Najveća zona slobodne trgovine na svetu na korak od cilja: Šta je Merkosur i zašto je ovaj sporazum važan

Kvalifikovana većina država članica Evropske unije odobrila je potpisivanje trgovinskog sporazuma EU sa zemljama Merkosura, saopštila su četiri neimenovana diplomatska izvora. Time je napravljen ključni politički iskorak ka formiranju najveće zone slobodne trgovine na svetu, koja bi obuhvatila više od 700 miliona stanovnika.

Istovremeno su odobrene i dodatne zaštitne mere za poljoprivredno tržište EU, koje bi automatski stupale na snagu u slučaju naglog rasta uvoza iz Brazila, Argentine, Paragvaja i Urugvaja, prenosi Politiko.

Teme za vas

Ko je bio za, a ko protiv

Protiv sporazuma su glasale Francuska, Poljska, Austrija, Irska i Mađarska, dok je Belgija bila uzdržana. Ključnu ulogu imala je Italija, koja je na kraju podržala sporazum i time omogućila dostizanje potrebne većine, navodi Euraktiv.

Za usvajanje odluke u Savetu EU bila je potrebna kvalifikovana većina od najmanje 15 od 27 država članica, koje zajedno predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva Unije.

Šta sledi dalje

Poslednji korak je glasanje putem pisanog postupka, koje je već pokrenuto i trebalo bi da bude završeno danas oko 17 časova. U tom periodu države članice još mogu da ulože eventualne prigovore.

Ukoliko sporazum bude definitivno odobren, Evropska komisija će dobiti mandat da ga potpiše naredne sedmice u Paragvaju.

Šta je Merkosur i zašto je ovaj sporazum važan

Merkosur je političko-ekonomska organizacija koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela, a čiji je cilj slobodna trgovina i slobodan protok robe, ljudi i kapitala. Pregovori sa EU započeti su još 1999. godine, što ovaj dogovor čini jednim od najdužih i najsloženijih trgovinskih procesa u istoriji Unije.

Prema saopštenju Evropske komisije, nova zona slobodne trgovine bila bi najveća te vrste na svetu, a nemački Špigl navodi da sporazum ima i snažnu geopolitičku poruku, kao odgovor na protekcionističku carinsku politiku američkog predsednika Donalda Trampa.

Ekonomski efekti: Ko najviše dobija

Plan predviđa masovno ukidanje carina i trgovinskih barijera između EU i zemalja Merkosura. Evropska komisija procenjuje da bi sporazum mogao da poveća godišnji izvoz EU u Južnu Ameriku do 39 odsto, odnosno za oko 49 milijardi evra, uz podršku za više od 440.000 radnih mesta širom Evrope.

Najveće koristi očekuju se u automobilskoj, mašinskoj i farmaceutskoj industriji, koje bi dobile lakši pristup velikom južnoameričkom tržištu.

Zaštita poljoprivrednika i osetljivi proizvodi

Zbog snažnog protivljenja evropskih poljoprivrednika, Evropska komisija je u sporazum ugradila posebne zaštitne klauzule. U slučaju štetnog povećanja uvoza ili naglog pada cena za proizvođače iz EU, mogu se brzo uvesti protivmere, uključujući privremenu suspenziju carinskih pogodnosti.

Posebno će se pratiti uvoz proizvoda kao što su govedina, živina, pirinač, med, jaja, beli luk, etanol, agrumi i šećer, a izveštaji o uticaju uvoza biće objavljivani svakih šest meseci.

Šta ovaj sporazum zapravo znači

U suštini, sporazum EU–Merkosur znači jeftiniju i bržu trgovinu, veći izvoz evropskih proizvoda i jačanje globalne konkurentnosti EU. Sa druge strane, on otvara pitanje zaštite domaće poljoprivrede, standarda proizvodnje i konkurencije sa jeftinijom robom iz Južne Amerike.

Zbog toga je dogovor istovremeno ekonomska prilika i politički kompromis - pokušaj da se spoje slobodna trgovina, zaštita domaćih proizvođača i širi geopolitički interesi Evropske unije.

(Telegraf Biznis/Tanjug)