Koliko PARA zapravo donosi 'Vidovdan'? Kafanski muzičari priznaju: Ova pesma PUNI džepove više od svih hitova!
Pesma „Vidovdan“, koju je napisao Milutin Popović Zahar, a proslavila pevačica Gordana (Goca) Lazarević, već decenijama živi svoj sopstveni život u srcima publike i na repertoarima kafanskih muzikanata širom regiona. Objavljena je 1989. godine povodom 600‑godišnjice Kosovske bitke i od tada se ubraja među numere koje gotovo svako zna napamet, pa koju god proslavu da posetiš, od slava do svadbi, ona se nekako uvek zavrti, makar šapatom i pod nosom.
Teme za vas
Hiljade Srba ostaje bez mesta za izlazak: Masovno se zatvaraju restorani i kafići, ugostitelji očajni
Poskupljuje registracija automobila: Evo ko ima pravo na popust od 20.000 dinara
Ipak, kada bismo govorili o novčanoj zaradi iza ove numere, situacija je pomalo - kafanski rečeno - kao čekanje na treću rakiju koja nikako da stigne: pesma jeste kultna, ali konkretnih miliona koje su autori legalno uzeli od nje nema kao što bi ih bilo od modernih komercijalnih hitova. Zvanične informacije o preciznim prihodima od autorskih prava na „Vidovdan“ jednostavno ne postoje u javno dostupnim podacima, jer se radi o starijoj folk numeri iz perioda pre interneta i digitalnih servisa, a ugovori o pravima i tantijemama iz tog doba nisu uvek transparentni ni poznati široj javnosti.
Pevačica Goca Lazarević je jednom prilikom priznala da joj je „Vidovdan“ doneo ogromnu popularnost i da je i danas pesma koju joj ljudi najviše traže kad nastupa uživo, uz komentar da joj po kafanama ova pesma donosi najveći profit. Izjavila je da „ta pesma nosi najveći bakšiš“ kad je naruče, što mnogi kafanski muzičari s blagim ponosom potvrđuju kad je repertoar u pitanju.
“Svi znaju stihove, ljudi ustanu sa stolica i pevaju ‘gde god da krenem’… i ako pesma digne atmosferu, to se u bakšišu uvek vidi,” kaže jedan harmonikaš iz Beograda koji redovno svira u kafanama i dodaje da su emocionalne, patriotske numere često vrednije od komercijalnih hitova, bar za publiku koja želi da doprinese noćnoj kasi. Drugi muzičar iz Novog Sada šali se da „Vidovdan“ može da ti napuni džep više nego neki novokomponovani hit jer ljudi pevaju iz duše i onda rado daju bakšiš da to osećanje podrže.
Ipak, uprkos toj nus‑zaradi u kafanama i činjenici da pesma živi svoju drugu mladost na narodnim okupljanjima i u dijaspori, nema pouzdanih informacija da su autori pesme ili naslednici Milutina Popovića Zahara ostvarili velike tantijeme od njenog emitovanja na radiju, televiziji ili digitalnim servisima, bar ne u merama koje bi se merile u milionima evra kao kod modernih globalnih hitova.
Milijarde pregleda i slušanja „Vidovdan“ nema kao komercijalni pop hitovi, ali u srcima mnogih je, i u bakšišu kafane, pesma pravi evergreen čija vrednost ne mora da se meri samo novcem, nego i kolektivnom emocijom.
Zaključak je, dakle, da „Vidovdan“ ne leži u bankovnim izvodima autora kao neki moderni evergreen hitovi na streaming platformama, ali da on donosi najviše bakšiša onima koji ga pevaju i sviraju uživo, jer atmosfera koju stvara u kafanskom ambijentu ne postoji u skladu sa bilo kojom Spotify‑jevom listom hitova. I možda je baš to, u kafanskoj ekonomiji, prava merna jedinica vrednosti „Vidovdana“.
(Telegraf Biznis)