Srbija jača energetske rezerve: Evo kada počinje punjenje novih rezervoara u Smederevu

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da očekuje da u petak počne prvo punjenje četiri nova rezervoara za naftne derivate od ukupno planiranih šest u Smederevu, čime Srbija dodatno jača energetsku sigurnost.

Ona je za TV K1 podsetila da su četiri rezervoara nafte u Smederevu dobila dozvolu za probni rad 31. decembra 2025 i navela da se očekuje da preostala dva budu završena do 15. februara nakon okončanja kompletne tehničke i bezbednosne dokumentacije.

Teme za vas

- Ja ću posetiti rezervoare jer sam ih posetila i dok je izgradnja bila u toku, ali ne i otkad su završeni i pušteni u probni rad. Imaćemo ih ukupno šest, zavrišićemo ih sve do 15. februara - rekla je Đedović Handanović.

Kako je naglasila sve bezbednosne procedure morale su da budu ispoštovane.

- Brodovi pristižu sa prvim naftnim derivatima, pre svega evrodizelom, i očekujem da punjenje počne u petak - kazala je Đedović Handanović

Prema njenim rečima, ukupan kapacitet tih šest rezervoara nafte je 120.000 kubnih metara u kojih može da stane blizu 100.000 tona naftnih derivata, a to znači 11 dodatnih dana sigurnog snabdevanja.

Ministarka je naglasila da je Srbija za četiri godine duplirala rezerve i uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta čak i u periodu kada gotovo 100 dana nije bilo dotoka sirove nafte.

- Zahvaljujući značajnom povećanju rezervi eurodizela za 72 odsto u prethodne tri godine Srbija je uspela da obezbedi stabilno snabdevanje tržišta čak i u periodu kada gotovo 100 dana nije bilo dotoka sirove nafte, a mi nismo imali nikakve poremećaje - rekla je ona.

Đedović Handanović je podsetila da je Srbija pre tri godine imala rezerve za 33 dana prosečnog uvoza, dok je danas taj nivo podignut na 52 dana, uz cilj da se tokom ove godine obezbedi još dodatnih 15 dana.

- Za četiri godine praktično smo udvostručili naše rezerve i energetska sigurnost je naš primarni cilj - istakla je ona.

Ministarka je navela i da Srbija u svojim strateškim dokumentima planira rast potrošnje energije do 2030. godine od oko sedam odsto, za razliku od projekcija Evropske unije koje predviđaju pad potrošnje.

Kao primer navela je rast potreba data centara u Kragujevcu, čiji će udeo u ukupnoj potrošnji u Srbiji porasti sa sadašnjih 0,35 odsto na 1,3 odsto do 2028. godine.

- Te potrebe možemo da zadovoljimo sopstvenom proizvodnjom, ali i kupovinom na slobodnom tržištu kada je potrebno, uz paralelno razvijanje novih kapaciteta - rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila i da je u poslednje tri godine kapacitet iz obnovljivih izvora energije povećani sa 500 na 1.140 megavata, odnosno više su nego duplirani.

- To jeste delom privatni sektor, nešto jeste državni sektor, ali većinom je privatni. Za sve te elektrane imamo ugovore o otkupu struje između tih proizvođača i Elektroprivrede Srbije. Znači opet jačamo da kažem sve ono što ostaje u zemlji, odnosno ne rizikujemo da se ta struja izveze - rekla je ministarka rudarstva i energetike Srbije.

Kako je naglasila Srbiji apsolutno treba i nuklearna elektrana, jer jenuklearna energija neophodna kao zamena za baznu energiju u periodu posle 2038. godine, imajući u vidu zastarelost termoelektrana na ugalj, ograničene količine ovog energenta i visoke emisije zagađenja.

- Nama je trenutno bazna energija ugalj i njega imamo u ograničenim količinama. Ugalj nije neiscrpno dobro, pored toga što su emisije zagađenja veoma visoke iz proizvodnje u termoelektranama, a pogotovo starih koje su, kao jugo koji i dalje vozi na više od 200.000 kilometara. Znači, jednostavno, one će kad tad svoj vek dostići, ali nije ideja da se ti blokovi gase, već da se stavljaju u hladnu rezervu gde zaista ne mogu više da trče taj sprint, da ne kažem maraton i jednostavno onda će se konzervirati da mogu da se stave u upotrebu kada je to neophodno - kazala je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima i cena proizvodnje iz tih termoelektrana je najveća, zato što su to neefikasni blokovi, ali kako je naglasila oni su nama dragi jer su stabilni i znamo energiju.

Ministarka je navela i da energetika zahteva planiranje 15 do 20 godina unapred, dodajući da se radi na novim proizvodnim kapacitetima u državnom vlasništvu.

Reč je kako kaže o velikim solarnim elektranama sa baterijskim skladištima, reverzibilnoj hidroelektrani Bistrica, gasnim elektranama, kao i revitalizaciji postojećih hidroelektrana.

- Što se tiče novih gasnih elektrana, to je zamena za baznu energiju koja nam dolazi iz uglja, naše termoelektrane su stare po 40, 50, 60 godina, a neke hidroelektrane su i starije od toga, radi se revitalizacija i Vlasinske hidroelektrane i uskoro Bistrice. Zvornik je završen, revitalizacija Bajne Bašte je završena, Potpeć nam dolazi i znači mi svakim danom da kažem, jačamo te kapacitete, ali radimo i na stvaranju novih. Da ne zaboravimo i prenosnu i distributivnu mrežu, odnosno sve ono što tu proizvedenu energiju treba da prenese do krajnih potrošača i to su isto zahtevni projekti - zaključila je Đedović Handanović.

(Telegraf Biznis/Tanjug)