Trump tvrdi da su carine stvorile ekonomsko čudo: Ipak, podaci govore drugačije

Prvu godinu svog drugog mandata predsednik Donald Tramp ocenjuje kao uspešnu i tvrdi da je oživeo američku ekonomiju uvođenjem visokih carina na uvoznu robu. Svoj stav izneo je u autorskom tekstu za The Wall Street Journal, prozivajući kritičare, uključujući većinu ekonomista, koji su predviđali da će carine podići cene i ugroziti ekonomski rast.

Tramp tvrdi: „Umesto toga, one su stvorile američko ekonomsko čudo.“

Teme za vas

Međutim, podaci koje navodi često su netačni ili pogrešno interpretirani.

Trump: "SAD su mrtve, sada smo najvrelija ekonomija"

Tramp je izjavio da je američka ekonomija pre njegovog mandata bila „mrtva“. Istina je da ekonomija SAD uopšte nije bila u krizi kada se on vratio u Belu kuću. U 2024. godini, poslednjoj godini Bajdenovog predsedništva, BDP SAD je porastao za 2,8% (prilagođeno inflaciji), brže od većine razvijenih zemalja, osim Španije. Ekonomija je solidno rasla i između 2021. i 2023. godine.

Podaci za celu 2025. još nisu kompletni, ali u prva tri meseca te godine BDP je prvi put u tri godine pao zbog naglog rasta uvoza – kompanije su požurile da kupe robu pre nego što carine stupe na snagu. Rast se oporavio u drugoj polovini godine, sa 3,8% između aprila i juna, i 4,4% između jula i septembra. Deo rasta pripisuje se efektima carina, ali i potrošnji domaćinstava.

Tramp i tržište akcija

Tramp ističe da su američki indeksi u 2025. dostigli 52 nova rekorda. Istina je da je tržište bilo snažno, ali je američki S&P 500 porastao „samo“ 17%, dok su berze u Južnoj Koreji, Hong Kongu, Japanu, Nemačkoj i Velikoj Britaniji rasle znatno više.

Inflacija: Tramp preuveličava podatke

Predsednik tvrdi da je godišnja bazna inflacija pala na 1,4%. Podaci su delimično tačni, ali su statistički iskrivljeni zbog gašenja rada vlade u oktobru i novembru, što je dovelo do grubih procena u nekim kategorijama.

Godišnja bazna inflacija za poslednjih šest meseci 2025. iznosi 2,6%, dok je ukupna inflacija u septembru bila 3%. Carine su delimično podigle cene baznih dobara, a stručnjaci sa Harvarda procenjuju da su one ukupnu inflaciju povećale za oko 0,75 procentnih poena.

Ko snosi trošak carina?

Tramp tvrdi da su strani proizvođači preuzeli većinu tereta. Studija na koju se poziva pokazuje suprotno: američki potrošači snose oko 43% povećanja troškova, dok ostatak pada na američke kompanije.

Carine i investicije

Tramp tvrdi da je zbog carina obezbeđeno 18 triliona dolara investicija. Istina je da je deo investicija dobio podsticaj zbog pretnje carinama, ali realna brojka objavljena od Bele kuće iznosi 9,6 triliona dolara. Stručnjaci procenjuju da će se stvarno u SAD sliti tek deo tog novca, s obzirom na nejasne sporazume i kapacitete pojedinih zemalja.

Za upoređenje, ukupne privatne investicije u SAD kreću se oko 5,4 triliona godišnje, dok su strane direktne investicije u 2024. iznosile 151 milijardu dolara.

(Telegraf Biznis/Klix)