Dimović: Srbija će imati adekvatan kadar za izgradnju prve nuklearke do 2040.

Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je danas da će Srbija imati adekvatan kadar za izgradnju prve nuklearke do 2040. godine.

Dimović je rekao za Tanjug da su pred državom mnoge izazovne stvari koje je neophodno uraditi kako bi to bilo realzovano, kao što je formiranje baze kadrova, izbor tehnologije i lokacije.

Teme za vas

On je istakao da je tokom procesa izgradnje nukearnog programa i elektrane u Srbiji najvažnije aktivna i transparentna komunikacija sa građanima.

"Kao direktor najvećeg nacionalnog instituta u jugoistočnoj Evropi, ubeđen sam da ćemo spremno dočekati sa svim mogućim stručnjacima otvaranje srpske nuklearke", istakao je Dimović.

Govoreći o značaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, Dimović je rekao da su nuklearne elektrane most između zaštite životne sredine i ekonomije odnosno jeftinije struje.

Ipak, napomenuo je da je izgradnja nuklearki i najkomplikovaniji naučno-infrastrukturni projekat ikada.

To je, kako je rekao, jedan veliki izazov iz kog ćemo mi razviti nove grane, razvijati stare grane privrede i nauke.

Takođe, istakao je da će izgradnja nuklearne elektrane promeniti način razmišljanja i svrstati Srbiju u najrazvijenije zemlje sveta.

Kada je reč o potpisanom memorandumu o saradnji sa Elektroprivredom Francuske (EDF) u razvoju mirnodopskog nuklearnog programa u Srbiji, Dimović je rekao da pored saradnje sa EDF-om o završnoj izradi tehničke studije, Institut "Vinča" ima saradnju i sa Kinom, Amerikom, Južnom Korejom i Rusijom jer su međunarodna i regionalna iskustva od nemerljivog značaja za srpski nuklearni program.

Osvrćući se na nuklearnu katastrofu u Černobilju koja se desila 26. aprila 1989. godine, Dimović je rekao da je danas apsolutno nemoguće da se desi takav scenario kakav je bio u Černobilju.

Istakao je da je idelogija fanatičnog komunizma tadašnjeg Sovjetskog Saveza bila ispred ljudskih života što danas, kako kaže, nije slučaj.

"Lekcija i opomena su grube reči, rekao bih da je znanje nakon ove katastrofe plaćeno iz razloga tehnološki dizajniranih reaktora koji su danas napušteni, ali i najviše zbog zataškavanja informacija gde je ideologija bila ispred ljudskih žviota kao što je to bio i profit, a danas je situacija potpuno dugačija. To je tada trajalo više od 36 sati, ljudi su poslati direktno u smrt a kasnije čak nisu davane ni tablete kalijum jodida maloj deci", izjavio je on.

Prema njegovim rečima, danas je sličan scenario nemoguć jer postoji saradnja između nuklearnih operatora i regulatora, sve pod okriljem Međunarodne atomske agencije.

Odgovarajući na pitanje kako su se standardi nuklearne bezbednosti promenili od 1986. godine do danas i gde je najveći pomak, Dimović je rekao da je bezbedonosna kultura podignuta na najviši nivo i da je bezbednost ljudi iznad prihoda odnosno profita.

Dodao je da se dizajn reaktora potpuno promenio, da su svi sistemi digitalizovani i automatizovani, kao i da je minimizirana uloga čoveka.

Na pitanje da li savremene nuklearne elektrane zaista mogu garantovati potpunu sigurnost ili postoji prostor za "ljudski faktor", Dimović je napomenuo da je prostor za ljudski faktor danas sveden na minimum zahvaljujući pasivnim sistemima zaštite koji koriste fizičke zakone gravitacije, ali i sistemima rane najave, monitoringa i automatskih regulacija.

Kako je naveo, iako rizici postoje oni se mere na oko jedan odsto i znatno su niži u odnosu na klasična industrijska postrojenja.

Govoreći o protokolu i reagovanju u slučaju bilo kakvoh nuklearnog akcidenta u nekom postrojenju, Dimović je rekao da se nuklearni akcidenti po Međunarodnoj skali za nuklearne incidente (INES) dele na sedam kategorija, istakavši da su Černobilj i Fukošima na skali sedam.

Kako je objasnio, postoji plan za delovanje u vanrednim situacijama koji je u nadležnosti Vlade Srbije, Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost koji je jedini ovlašćen da daje podatke u vezi sa povišenim nivoom radijacije.

"Srbija učestvuje u KONVEKS vežbama koje se broje u kategoriju 1, 2, 3 koje rade u simuliran nuklearnim akcidentima i kako treba da se reaguje. Postoji i tzv. zdravstvena zaštita koja preko nuklearne medicine vrši obuke vezano za davanje kalijum jodita u slučaju nuklearnog akcidenta, MUP- Sektor za vanredne situacije, Institut Vinča. Sve te institucije daju svoj doprinos u slučaju nuklearnog akcidenta", poručio je Dimović.

Na pitanje koliko je realan rizik od nove nuklearne krize u Evropi s obzirom na rat u Ukrajini i dešavanja oko nuklearnih postrojenja, Dimović je ocenio da ne postoji mogućnost nuklearne krize u Evropi, jer su nuklearne elektrane projektovane da izdrže i udar aviona i zemljoterese.

Dodao je da ukoliko neko namerno gađa strateškim i taktičkim nuklearnim naoružanjem ciljano u nuklearnu elektranu, može izazvati katastrofalne posledice koje mogu biti izazvane i da ne postoji ta nuklearka.

(Telegraf.rs/Tanjug)