Šta se zapravo dešava sa akcijama NIS-a i zašto niko ne zna njihovu cenu?

Tržište kapitala u Srbiji našlo se pred neuobičajenom situacijom jer akcije Naftne industrije Srbije (NIS), jedne od najvažnijih domaćih kompanija, trenutno nisu aktivno kotirane na Beogradskoj berzi. Privremena obustava trgovanja uvedena je zbog uvođenja američkih sankcija i regulatornih neizvesnosti, a to znači da ne postoji zvanična dnevna cena te hartije, što je izazvalo zabrinutost među investitorima i analitičarima.

Pre nego što je trgovanje obustavljeno, akcije NIS‑a su se kretale oko 718 dinara po akciji, pri čemu su u poslednjih 52 nedelje dostizale maksimum od približno 900 dinara, a padale su i do oko 622 dinara pre nego što je berza odlučila da zaustavi promet.

Teme za vas

Razlozi za obustavu nisu bili tehnički, već su povezani sa uticajem međunarodnih sankcija koji mogu otežati normalno poslovanje i kretanje kapitala, pa je Beogradska berza, uz saglasnost Komisije za hartije od vrednosti, odlučila da zamrzne trgovanje sve dok se razlozi ne razjasne ili ukinu.

Nenad Gujaničić, glavni broker u jednoj domaćoj brokerskoj kući, objasnio je da obustava trgovanja nije neuobičajena u uslovima kada cena akcija doživljava nagle fluktuacije, ali je retko tako dugo na Beogradskoj berzi, te da razlog mogu biti “velike promene očekivanih informacija koje bi mogle značajno uticati na cenu hartija od vrednosti”.

Stručnjaci ukazuju da nepostojanje aktivne cene otežava investitorima procenu stvarne vrednosti kompanije, jer bez mogućnosti da se akcije slobodno kupuju i prodaju na tržištu, nema ni pouzdanog trenda ni kvantitativnog signala o tome kako tržište vrednuje tu imovinu. U praksi to znači da investitori ostaju “bez tržišnog testa” - i u slučaju loših i u slučaju dobrih vesti. Kada bi se trgovanje obnovilo, svaki pomak cene mogao bi biti nagao i oštar, jer se akumulirani apetiti za kupovinu i prodaju istovremeno “sruče” na tržište.

Situacija sa NIS‑om pokazuje i delikatnu povezanost domaćih berzi sa geopolitikom i regulatornim okruženjem. Američke sankcije koje su dovele do uključenja NIS‑a na posebnu listu sankcionisanih subjekata imale su neposredan uticaj ne samo na poslovanje kompanije, već i na srpsko tržište kapitala. To je dodatno podsetnik da lokalna tržišta mogu biti ranjiva na globalne pritiske, te da investitori moraju da računaju i na političke faktore pored klasičnih finansijskih rizika.

Dok se čeka rasplet, da li će trgovanje biti obnovljeno, kako će se rešiti pitanje sankcija i potencijalne promene vlasničke strukture, investitori ostaju u neizvesnosti. Za mnoge to znači priliku, a za neke rizik; bez aktivne berzanske cene, NIS ostaje jedna od najintrigantnijih, ali i najnepredvidivijih hartija na balkanskom tržištu kapitala.

(Telegraf Biznis)