Od zlata do kriptovaluta: Kako tehnologija menja pravila novca i čuva vrednost kapitala

Način na koji posmatramo novac, njegovu vrednost i metode čuvanja kapitala doživeli su drastične promene pod uticajem tehnologije. Kako se prilagoditi učestalim ekonomskim krizama i zaštititi svoja sredstva, danas je posebno značajno pitanje?

Odgovore na dileme sa kojima se susrećemo u savremenom svetu koji se menja brže nego ikada, ponudio je Marko Matanović, suvlasnik i direktor kripto menjačnice ECD.rs, tokom svog izlaganja na konferenciji "Biznis priče" u Vrnjačkoj Banji, gde je detaljno analizirao evoluciju finansija i moć digitalne diversifikacije.

Teme za vas

Fokusirajući se na suštinu onoga što novac danas predstavlja, Matanović je kroz analizu Bitkoina, tokenizovanog zlata i stabilnih kriptovaluta objasnio kako tehnologija rešava probleme klasičnog finansijskog sistema.

Novac je stvar društvenog dogovora

Da bismo razumeli kriptovalute, prvo moramo razumeti šta je zapravo vrednost. Matanović podseća da je novac oduvek zavisio od potreba ljudi i njihovog konsenzusa, a ne od njegovog fizičkog oblika.

- Šta je novac? Kako se određuje šta je novac? Nekada su to određivale okolnosti, životni kontekst, geografija, lokacija i potreba društva, koliko god to društvo bilo malo ili veliko, bogato ili ne. I onda se kroz istoriju, civilizaciju nekako počelo koristiti nešto kao sredstvo razmene, kao sredstvo plaćanja, mera vrednosti ili čuvar vrednosti - objasnio je.

Stabilnost blokčejna i brisanje granica

Dok se klasični bankarski sistemi često suočavaju sa kašnjenjima, restrikcijama i prekidima u radu, blokčejn (blockchain) tehnologija nudi potpuno drugačiju, decentralizovanu arhitekturu.

- Bitkoin je takav sistem koji je od 2009. do današnjeg dana zabeležio praktično nula sekundi down-time-a u obradi transakcija i nijednom se nije desilo ako poštujete pravila ekosistema - ona su ista za sve, transparentna za sve, ne prepoznaju boju kože, pol, seksualno opredeljenje, političko opredeljenje, religiju. Samo ako poštujemo pravila, pravila su ista za sve - kaže Matanović.

Ova tehnologija je, kako objašnjava, presudna za moderno poslovanje jer eliminiše problem prostorne distance i sporih međunarodnih transfera.

-  Prostorna distanca u kontekstu bitkoina i drugih kriptovaluta je praktično mnogo bolja priča. Ja mogu sada preko svoje kartice da kupim avio kartu i da rezervišem neki smeštaj, ali kad hoću nekome da pošaljem novac...nekada će to proćo za pet sekundi, pa 10 minuta, nekad prolazi za dan, nekad za dva. Funkcionisati monetarnom sistemu, imati strategiju i dugoročnost je izuzetno teško. Nije nemoguće, ali prosto, to je odlika tog sistema. Bitkoin se za 17 godina svog postojanja praktično, u onim minimalnim promenama koje su moguće, ostao isti - objašnjava.

Zlato u 21. veku

Kako je podsetio, za ljude je fizičko zlato vekovima sinonim za sigurnost. Kao u prošlosti tako i u modernom dobu njegovo čuvanje i transport predstavljaju veliki logistički izazov i sigurnosni izazov. Rešenje dolazi u vidu tokenizacije.

- Što se tiče fizičkog zlata ono ima neke prednosti jer istorijski gledano dugo korišćeno. Uliva neko poverenje. Međutim ono što je došlo opet sa razvojem tehnologije je i ta evolucija zlata. Pojavile su se kompanije koje su tokenizovale zlato. To znači da je zlato dobilo svoj digitalni oblik - kaže.

Objašnjavajući koncept tokenizovanog zlata, Matanović je istakao da poverenje u ovakve digitalne asete počiva na njihovom strogo kontrolisanom fizičkom pokriću. Kompanije koje emituju ove tokene garantuju njihovu vrednost tako što čuvaju ekvivalentnu količinu pravog zlata u sefovima u Švajcarskoj, a tačnost tih podataka potvrđuju nezavisne eksterne revizije svakog kvartala.

On je naglasio da bi svako emitovanje tokena bez pokrića izazvalo trenutni gubitak poverenja i masovnu rasprodaju od strane korisnika, ali je i dodao da takav scenario nije logičan jer ove kompanije već ostvaruju ogromne zarade naplaćujući male provizije na velikom obimu transakcija.

Zaključujući ovu temu, Matanović je poručio da odluka između čuvanja pravog ili digitalnog zlata uvek zavisi od ličnih preferencija, ali da je apsolutna i najveća prednost tokenizovanog zlata njegova izuzetna lakoća i jednostavnost prenošenja.

Stabilnost, sigurnost i mobilnost

Govoreći o izazovima sa kojima se investitori susreću kada čuvaju fizičko zlato ili gotovinu, poput plaćanja bankarskih sefova, komplikovanog transporta preko granice i rizika od krađe, Matanović je istakao da tehnologija danas nudi elegantno rešenje. Za razliku od fizičkog predmeta, imovina u digitalnom formatu uvek nudi opciju sigurnosne kopije (bekapa). Pored toga što je zaštićena od fizičkog gubitka, ona korisnicima pruža neverovatnu fleksibilnost: ogromna vrednost se može potpuno neupadljivo i diskretno nositi na malom digitalnom uređaju, bilo gde u svetu.

Iako se kriptovalute često vezuju za nagle skokove i padove cena, Matanović je ukazao na to da za prenos vrednosti ne moramo biti izloženi tom riziku. Kada je potrebno brzo i pouzdano prebaciti veliku količinu novca, stabilne kriptovalute (stablecoins) su se pokazale kao najpraktičniji alat. Konkretno je izdvojio Teter (Tether) kao, prema njegovom mišljenju, trenutno najbolju soluciju u kripto svetu za ovakve transfere. Razlog je jasan - omogućava prenos kapitala u sekundi ili minuti, bilo gde u svetu, ali bez stresa da će se vrednost novca promeniti tokom same transakcije.

Matanović je publici predstavio i jedan od novijih koncepata u kripto industriji - stejking (staking), odnosno mogućnost da vaša kripto imovina sama generiše novi novac. Za razliku od klasičnog bankarskog oročavanja gde sredstva predajete instituciji, ovde korisnici samo "zaključavaju" svoje novčiće na određenoj mreži (poput Solane) kako bi sistemu pomogli u potvrđivanju tuđih transakcija. Najveća prednost ovog sistema je apsolutna kontrola - korisnik u bilo kom momentu može da povuče svoja sredstva iz "stejkinga", bez ikakvih penala, kazni ili čekanja.

U svetu čestih ekonomskih promena, digitalna imovina i blokčejn tehnologija više nisu samo inovacije, već praktično rešenje za sigurno čuvanje i brz prenos kapitala. Bilo da je reč o tokenizovanom zlatu, stabilnim valutama ili pasivnom prihodu, pametna diversifikacija danas pruža investitorima neophodnu fleksibilnost i potpunu kontrolu nad sopstvenim finansijama.

(Telegraf Biznis)