Svetska ekonomija u 2025. iz ugla analitičara: Godina Trampovih carina, ekspanzije AI i globalnih potresa

Američka carinska politika predsednika Donalda Trampa je tokom 2025. pokrenula potrese na globalnim berzama i najviše obeležila proteklu godinu u ekonomskom smislu, a neizvesnost na tržištu je dovela do rekordnog porasta cena zlata i srebra, dok je veliki napredak u razvoju veštačke inteligencije podstakao rast pre svega američkih berzanskih indeksa, ali i zabrinutost zbog potencijala ove tehnologije.

Donald Tramp je stupio na dužnost u januaru, a već u februaru je najavio carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma koje su obuhvatile širok spektar zemalja, uključujući članice EU, uz obrazloženje da tako štiti američku industriju i smanjuje trgovinski deficit.

Teme za vas

Mnogi analitičari su tada ocenili da sa Donaldom Trampom dolazi era protekcionizma u američkoj privredi koja će uticati na celokupnu svetsku ekonomiju.

Carine su stupile na snagu 12. marta, a tom prilikom su najavljene i carine do 25 odsto na automobile i delove automobila iz EU koje su stupile na snagu u aprilu i maju.

Pored toga, Tramp je 2. aprila tokom takozvanog "Dana oslobođenja" (Liberation Day) uveo i osnovnu carinu od 10 odsto na na uvoz iz gotovo svih zemalja sveta, dok je istovremeno najavio i niz recipročnih uvoznih carina za skoro sve zemlje sveta koje sa Sjedinjenim Američkim Državama imaju trgovinski deficit.

Među njima je bila i Srbija koja je opterećena carinskom stopom od 35 odsto.

Američki predsednik je u aprilu najavio pauzu od 90 dana u povišenim recipročnim carinama kako bi se omogućili pregovori i smanjila napetost, od 10. aprila do 10. jula.

Trgoviski dogovor između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije postignut je 27. jula, a na osnovu novog okvira trgovinskih odnosa je Unija pristala na američke carine od 15 odsto na evropsku robu, uključujući automobile.

Određeni sektori poput aviona, farmaceutskih proizvoda i hemikalija su dobile izuzeća ili niže tarife, a EU se u sklopu dogovora obavezala na kupovinu američkih energenata za stotine milijardi dolara i veće investicije u američko tržište.

Protekla godina je bila obeležena i ekstremnim esklacijama tarifa koje su dostigle i do 145 odsto, ali ali i nenadanim privremenim trgovinskim sporazumom kojim su carine privremeno snižene, što je omogućilo dalje pregovore.

Američka strana je u maju privremeno smanjila ukupne carine na kinesku robu sa 145 odsto na 30 odsto, a Kina sa 125 odsto na 10 odsto.

Primirje je prvobitno trajalo 90 dana počev od 12. maja, a zatim je produženo do 10. novembra 2025, čime se umanjio rizik od haotične trgovinske eskalacije i omogućio prostor za diplomatska rešenja.

Vašington i Peking nisu reagovali novim carinama ni nakon isteka novembarskog roka, ali situacija je i dalje otvorena i neizvesna.

Američka centralna banka je godinu započela sa referentnom kamatnom stopom od 4,5 odsto, da bi prvom smanjenju za 25 baznih poena pristupila u avgustu.

Federalne rezerve su još dva puta pristupile smanjenju kamata za 25 baznih poena kako bi podstakla tržište rada, u oktobru i decembru, tako da je ona sada u rasponu od 3,5 do 3,75 odsto i najniža je od 2022. godine.

Evropska centralna banka je takođe tri puta smanjila kamatne stope u 2025, ali je svoje rezove za po 25 baznih poena obavila u martu, aprilu i junu, tako da je aktuelna kamatna stopa na depozite od dva odsto ostala nepromenjena do kraja godine.

U decembarskim projekcijama ECB se navodi da će privredni rast evrozone iznositi 1,4 odsto u 2025, dok prognoza za 2026. iznosi 1,2 odsto, a za 2027. godinu 1,4 odsto, što je nivo koji će se zadržati i u 2028.

Zlato je tokom 2025. doživelo izuzetan rast i obaralo višedecenijske rekorde zahvaljujući kombinaciji geopolitičke neizvesnosti, potražnje investitora za sigurnim sredstvima, kupovina centralnih banaka i očekivanjima sniženja kamatnih stopa u SAD.

Po prvi put u istoriji, vrednost zlata je prešla granicu od 4.500 dolara po unci, dok je 24. decembra zabeležena rekordna vrednost od 4.525,19 dolara.

Godišnji rast zlata u 2025. bio je jedan od najizraženijih u više decenija, pošto su cene tokom godine porasle za više od 70 odsto, najbržim tempom još od 1979. godine.

Srebro je takođe imalo izvanrednu godinu i čak nadmašilo zlato po procentualnom rastu koji je iznosio više od 130 odsto. Na dan 24. decembra je se srebro prodavalo za rekordnih 72,7 dolara po unci.

Kraj 2025. je tako zabeležen kao jedan od najjačih perioda za plemenite metale u istoriji, sa zlatom i srebrom na višedecenijskim i istorijskim rekordima, što odražava globalnu makroekonomsku neizvesnost i promene u investicionim obrascima.

Protekla godina će ostati zapamćena i po značajnom padu vrednosti američkog dolara na međunarodnim deviznim tržištima, pre svega zbog trgovinskih tenzija, očekivanja sniženja kamatnih stopa, geopolitičke neizvesnosti i promena u monetarnoj politici.

Prema analizama tržišta, američki dolar je 2025. imao najgore godišnje rezultate od 2003, pri čemu je indeks dolara (DXY) pao oko 9,9 odsto u odnosu na glavni korpus valuta.

Najniža vrednost dolara u 2025. zabeležena je 16. septembra 2025, kada je 1 USD iznosio samo 0,8426 EUR (odnosno jedan evro je vredeo približno 1,187 dolara).

Pored evra, britanska funta (GBP), australijski dolar (AUD) i druge valute takođe su ojačale u odnosu na američki dolar tokom 2025.

Godina 2025. bila je izrazito volatilna za bitkoin, sa značajnim oscilacijama koje su odražavale kako makroekonomske politike i globalnu neizvesnost, tako i promene sentimenta investitora usled poteza Trampove administracije i rizika na tržištima.

Bitkoin je u januaru porastao na više od 100.000 dolara, podstaknut velikim očekivanjima oko novog američkog predsednika, ali je već u februaru zabeležena korekcija naniže, na oko 84.000 dolara zbog početka globalnih carinskih sukoba i veće neizvesnosti.

Tržišta su se postepeno oporavljala od maja, a 5. oktobra je zabeležen novi istorijski rekord kada je bitkoin premašio 125.000 dolara.

Atmosfera se, međutim, ohladila po kraja godine, tako da su u decembru ponovo registrovane vrednosti od oko 88.000 dolara za jedan bitkoin.

Evropska komisija je 4. juna proglasila projekat Jadar u Srbiji jednim od strateških projekata za kritične sirovine, kao i još 12 strateških projekata u trećim zemljama van Evropske unije.

Srbija je, zajedno sa Kanadom, Grenlandom, Kazahstanom, Norveškom, Ukrajinom, Zambijom, u grupi zemalja i teritorija sa kojima EU ima strateško partnerstvo u oblasti vrednosnih lanaca sirovina.

Ova inicijativa dopunjuje listu od 47 strateških projekata u EU, usvojenih 25. marta, čiji je cilj diverzifikacija izvora snabdevanja EU koji treba da poveća ekonomsku sigurnost i podstakne stvaranje novih vrednosti u zemljama gde se projekti razvijaju, saopštila je Komisija.

Odluka je deo implementacije EU Zakona o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je stupio na snagu u maju 2024. godine.

Naftni kartel OPEK plus je tokom 2025. postepeno povećavao proizvodnju nafte kakao bi zauzeo veći tržišni udeo, što je bila promena u odnosu na strategiju zaštite visokih cena nafte.

Cena sirove nafte Brent tokom 2025. kretala se uglavnom u rasponu od 55 do oko 70 dolara po barelu, sa tendencijom nižih nivoa krajem godine zbog prekomerne ponude i slabije tražnje.

Na kraju godine u decembru, cene su bile oko 61-62 dolara za Brent i oko 57-59 dolara za naftu WTI, pri čemu su geopolitički rizici (npr. tenzije na Bliskom istoku ili uvodjenje sankcija Venecueli) izazivali kratkoročne skokove ili stabilizaciju cena.

Većina analiza ukazuje da će 2026. biti godina viška ponude na tržištu nafte, odnosno da će ponuda će rasti brže od potražnje, što će stavljati pritisak na cene.

Za 2026. se često pominju viškovi od više miliona barela dnevno, tako da bi cene nafte Brent, prema prosečnoj proceni analitičara, trebalo da se kreću u rasponu od 52 do 62 dolara po barelu.

U 2025. godini su se velike kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju kao što su Open AI, Gugl, Majkrosoft, Antropik i Dip sik nadmetale ko će svetu predstaviti napredniji i najpovoljniji jezički AI model i istovremeno pokrenule novi talas ulaganja u ovu tehnologiju.

Kineski AI startup Dip sik (DeepSeek) predstavio je u januaru model R1 kao pristupačnu, otvorenu alternativu jezičkim modelima kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država, a istakao se kako izuzetnim performansama, tako i činjenicom da je njegov razvoj koštao znato manje u odnosu na konkurenciju.

Kalifornijska firma Open AI je u aprilu objavila model vešačke inteligencije GPT‑4.1, evoluciju GPT‑4 serije, sa unapređenim mogućnostima za kodiranje i produktivnost.

U maju je Gugl objavio novu verziju modela Džeminaj (Gemini 2.5 Pro), model sa snažnim sposobnostima zaključivanja, kodiranja i multimodalnosti, sa ogromnim kontekstnim prozorom do milion tokena, dok je kao jefinija i brža verzija ponuđen Gemini 2.5 Flash.

Konkurentski Antropik je u istom mesecu predstavio napredne varijante modela Klod (Claude Opus 4 i Sonnet 4), sa poboljšanim performansama u generisanju koda, dokumenta i poslovnih aplikacija.

Firma Ilona Maska xAI je tokom leta nastavila sa serijom modela Grok, a Grok 4 je predstavljen kao model sa poboljšanim performansama kodiranja i generalnog zaključivanja.

Avgust je doneo novi proizvod kompanije Open AI, model GPT‑5, koji je doneo značajan napredak u sposobnosti razumevanja i generisanja složenih zadataka, kao i nadogradnje modela kompanija Dip sik i Antropik.

Na kraju godine, Gugl je u novembru predstavio unapređenu verziju modela Džeminaj ( Gemini 3 Pro i Gemini 3 Flash)najnovije multimodalne LLM platforme sa naprednim sposobnostima za tekst, sliku, zvuk i kodiranje.

Antropik je još jednom unapredio svoj model Klod (Claude Opus 4.5), dok je Open AI u decembru doneo malo unapređenje u vidu modela GPT‑5.2.

Euforija u razvoju AI je podstakla i izuzetan rast američke kompanije za proizvodnju najnaprednijih čipova Envidija (Nvidia), koja je u oktobru nakratko dostigla rekordnu tržišnu vrednost od pet biliona dolara.

Kompanije Orakl, Open AI i japanska Softbanka su 21. januara sklopile partnerstvo u Stargejt projektu koji predviđa ulaganje od 500 milijardi dolara u AI infrastrukturu.

Envidija je u septembru najavila investiciju do 100 milijardi dolara u Open AI,konkretno u izgradnju data centara i energetskih kapaciteta računarske snage od minimum 10 gigavata, što je ekvivalentno količini energije koju troši oko osam miliona domaćinstava

U istom mesecu Orakl potpisao ugovor sa firmom Open AI za izgradnju klaud infrastrukture vredne 300 milijardi dolara na pet godina, što je najveći klaud ugovor u istoriji.

Pored toga, Orakl planira da potroši oko 40 milijardi dolara na čipove firme Envidija kako bi mogao da razvija projekat Stargejt.

Ova ulkaganja velikih američkih firmi stvaraju zatvoren krug, pošto Envidija investira u Open AI, dok Open AI plaća Oraklu za klaud usluge, a Orakl kupuje čipove od Envidije.

Svaka kompanija igra trostruku ulogu, pošto su sve investitori, dobavljači i kupci jedni drugima istovremeno.

List Fajnenšel tajms (FT) je proglasio izvršnog direktora Envidije Džensena Hvanga za ličnost godine, a za časopis Tajm su to "AI arhitekti", odnosno lideri najvećih tehnoloških kompanija, što dodatno naglašava značaj ove tehnologije u budućnosti.

Na tržištu se istovremeno u drugoj polovini 2025. pojavila i zabrinutost da su akcije tehnoloških kompanija precenjene, odnosno da prinosi neće opravdati ogromna ulaganja, što bi moglo da ugrozi i berze koje trenutno pokreće AI.

Indeksi na zapadnim berzama su uprkos Trampovim carinama i visokoj neizvesnosti zabeležili snažan rast, pri čemu su evropska tržišta, poput Londona i Frankfurta, neočekivano nadmašila američke tehnološke gigante.

Nemački DAX ostvario je do 25. decembra impresivan rast od 21,5 odsto, francuski CAC 40 za 9,6 odsto, a Londonska berza je zabeležila jednu od najboljih godina u istoriji, uz rast indeksa FTSE 100 od 21 odsto.

Širi evropski indeks STOXX Europe 600 zabeležio je rast od 15,3 odsto, što ukazuje na otpornost evropske ekonomije u 2025. godini.

Američko tržište je imalo solidnu godinu, ali uz veliku volatilnost zbog inflatornih pritisaka izazvanih novim uvoznim nametima.

Dow Jones je porastao za 14,5 odsto, S&P 500 za 14,9 odsto, a Nasdaq za oko 13,2 odsto. Nasdaq je ove godine blago zaostao za širim indeksom S&P 500 zbog osetljivosti tehnoloških kompanija na lance snabdevanja iz Kine.

Zaključak za 2025. godinu ukazuje na to da je svetska ekonomija ušla u prilagođavanja novim okolnostima kao što su visoke carine i trgovinski potresi.

Većina relevantnih institucija (MMF, Svetska banka, Goldman Saks) predviđa umeren, ali stabilan globalni privredni rast od oko 3,1 odsto.

Indija se u 2025. istakla izuzetnim ekonomskim rastom od 7,8 odsto međugodišnje u prvom fiskalnom kvartalu 2026. do juna koji je dodatno ubrzao na 8,2 odsto u drugom fiskalnom kvartalu.

Sredinom 2025. godine Indija je prestigla Japan i postala četvrta najveća ekonomija na svetu po nominalnom BDP-u.

Indija je trenutno na putu da postane treća najveća ekonomija do 2030. godine sa projketovanim BDP-om od 7,3 biliona dolara.

Nominalni BDP Indije je porastao za 105 odsto u samo jednoj deceniji, što znači da se više nego udvostručio od 2014. do 2025. godine.

Očekuje se i da će AI postati novi faktor rasta produktivnosti koji će pomoći razvijenim ekonomijama, poput SAD i Japana, da kompenzuju nedostatak radne snage usled starenja populacije.

Nakon perioda visoke inflacije i restriktivnih mera, smatra se da će centralne banke (FED i ECB) u 2026. godini dovesti kamatne stope na nivoe koji podstiču investicije.

Ekonomski uspeh će zavisiti od brzine kojom države i kompanije mogu da integrišu AI rešenja i kako će uspeti da se izbore sa novim carinskim barijerama.

Evropska unija će od 1. januara pojačati primenu prekograničnih taksi na ugljenik (CBAM), što je mera koja će uticati i na Srbiju i njen izvoz.

U prvoj fazi, od 1. oktobra 2023. do 31. decembra 2025, EU je obavezala uvoznike da izveštavaju o emisijama ugljenika povezanih sa proizvodnjom robe, bez plaćanja taksi, a od 1. januara 2026. kreće puna implementacija i naplata CBAM za emisije povezane sa proizvodnjom čelika, cementa, aluminijuma, đubriva vodonika, električne energije i drugih proizvoda.

Pored toga, Evropska unija će u periodu od 2026. do 2034. postepeno ukidati besplatne dozvole za emisije u okviru sistema EU ETS.

Članice Evropske unije u 2025. nisu postigle dogovor da se 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine u EU iskoristi za podršku Ukrajini, pre svega zbog protivljenja Belgije.

Belgija, na čijoj platformi su zamrznuta ruska sredstva, blokirala je na samitu EU 23. oktobra predlog o njihovoj eksproprijaciji.

Postoji bojazan da bi Kremlj mogao da uzvrati tužbama,ali i zaplenom evropske imovine u Rusiji.

Evropska unija je 11. decembra odlučila da imovina Banke Rusije ostane zamrznuta na računima u EU sve dok Moskva ne plati ratnu odštetu Ukrajini, ali se nije dogovorila da je iskoristi za podršku Kijevu.

Lideri Evropske unije su se 18. decembra složili da Ukrajini omoguće veliki beskamatni zajam od 90 milijardi evra kako bi pokrila svoje vojne i ekonomske potrebe u naredne dve godine.

Nakon skoro četiri godine rata, Međunarodni monetarni fond procenjuje da će Ukrajini biti potrebno 137 milijardi evra u 2026. i 2027. godini.

Ukupni globalni dug, koji podrazumeva dugove država, privatnog sektora i korporacija, procenjen je na oko 346 biliona dolara krajem godine, sa trendom rasta ako se nastavi sadašnja dinamika zaduživanja.

To znači da svet duguje više od tri puta više novca nego što ukupno proizvede za godinu dana, pošto globalni BDP iznosi oko 110 biliona dolara.

Javni državni dug pritom iznosi oko 111 biliona dolara, s tim što više od polovine ove sume otpada na Sjedinjene Američke Države i Kinu.

Organizacija BRIKS, čiji su osnivači Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, nakon proširenja u 2024. za Egipat, Iran, Etiopiju, Ujedinjene Arapske Emirate, dobila je 1. januara 2025. još jednu članicu, Indoneziju.

Pored pomenutih članica, BRIKS je protekle godine uspostavio partnerstva sa Belorusijom, Bolivijom, Kubom, Kazahstanom, Malezijom, Tajlandom, Ugandom, Uzbekistanom, Nigerijom i Vijetnamom.

BRIKS zemlje su tokom godine radile na unapređenju nezavisnih platnih sistema i trgovine u lokalnim valutama, sa ciljem smanjenja zavisnosti od dolara u međusobnoj trgovini.

Tokom julskog samita grupe BRIKS u Brazilu, Sjedinjene Američke Države su izrazile protivljenje širenju uticaja ovog bloka i zapretile dodatnim carinama njenim članicama, što ukazuje na rastuće geopolitičke tenzije u globalnoj ekonomiji.

BRIKS za sada nije podstigao dogovor o jedinstvenoj valuti koja bi zamenila dolar, ali njegova uloga raste u svetu raste, a organizacija se sve više se konsoliduje kao forum za zemlje globalnog Juga.

(Telegraf Biznis/Tanjug)