Telegraf u Maranelu: Vozili smo Ferari tamo gde je rođen i sa ZYN-om ušli u hram brzine

U Milano smo sleteli uveče, onako kako se sleće u grad koji je zapravo svetska modna ikona - elegantno i sa stilom. Sa aerodroma uronimo pravo u tamu autoputa koji se seče ravnicu severne Italije. Svetla su klizila niz vetrobransko staklo kao kapljice neona, a mi smo jurili ka mestu koje ne traži reklamu, jer već samo njegovo ime pali maštu visokooktanskih fanova.

Noćni dolazak u Maranelo ima neku čudnu, gotovo ritualnu težinu. Grad je tih, skroman, bez pompe, bez sjaja velikih metropola, ali u toj tišini osećaš kako negde ispod asfalta tutnji mehanika sna koja traje više od sedam decenija. Ovde su ulice kratke, fasade mirne i skroz obične, kafići uglavnom zatvoreni ili barem tako deluju, a opet imaš osećaj da svaki zid zna ponešto o brzini, o pobedama, o porazima, o ludoj veri jednog čoveka da se savršenstvo može ugraditi u metal.

Ujutru, Maranelo izgleda kao da se probudio iz sna u kojem je bio šampion sveta. Vazduh miriše na kafu i mašinsko ulje, lokalni kafići pune se ljudima koji žive u senci legende, a iza jednostavnih zgrada nazire se kompleks u kome se svakodnevno proizvodi deo mita. To je grad u kome se brzina ne meri kilometrima na sat, već generacijama koje su odrasle slušajući isti zvuk motora.

Kako je Enco Ferari od polja napravio hram brzine

Priča o Encu Ferariju u Maranelu deluje gotovo kao urbana legenda, ali je surovo jednostavna. Posle razlaza sa Alfa Romeom, sredinom tridesetih godina prošlog veka, Ferari je potražio mesto gde će imati potpunu kontrolu nad svojim snom. Izabrao je Maranelo, tada anonimno mesto u Emiliji Romanji, sa poljima, prašinom i tišinom.

Tu je podigao radionicu, okupio šačicu ljudi i 1947. godine napravio prvi automobil sa znakom propetog konja. Od tog trenutka Maranelo više nikada nije bio samo tačka na mapi. Postao je centar gravitacije za sve one koji veruju da je automobil više od prevoznog sredstva, da je mašina produžetak karaktera, a brzina način razmišljanja.

ZYN i povratak u srce legende

Povod našeg dolaska bio je događaj posvećen obnovljenoj saradnji između kompanije Philip Morris International i tima Scuderia Ferrari, kao i predstavljanje nove faze u kojoj se brend nikotinskih vrećica pojavljuje na Ferarijevom bolidu Formule 1.

Više od pedeset godina zajedničke istorije sada dobija novu dimenziju, onu u kojoj se ne govori samo o performansama i inženjeringu, već o načinu razmišljanja, o odnosu prema inovacijama i o ideji da se tehnološki napredak mora kretati uporedo sa promenom svesti.

U tom kontekstu, saradnja deluje manje kao sponzorski ugovor, a više kao susret dve filozofije koje veruju u stalno pomeranje granica. Ferari u metalu i brzini, PMI u transformaciji ka proizvodima bez dima i u misiji da redefiniše kako odrasli korisnici doživljavaju nikotin.

Vožnja Ferarija kroz Maranelo i udar na čula

Novinarima iz celog sveta organizatori su omogućili da uz instruktore provozaju čuvene Ferarijeve automobile. Potpisnik ovih redova seo je u Ferrari GTC4Lusso, moćnu sivu mašinu sa četiri sedišta, ali dušom trkača.

Par osnovnih specifikacija (čisto da znate s kim imate posla):

- V12 motor, 6.3 litra zapremine

- 690 konjskih snaga, 0–100 km/h za oko 3,4 sekunde

- Pogon na sva četiri točka

- Maksimalna brzina preko 330 km/h.

Sedenje za volanom ove makine je iskustvo koje počinje pre nego što pritisneš dugme za startovanje mašine. Enterijer miriše na kožu, metal i ambiciju, a svaki prekidač deluje kao deo neke veće zavere protiv zdravog razuma. Čim motor oživi, ceo svet se sabije u zvuk. Ubrzanje ne deluje kao kretanje unapred, već kao povlačenje stvarnosti unazad.

Instruktor sedi pored, smiren i nasmejan, naviknut na tu vrstu ludila, dok se meni čini da mi se misli razvlače po putu iza nas. Maranelo prolazi pored prozora kao filmski kadar, a ja imam utisak da sam nakratko pozajmio tuđu sudbinu, sudbinu onih koji su ovde rođeni uz zvuk motora i miris benzina. Vožnja od skoro pola sata prolazi kao tren. Ne toliko zbog brzine, jer smo poštovali ograničenje od 70 kilometara, koliko od samog ugođaja i nagoveštaja šta sve ovaj četvorotočkaš može kad se nađe na asfaltu bez organičenja.

Muzej Ferarija kao katedrala brzine

Ulazak u Muzej Ferari je kao ulazak u katedralu u kojoj su oltari od karbonskih vlakana, a ikone od aluminijuma i čelika.

Svaki bolid i svaki izloženi model automobila stoji kao svedok jednog vremena, jedne filozofije, jedne opsesije da se bude brži od jučerašnjeg sebe. Zidovi su puni fotografija koje mirišu na znoj, šampanjac i poraze koje niko ne voli da pamti, ali bez kojih ne bi bilo pobeda. Tu se jasno vidi kako se tehnologija menjala, kako su krila rasla, kako su linije postajale agresivnije, kako se estetika prilagođavala pravilima, a duh pravilima nikada.

I baš u okviru ovog zdanja, na panelu posvećenom saradnji PMI-ja i Ferarija govorio je i Lorenco Đorđeti, direktor za upravljanje prihodima u timu Skuderija Ferari HP. Njegova poruka je bila jasna: "Partnerstvo se više ne meri samo logotipima na bolidu, već zajedničkim vrednostim: inovacijom, izvrsnošću i prisutnošću u trenutku". Sve sažeto u jednoj rečenici, brzo i beskompromisno kao vožnja Ferarijem.

Obilazak Muzeja Ferari je šetnja kroz istoriju pobeda, poraza, genijalnosti i ludila. Svaki bolid ima svoju biografiju, svaki ožiljak svoju priču.

Šetnja kroz muzej nije puko gledanje automobila. To je hodanje kroz decenije u kojima je svaki zavrtanj bio borba sa sudbinom, a svaki trijumf kratki predah pre sledeće trke. U replici pit-stopa shvatiš koliko je ljudska ruka mala u odnosu na mašinu, ali i koliko je presudna u deliću sekunde.

Zatim malo zabave - replika pit-stopa. Menjali smo gume kao da od toga zavisi svetska titula. Ne zavisi, naravno, ali ego vam kaže da zavisi sve.

A simulator Formule 1? Realističan do tačke u kojoj vam telo veruje da ste na stazi, a mozak da ste besmrtni.

Zašto je ZYN više od brenda

Razgovor koji smo u opuštenoj atmosferi muzeja, uz kaficu i proseko vodili sa Brajsonom Torntonom, direktorom komunikacija za proizvode bez dima u PMI-ju, otvorio je širu sliku cele saradnje. Njegove reči nisu bile marketinška šminka, već pokušaj da se objasni zašto se PMI danas pojavljuje u Maranelu sa drugačijom porukom nego pre deset ili dvadeset godina.

Kako kaže Tornton, partnerstvo sa Ferarijem je način da se simbolički pokaže transformacija kroz koju kompanija prolazi. On ističe da PMI više ne želi da bude viđen isključivo kroz prizmu cigareta, već kao kompanija koja ulaže ogromna sredstva u razvoj bezdimnih alternativ a i u promenu sopstvene industrije iznutra. U tom kontekstu, ZYN vidi kao deo šire priče o modernom načinu korišćenja nikotina među punoletnim pušačima, koji ne odustaju od nikotina, ali traže manje štetne opcije u odnosu na nastavak pušenja.

„Naša kompanija danas više ne razmišlja o budućnosti kao o nekoj dalekoj tački na horizontu. Mi tu budućnost pokušavamo da izgradimo sada, korak po korak, kroz proizvode koji punoletnim korisnicima nikotina nude realne alternative nastavku pušenja. Ne tvrdimo da su ti proizvodi bez rizika. Nikotin ostaje supstanca koja stvara zavisnost. Ali tvrdimo da postoje bolji izbori od cigareta za one koji ne žele ili ne mogu da prestanu.“

U tom tonu, Tornton je objasnio i zašto je ZYN postavljen u centar nove faze saradnje sa Ferarijem.

„ZYN vidimo kao simbol šire transformacije kroz koju prolazi PMI. To nije samo novi proizvod, to je poruka da se i jedna tradicionalna industrija može menjati iznutra. Ako već postoji potražnja za nikotinom među punoletnim korisnicima, naša je odgovornost da tu potražnju usmerimo ka inovativnijim i potencijalno manje štetnim alternativama u odnosu na nastavak pušenja.“

Posebno se zadržao na vezi između Formule 1 i poruke koju PMI želi da pošalje.

„Formula 1 je mesto gde se inovacija ne podrazumeva, već zahteva trud svakog dana iznova. To je okruženje u kojem se greške skupo plaćaju, a napredak se meri u milisekundama. Nama je ta simbolika važna jer i mi pokušavamo da ubrzamo sopstvenu transformaciju. Partnerstvo sa Ferarijem nam daje platformu da govorimo o promeni, o tehnološkom napretku i o odgovornosti prema punoletnim korisnicima nikotina, ali i prema društvu u celini.“

Tornton se dotakao i pitanja odgovornog marketinga, naglašavajući da PMI svesno bira okruženja sa dominantno punoletnom publikom.

„Mi ne želimo da se obraćamo svima. Naši proizvodi su namenjeni isključivo punoletnim korisnicima nikotina i naš marketing mora to jasno da komunicira. Formula 1 ima globalnu, ali pre svega odraslu publiku i zato je prirodno mesto za ovakvu vrstu komunikacije. Uz to, stalno ponavljamo da proizvodi sa nikotinom nisu bez rizika i da ne predstavljaju zamenu za prestanak upotrebe nikotina. Naš cilj nije da stvaramo nove korisnike, već da ponudimo bolje alternative onima koji već koriste cigarete.“

Na kraju, Tornton je sumirao filozofiju cele nove faze saradnje sa Ferarijem jednom rečenicom koja je u sebi spojila tehnologiju, marketing i etiku.

„Ako već govorimo o budućnosti, onda ta budućnost mora da bude odgovornija od prošlosti. Naša ambicija je da budemo deo rešenja, a ne deo problema, i da kroz inovacije pokažemo da se i velike industrije mogu menjati kada to zaista žele.“

Na pomalo provokativno pitanje "Da li je za PMI skupo biti u partnerstvu sa Ferarijem?", uz osmeh je odgovorio: "Rekao bih da, kakav god da je taj trošak, on je apsolutno vredan uloženog novca".

Večera među šampionskim bolidima

Veče se završilo u Sali šampiona, za stolovima postavljenim među bolidima koji su osvajali titule i pisali istoriju.

Sedenje među tim metalnim relikvijama ima neobičan efekat. Kao da razgovaraš tiše, jedeš sporije i razmišljaš dublje, svestan da si okružen mašinama koje su u nekom trenutku bile najbrže na svetu. Svetla se prelamaju po karoserijama, senke se rastežu po podu, a priče koje kruže oko stolova mešaju novinarstvo, marketing, istoriju i lične utiske u jednu čudnu, ali logičnu celinu.

To, zapravo, nije večera. To je mala ceremonija u hramu brzine.

Maranelo kao metafora i kraj puta

Na kraju dana shvatiš da Maranelo nije samo mesto gde se proizvode automobili. To je metafora za strast, za ideju da je moguće ceo život posvetiti jednoj misli i da ta misao može promeniti svet.

PMI i Ferari se danas susreću upravo na toj tački. Jedni pokušavaju da transformišu industriju kroz inovacije i proizvode bez dima, drugi već decenijama transformišu pojam brzine i performansi. ZYN u toj priči deluje kao simbol nove faze, kao znak da se partnerstvo pomera iz čiste mehanike u sferu ideja, prisutnosti i drugačijeg odnosa prema izborima odraslih korisnika.

Vratili smo se iz Maranela sa osećajem da smo na kratko zavirili u unutrašnjost legende. Ne samo legende o automobilima, već o upornosti, o ludoj veri da se svet može ubrzati, ali i promeniti smer.

(Telegraf Biznis)