Balkanac otkrio istinu o Nemačkoj: Živim tamo, i ovo vam niko neće reći

Nemačka je decenijama važila kao obećana zemlja za mnoge Hrvate koji su, trbuhom za hlebom, tražili bolju budućnost. Prema podacima Središnjeg registra stranaca (AZR) iz januara 2026. godine, u Nemačkoj živi 414.555 osoba sa hrvatskim državljanstvom. Ako se uračunaju i oni sa hrvatskim korenima ili dvojim državljanstvom, procene se približavaju broju od pola miliona. Hrvati su među najbrojnijim stranim državljanima, zauzimajući deveto mesto po broju.

Hrvatski radnici i stručnjaci često su nalazili svoje mesto u industriji, zdravstvu i IT sektoru. Ipak, poslednjih godina migracioni tok se menja – sve više Hrvata napušta Nemačku. Novi podaci nemačkog statističkog ureda pokazuju da je prošle godine zemlju napustilo više od 20.000 hrvatskih državljana, što je 11.000 više nego što ih se doselilo. Neki su se vratili u Hrvatsku, neki su otišli u druge zemlje, dok neki tek planiraju povratak.

Teme za vas

O životu u Nemačkoj mnogo se pisalo u poslednje vreme. Neki tvrde da se više ne isplati seliti, dok drugi ne žele ni da pomisle na povratak u domovinu. Na Facebook stranici „Balkanci u Nemačkoj“ jedan Hrvat, koji već četiri godine radi i živi u Nemačkoj, iskreno je opisao svoj život u toj zemlji, otkrivajući detalje o kojima se retko govori.

Hrvat razočaran: „Zvuči kao jackpot, a onda sve zbrojiš“

“Radim u Nemačkoj već četiri godine i moram reći nešto što retko ko priznaje naglas. Svi pričaju da je ovde med i mleko, a realnost je daleko prizemnija. Imam oko 2.700 € neto, što u Hrvatskoj zvuči kao jackpot. Ali kada sve sabereš – stan, režije, osiguranje, gorivo, hranu, sitnice – na kraju meseca pogledaš stanje i pitaš se: moguće da sam opet skoro na nuli? Nije da se loše živi, ali luksuz koji ljudi zamišljaju nije prisutan. Radiš, plaćaš račune, kupiš šta treba, i mesec prođe brže nego što kažeš keks. Najveći šok je bio kada sam shvatio da živim urednije i stabilnije nego kod kuće, ali ne nužno bogatije. Sve je skuplje, pa i greške koštaju više.”

Dodaje i drugu stvar koja ga muči, a o kojoj niko ne priča: “Posao te samelje. Radiš, dođeš kući umoran, vikendom obaviš kupovinu, opereš veš, pospremiš stan i ponovo je ponedeljak. I tako u krug. Ne možeš normalno da se socijalizuješ, upoznaš ljude, a kamoli da nađeš partnerku. Došao sam u fazu da imam godine za ženidbu, a život mi se sveo na posao i stan.”

Shvatio je da nema gde ni kako nekoga upoznati. Na poslu radi, u teretani su svi sa slušalicama, a u gradu svako je u svom svetu. “Razmišljam je li normalno da čovek u tridesetima razmišlja o ženidbi, a nema priliku upoznati nekoga jer stalno radi. Najluđe je što su mi tetka i ujak već krenuli po selima u Slavoniji da traže devojku za mene. Kažu: ‘Sinko, samo radiš, proći će ti život.’ Prvo sam se smejao, a onda me malo i pogodilo jer možda su u pravu.”

‘Nemačka daje, ali i uzima’

Dodaje da Nemačka pruža sigurnost, red i stabilnost, ali oduzima energiju, vreme i spontanost. Sve je organizovano, kapitalizam do kraja – radi, zaradi, plati, ponovi. “Shvatiš da si finansijski stabilan, ali privatno stagniraš. Ne kažem da je loše, daleko od toga, ali mašina rada dovela me je do situacije da imam posao, stan, papire, a nemam partnerku, nemam društveni život kakav sam imao kod kuće i sve više živim po rasporedu, a ne po osećaju.

Zanima me, bez uljepšavanja: da li još neko u Nemačkoj ima situaciju da mu je posao sređen, život stabilan, a privatni život stoji jer jednostavno nema kad ni gde upoznati nekoga? Da li vas je sustigao ovaj nemački tempo rada i kapitalizam, ili sam ja jedini u začaranom krugu?”

Reakcije i komentari

U komentarima se najviše ljudi slaže s njim: “U Hrvatskoj se isto radi, samo za manje novca i prava.” Neki ističu da problem nije u Nemačkoj: “Ako se neko želi snaći, snašao bi se – ovde su vrata otvorena za sve. Ako moje kolege i ja sa 0-24 smenskim radom nađemo vreme za porodicu, prijatelje i hobije, i ti možeš. Moja porodica u Hrvatskoj ima manje vremena nakon posla nego ja u Nemačkoj. Još mi nije jasno kako tamo imaju više slobodnog vremena, kao da se tamo ne radi.”

S druge strane, mnogi su se pronašli u njegovoj priči: “Ma kakva Nemačka, brate. Prva prepreka je plaćanje stana koji moraš opremiti. Pa kupi auto da možeš do posla i na godišnji. Pa plati skupa osiguranja. Ideš stalno u šoping jer nemaš ni komadić svoje zemlje. Vrtiš se u krug. Klima, hrana, društvo – grozno. Nema tu sreće. I ja sam u toj istoj situaciji. Kada odem kući, duša mi se napuni slobodom i mirom. Žena plače kada idemo nazad u Nemačku. Ne mogu više da gledam. Mi smo izbeglice, druže.”

Na kraju komentari dodaju da kome ne odgovara, uvek može da se vrati kući: “Dok god mi nešto ostane, zadovoljan sam. U svojoj zemlji nisam imao priliku da zaradim za hleb, a pitanje je da li bih i dobio ono što zaradim. Nigde nezadovoljnijeg naroda nema od nas.”

(Telegraf Biznis/Dnevno)