Udar na džepove građana: Nafta i gas guraju inflaciju, prete i veće kamate

Ekonomisti procenjuju da bi rastuće cene nafte i gasa mogle značajno pogurati inflaciju u evrozoni, a tržišta su već počela da uračunavaju rizik od povećanja kamatnih stopa tokom 2026. godine. Nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio da se vojna kampanja protiv Iran bliži kraju, cene nafte u ponedeljak su doživele jedan od najdramatičnijih dnevnih preokreta u istoriji. Ipak, olakšanje za evropske potrošače još nije stiglo na benzinske pumpe, piše Euronews.

Donald Tramp je u ponedeljak uveče na konferenciji za novinare izjavio da su američke i izraelske snage postigle brz napredak u vojnim operacijama protiv Irana. Naglasio je da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti poremećaje u globalnom snabdevanju energentima, uključujući i Ormuški moreuz.

Teme za vas

Cene nafte

- Snabdevanje naftom biće dramatično sigurnije - rekao je Tramp, dodajući da bi Sjedinjene Države, ukoliko bude potrebno, mogle da prate tankere kroz taj strateški plovni put. Na pitanje da li sukob može da se završi za nekoliko dana, Tramp je odgovorio: "Mislim da može".

Cena sirove nafte West Texas Intermediate (WTI), koja je u nedelju uveče zbog straha od zatvaranja Hormuškog moreuza skočila na 119 dolara po barelu, do kraja trgovanja u ponedeljak pala je ispod 90 dolara. To predstavlja promenu od više od 30 dolara za manje od 24 sata.

Uprkos oštrom preokretu na terminskim tržištima, prenos veleprodajnih cena nafte na maloprodajne cene goriva nije ni trenutan ni simetričan. Upravo zbog tog kašnjenja ekonomisti još nisu spremni da proglase kraj inflatornim rizicima u evrozoni.

Cene goriva u Evropi

Prema podacima platforme Fuel, koja prati cene goriva u realnom vremenu širom Evrope, benzin i dizel i dalje su skupi u nekoliko velikih evropskih gradova.

U Milanu litra bezolovnog benzina 95 košta 1,89 evra, dok dizel iznosi 2,10 evra.

U Parizu je benzin nešto skuplji i iznosi 1,92 evra, dok je dizel nešto jeftiniji i košta 2,06 evra.

Frankfurt je najskuplji od ova tri grada - bezolovni 95 prodaje se za 2,12 evra po litru, a dizel za 2,19 evra.

- Najočigledniji način na koji se iranski sukob odražava na rast, inflaciju i monetarnu politiku u Evropi jeste rast cena energenata, s obzirom na to da je većina evropskih zemalja neto uvoznik nafte i gasa - naveo je prošle nedelje Sven Jari Sten, glavni evropski ekonomista banke Goldman Sachs.

Prema proceni Goldman Saksa, rast cena nafte od 10% povećava ukupnu inflaciju u evrozoni za oko 0,3%. Međutim, banka upozorava da bi nelinearni efekti mogli dodatno da pojačaju šok, naročito ako cene gasa, koje se kreću drugačijom dinamikom od cena nafte, takođe ostanu visoke.

Tri moguća scenarija

Glavni evropski ekonomista banke Bank of America, Ruben Segura-Kajuela, predstavio je tri scenarija u zavisnosti od trajanja perioda visokih cena energenata.

Prema najverovatnijem ishodu, cena nafte bi se stabilizovala na oko 80 dolara po barelu, dok bi cena gasa na holandskom TTF čvorištu bila oko 50 evra po megavat-satu tokom približno dva meseca.

U tom slučaju inflacija u evrozoni bi kratkotrajno dostigla vrhunac od 2,5% u martu i aprilu, a do kasnog leta vratila bi se ispod 2%. Rast BDP-a iznosio bi oko 1% u 2026. godini, što je sporo, ali podnošljivo i verovatno ne bi nateralo Evropsku centralnu banku da zaoštri monetarnu politiku.

Snažniji šok, u kojem bi nafta dostigla 100 dolara, a gas 60 evra po megavat-satu, bio bi znatno štetniji. Inflacija bi u 2026. godini u proseku iznosila oko 2,4%, sa vrhuncem iznad 3% u drugom tromesečju. Rast bi usporio na oko 0,8%, a povratak na ciljanu inflaciju od 2% bio bi odložen verovatno do početka 2027. godine.

Treći scenario podrazumeva dugotrajniji poremećaj na energetskom tržištu. Čak i ako bi cena nafte ostala blizu 80 dolara, četvoromesečni energetski šok mogao bi podignuti godišnju inflaciju na oko 2,2%, dok bi u drugom tromesečju prosečno iznosila 2,5%.

BDP evrozone usporio bi na oko 0,9%, uz rizik od privremenog pada ekonomske aktivnosti. Segura-Kajuela procenjuje da bi Evropska centralna banka, ako cene energenata ostanu povišene, mogla da poveća kamatne stope za ukupno 50 do 75 baznih poena, najverovatnije do septembra.

- Ako se cene energenata ne normalizuju do juna, ECB bi mogla da podigne stope. Tržišta su već uračunala taj rizik - rekao je.

Stari pristup više ne važi

Za Majkla Saundersa, višeg ekonomskog savetnika u Oxford Economics, pretnja nije samo u visini cena nafte, već i u pitanju da li centralne banke i dalje imaju kredibilitet da apsorbuju takav šok bez reakcije.

Nekadašnje pravilo da centralne banke mogu jednostavno ignorisati inflaciju izazvanu rastom cena energenata više ne važi, tvrdi Saunders. Novi pristup podrazumeva suzbijanje rizika da se cenovni šokovi preliju na šira inflaciona očekivanja.

Koristeći globalni ekonomski model kompanije Oxford Economics, Saunders procenjuje da trenutne pretpostavke o cenama energenata sugerišu da će inflacija u evrozoni u četvrtom tromesečju 2026. biti za 0,5 do 0,6 procentnih poena viša nego u ranijim prognozama.

To je veći uticaj nego u većini drugih velikih ekonomija, što odražava strukturnu zavisnost Evrope od uvoza energenata. Saunders dodaje da će ECB verovatno kratkoročno zadržati kamatne stope nepromenjenim, ali da bi, ako se rast cena energenata nastavi, mogla da zaoštri monetarnu politiku već ove godine.

Dizanje kamatnih stopa

Finansijska platforma za prognoziranje Polymarket sada procenjuje 42% verovatnoće da će ECB povećati kamatne stope u 2026. godini. To je značajan rast u odnosu na samo 12% pre početka iranskog sukoba, pre manje od dve nedelje.

Gotovo utrostručenje verovatnoće pokazuje koliko su se promenila očekivanja tržišta u vezi sa budućim potezima ECB-a. Pre vojne kampanje administracije Donalda Trampa protiv Irana, dominantno očekivanje bilo je da slede smanjenja kamatnih stopa u razvijenom svetu.

Sada, uz rizik da bi energetska inflacija mogla ponovo pogurati ukupnu inflaciju u evrozoni iznad 3% u narednim mesecima, investitori se sve više osiguravaju od scenarija u kojem bi ECB umesto smanjenja bila primorana da ponovo pooštri monetarnu politiku.

(Telegraf Biznis)