"Mrzela sam taj posao i mrzela sam sebe što ga radim": Balkanci otkrili svoja najgora radna iskustva

Ljudi rado dele iskustva o bivšim, ali i sadašnjim poslodavcima, najčešće anonimno u raznim Facebook grupama i onlajn forumima. Osim priča o lošem vođstvu i nepoštenim uslovima rada, često se otvori i tema: koji je najgori posao koji ste ikada radili? U moru odgovora, među kojima se redovno pominju kol-centri i skladišta, izdvojila su se i neka iskustva koja bi mnoge mogla ostaviti bez teksta.

Jedna korisnica društvenih mreža iz Hrvatske prisetila se studentskih dana i rada u tekstilnom pogonu gde su se šili pamučni nastavci za perače prozora. Posao je, kaže, bio monoton i fizički iscrpljujući. Nakon šivanja nastavci bi ostajali okrenuti na pogrešnu stranu, a njen zadatak je bio da seče končiće, okreće ih i pakuje po sto komada u kutije.

Teme za vas

- Pauze su bile dva puta po 10 minuta, a početak i kraj pauze označavalo je školsko zvono - prisetila se.

No, jedno drugo svedočenje otkrilo je i detalje onog dela ugostiteljskih objekata o kojima gosti ne žele da razmišljaju. Reč je o poslu u dezinfekciji, dezinsekciji i deratizaciji.

- Mrzela sam taj posao i mrzela sam sebe što ga radim - iskreno je napisala autorka komentara.

"Kako vlasnici to sebi dozvole?"

Najteže joj je, kaže, bilo da se suoči sa nivoima infestacije bubašvabama u kafićima i restoranima - od desetina do stotina, pa i hiljada jedinki u malim prostorima. Prizori zidova "prekrivenih bubašvabama" ostavili su trajnu odbojnost prema delu ugostiteljskih objekata.

- Zgadila mi se većina kafića i restorana kad sam videla različite nivoe infestacija bubašvabama; od desetak pa do nekoliko stotina ili hiljada jedinki u prostorima od po 5 kvadrata. I dalje ne kapiram kako vlasnici dozvole da im zidovi lokala postanu prekriveni bubašvabama od po 5-6 cm dužine - opisala je.

Još potresnije opisala je intervencije zbog pacova u stambenim zgradama i oko dečjih igrališta.  Nakon postavljanja otrova sledile su kontrole i uklanjanje leševa mrtvih životinja. Budući da se koriste sporo delujući antikoagulansi, znala je, kaže, da nailazi na životinje koje su još pokazivale znake agonije.

- Svesna sam da su pacovi zdravstveni rizik, ali mi je svejedno srce pucalo kad bih ih videla u tom stanju. Pa i oni samo žele da žive, a mi ih tako okrutno ubijamo -  priznala je, zaključivši kratko: "Nikad više."

(Telegraf Biznis/Dnevno)