Važno za Srbe u Hrvatskoj: Ovo su sve promene u zakonima koje od 1. januara utiču na svakodnevni život

Od 1. januara na snagu stupa niz zakonskih izmena koje će značajno uticati na svakodnevni život građana Hrvatske. Promene obuhvataju ključna područja poput poreske politike, socijalnih prava i regulacija u privredi, a iz Vlade Hrvatske poručuju da im je cilj povećanje životnog standarda građana i olakšavanje zapošljavanja.

Građani u međuvremenu sa oprezom iščekuju kako će se nove mere odraziti na njihove kućne budžete i životni standard. Izdvojili smo neke od najvažnijih zakona čije će se izmene od 1. januara osetiti kod najvećeg broja građana.

Teme za vas

Raste minimalna plata 

Od 1. januara 2026. godine minimalna bruto plata iznosi 1.050 evra, što predstavlja povećanje od 80 evra u odnosu na 2025. godinu, odnosno rast od 8,25 odsto. Minimalna plata je u protekle tri godine porasla za 50 odsto, sa 700 na sadašnjih 1.050 evra.

Besplatno putovanje vozom

Takođe od 1. januara 2026. godine besplatan javni železnički prevoz na teritoriji Republike Hrvatske ostvarivaće i osobe sa invaliditetom koje poseduju Nacionalnu/evropsku karticu za osobe sa invaliditetom sa oznakom mogućnosti putovanja vozom.

Izmene poreskih zakona 

Paket izmena poreskih zakona uključuje dodatne poreske olakšice za preduzetnička sponzorstva neprofitnog sektora i društveno korisnih delatnosti, kao i administrativno rasterećenje za preduzetnike, čija je ukupna vrednost procenjena na 72,6 miliona evra.

Posebna evidencija

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit proširuje se mogućnost priznavanja troškova za sponzorstva ugovorena u zemlji za kulturne, naučne, vaspitno-obrazovne, zdravstvene, humanitarne, sportske, verske, ekološke i druge opštekorisne svrhe. Po prvi put trošak sponzorstva priznaje se dvostruko - kao rashod i kao dodatno umanjenje poreske osnovice.

Izmenjeni su i Zakon o porezu na dodatu vrednost i Opšti poreski zakon radi usklađivanja sa Zakonom o fiskalizaciji, odnosno administrativnog rasterećenja kroz ukidanje pojedinih obrazaca. Ukida se obaveza dostavljanja izveštaja o donacijama hrane, vođenja knjige izlaznih računa, posebne evidencije o prodaji dobara putnicima, kao i prijave domaćih isporuka sa prenosom poreske obaveze. Ukupno rasterećenje procenjuje se na 72,64 miliona evra.

Obaveza čuvanja poreske tajne

Izmenama Opšteg poreskog zakona propisuju se izuzeci od obaveze čuvanja poreske tajne u slučaju razmene analitičkih podataka o naplati lokalnih poreza i poreza na dohodak između Poreske uprave i jedinica lokalne i područne samouprave. Izmenjena su i četiri finansijska zakona koja se odnose na pokrivene obveznice, preuzimanje akcionarskih društava, osiguranje i finansijske konglomerate.

Zakon o fiskalizaciji

Od 1. januara 2026. svi obveznici fiskalizacije moraće da fiskalizuju sve račune, bez obzira na način plaćanja. Fiskalizacija 2.0 uvodi obaveznu razmenu i fiskalizaciju e-računa u poslovanju između preduzetnika, kao i između preduzetnika i javnih institucija (B2B i B2G).

Najveći teret osetiće oni koji do sada nisu bili u sistemu fiskalizacije jer nisu primali gotovinu. Procene govore da je takvih više od 300.000, od malih zanatskih radnji i paušalaca do d.o.o. i j.d.o.o. Kazne za nepridržavanje propisa kreću se od 1.320 do 66.360 evra.

Besplatni bankovni računi 

Banke od 1. januara uvode besplatne pakete osnovnih usluga za građane koji primaju platu ili penziju, posebno za socijalno osetljive grupe. Važno je naglasiti da se ovi računi neće aktivirati automatski, već je neophodno podneti zahtev.

Digitalizacija građevinskih dozvola

Od početka 2026. godine primenjuju se novi zakoni iz oblasti gradnje i prostornog uređenja, sa ciljem ubrzanja procedura, potpune digitalizacije prostornih planova i veće transparentnosti.

Građevinske dozvole trebalo bi da se izdaju u roku od najviše 30 dana, naročito za porodične kuće, koje čine oko 90 odsto svih izdatih dozvola. Novi propisi donose i jasnija pravila za kampove i kamp-kućice, kao i potpunu digitalizaciju postupaka kroz sistem eDozvole i BIM modele.

Zgrade bez emisija do 2050. godine - Dugoročni cilj je da sve zgrade u Hrvatskoj do sredine veka dostignu standard nulte emisije.

Penzije i rad

Ukida se penalizaciјa za prevremeno penzionisanje za korisnike koјi navrše 70 godina, što će obuhvatiti oko 120.000 penzionera i doneti prosečno povećanje od 57 evra mesečno.

Invalidske penzije od 1. januara rastu za 10 odsto, dok se istovremeno ukidaju obavezni kontrolni pregledi. Od 2026. penzioneri stariji od 65 godina moći će da rade puno radno vreme uz isplatu 50 odsto penzije, a uvedeni su i značajno povoljniji bonusi za kasniji odlazak u penziju, bez gornjeg limita.

Olakšani su i uslovi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, uključujući vanbračne i bivše partnere sa pravom na izdržavanje.

(Teegraf Biznis/Dnevno)