Hrvatska oborila crni rekord u EU: Prvi su po inflaciji, a evo šta to znači za građane

Evropska komisija blago je snizila prognozu privrednog rasta Hrvatske za ovu godinu, ali će hrvatska ekonomija i dalje biti među najbrže rastućima u Evropskoj uniji. Istovremeno, Hrvatska će prema novim procenama biti i među zemljama sa najvišom inflacijom u EU.

Prema prolećnim ekonomskim prognozama European Commission, hrvatski BDP bi ove godine trebalo da poraste 2,7 odsto, dok se za narednu godinu prognozira rast od 2,5 procenata.

Teme za vas

Iako je rast nešto niži u odnosu na ranije procene, Hrvatska će i dalje biti među vodećim ekonomijama po stopi rasta u Evropskoj uniji. Veći rast od Hrvatske ove godine očekuje se samo u Malta, Poland i Lithuania.

Istovremeno, Hrvatska će biti pri samom vrhu EU i po rastu cena. Evropska komisija procenjuje da će inflacija ove godine iznositi 4,6 odsto, dok bi višu inflaciju trebalo da ima samo Romania sa sedam procenata. Prosečna inflacija u EU trebalo bi da bude znatno niža i da iznosi oko 3,1 odsto.

Komisija navodi da je privredni rast u celoj Evropskoj uniji usporio pre svega zbog geopolitičkih tenzija i poremećaja izazvanih sukobima na Bliskom istoku, koji utiču na rast cena energenata. To predstavlja poseban izazov za EU kao velikog neto uvoznika energije.

Hrvatska je tokom 2025. godine ostvarila rast BDP-a od 3,4 odsto, dok se sada očekuje postepeno usporavanje. Prosečan rast u EU ove godine trebalo bi da bude svega 1,1 procenat, dok će u evrozoni iznositi oko 0,9 odsto.

Evropska komisija ocenjuje da će rast hrvatske ekonomije i dalje najvećim delom biti oslonjen na domaću tražnju. Privatna potrošnja ostaje stabilna zahvaljujući rastu plata i zaposlenosti, iako bi inflacija mogla dodatno da utiče na kupovnu moć građana.

Očekuje se i usporavanje investicija zbog strožih uslova finansiranja i povećane neizvesnosti na tržištu, ali će značajnu podršku ekonomiji i dalje predstavljati povlačenje sredstava iz fondova Evropske unije, kao i povećana ulaganja u odbranu.

Državna potrošnja trebalo bi da nastavi da pozitivno utiče na rast BDP-a, dok će neto izvoz i dalje imati negativan doprinos, pošto uvoz raste brže od izvoza uprkos snažnom turističkom sektoru.

Kada je reč o tržištu rada, Evropska komisija procenjuje da će stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj ostati relativno niska i iznositi oko 4,8 procenata, što je bolje od proseka EU, gde se očekuje stopa od oko šest procenata.

Međutim, Komisija upozorava da problem nedostatka radne snage ostaje jedan od ključnih izazova za hrvatsku ekonomiju u narednom periodu.

(Telegraf Biznis)