Otkriveno za koliko bi mogle da SKOČE CENE zbog energetske krize: Analiza je zabrinjavajuća

Globalne cene bi u prvoj polovini ove godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je danas u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Usled sukoba na Bliskom istoku, gotovo je obustavljen sabraćaj kroz Ormuski moreuz kroz koji se, inače, odvijao transport 20 odsto globalne trgovine naftom i gasom, a prekidi u snabdevanju su doveli do snažne volatinosti cena ovih energenata na svetskim berzama.

Teme za vas

Kretanje cena nafte i gasa predstavlja jedan od najvažnijih eksternih determinanti inflacije čiji se efekti odražavaju direktno i indirektno na opšti nivo cena.

Direktni efekat se sagledava preko neposrednog uticaja na porast troškova goriva i transporta, dok rast cene gasa direktno utiče na cenu električne energije i grejanja, naročito u zemljama u kojima gas ima značajno učešće kao input u proizvodnji energije, navodi se u analizi "Spirala makroekonomskih efekata energetske krize" autorke Sanje Filipović.

Visoke cene energenata direktno su dovele do neposrednog rasta troškova za domaćinstva i preduzeća, što je generisalo ukupni rast indeksa potrošačkih cena, posebno u zemljama sa velikom energetskom zavisnošću.

Povećanje cena energenata dovelo je do smanjenja realnog raspoloživog dohotka domaćinstava, jer je veći deo budžeta morao biti izdvojen za gorivo, grejanje i struju, što je ograničilo potrošnju drugih dobara i usluga.

Cena fjučersa na Brent naftu je nakon izbijanja sukoba dostigla najvišu vrednost 31. marta kada je bila 118 dolara po barelu, što je ujedno najviša cena od 6. juna 2022. godine, da bi u sredu 8. aprila pala na 94,4 dolara nakon što je objavljena dvonedeljna obustava sukoba.

Neposredno pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku, cena fjučersa na Brent naftu je bila oko 70 dolara, tako da ovaj rast odražava povećanu geopolitičku neizvesnost i kratkoročne poremećaje.

Brent nafta je poreklom iz naftnih polja u Severnom moru, čija je eksplatacija naglo rasla nakon naftne krize iz 1970-tih godina.

Fizički i logistički posmatrano, transport ove nafte je značajno povoljniji za Evropu, nego za naftu iz drugih područja, tako da se njena cena uzima kao referentna za Evropu.

Sa teorijskog aspekta, cena fjučersa se formira na osnovu odnosa između trenutne (spot) cene, troškova skladištenja i finansiranja, kao i očekivanja tržišnih učesnika o budućim kretanjima cena.

U praksi, međutim, značajnu ulogu ima i premija za rizik, koja raste u uslovima neizvesnosti.

U poređenju sa 2022. godinom, sadašnje cene fjučersa nafte više reflektuju povećani rizik nego fundamentalnu nestašicu na globalnom tržištu nafte.

Trenutno izražena volatinost cena nafte je pod snažnim uticajem većeg broja faktora koji iz dana u dan pozitivno ili negativno utiču na očekivanja.

Na primer, na rast cena deluje eskalacija sukoba, kao i vesti o uništavanju energetske infrastrukture.

Prema poslednjim informacijama, na Bliskom istoku su oštećena 72 energetska infrastrukturna objekta, dok su ukrajinski napadi na rusku energetsku infrastrukturu oštetili najmanje 40 odsto ruskih kapaciteta za izvoz nafte.

S druge strane, na pad cene nafte deluju inicijative o pregovorima za prekid sukoba, odluka o privremenom ukidanju sankcija za rusku naftu, odluka Međunarodne agencije za energetiku o puštanju zaliha.

Empirijska literatura ukazuje na to da percepcije i očekivanja imaju statistički značajan, ali ipak kvantitativno ograničen uticaj na kretanje cena nafte.

Ovaj uticaj se, pre svega, manifestuje kroz tržište fjučersa, gde se očekivanja o budućim kretanjima integrišu u tekuće cene, kao i kroz spekulativnu tražnju i upravljanje zalihama.

Ipak, većina empirijskih istraživanja pokazuje da su fundamentalni faktori, poput globalne ponude i tražnje, dominantni u određivanju dugoročnog nivoa cena, dok očekivanja deluju kao mehanizam koji pojačava kratkoročne fluktuacije i volatilnost.

U odnosu na prethodni mesec, cena gasa u aprilu je redukovana, uprkos tome što je mart zabeležio rekordan rast od 60 odsto.

Toplije vremenske prilike i veća proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, trenutno ublažavaju potražnju i sprečavaju dalji nekontrolisani rast cena.

Ipak, popunjenost evropskih skladišta gasa je nivou od 28 odsto, što ukazuje na ranjivost dok se konkurencija sa Azijom za tečni prirodni gas intenzivira.

(Telegraf.rs/Tanjug)