Maskov SpaceX eksplodirao na berzi: Vredi 2,1 bilion dolara, ali PENZIONERI mogu da uzdrmaju investitore!

Kompanija SpejsEks nakon debija na Volstritu dostigla je vrednost od čak 2,1 bilion dolara, što bi joj moglo otvoriti vrata najvažnijih berzanskih indeksa i fondova koji ih prate.

To je izuzetno važno za investitore, jer se sve veći broj penzionih i investicionih računa oslanja na indeksne fondove, koji automatski kupuju akcije kompanija uključenih u referentne indekse.

Teme za vas

Ovakvi fondovi postali su popularni zbog nižih troškova i činjenice da često ostvaruju bolje rezultate od aktivno vođenih fondova, čiji menadžeri sami biraju pojedinačne akcije.

Prema podacima kompanije Morningstar, do 2025. godine samo 21 odsto aktivno vođenih američkih akcionarskih fondova uspelo je da preživi i nadmaši prosečan konkurentski indeks tokom prethodne decenije. Zbog toga je još od 2024. godine više novca bilo uloženo u indeksne fondove nego u aktivno vođene fondove, a taj jaz od tada dodatno raste.

Među najvažnijim indeksima nalaze se S&P 500 S&P 500, koji prati 500 najvećih američkih kompanija, i Nasdaq-100 Nasdak 100, fokusiran na najveće nefinansijske kompanije izlistane na Nasdaku.

Nasdak je promenio pravila kako bi pojedinim ogromnim kompanijama omogućio ulazak već nakon 15 trgovačkih dana, pa bi vlasnici popularnih fondova poput fonda QQQ kompanije Invesco Invesko uskoro mogli da poseduju akcije SpejsEksa, čak i bez sopstvene odluke o kupovini.

Međutim, situacija nije tako jednostavna kada je reč o indeksu S&P 500. Kompanija S&P Dow Jones Indices S&P Dau Džons Indeksis ne planira da ubrza prijem takozvanih „mega IPO“ kompanija.

Za ulazak u S&P 500 akcija mora biti izlistana najmanje 12 meseci, a kompanija mora ostvariti profit u poslednjem kvartalu i zbirno tokom poslednja četiri kvartala.

Tu nastaje problem za SpejsEks. Kompanija je prošle godine zabeležila gubitak od 4,9 milijardi dolara, dok je u prva tri meseca 2026. izgubila dodatnih 4,3 milijarde dolara. Istovremeno, rukovodstvo je upozorilo da kompanija možda ni u budućnosti neće biti profitabilna.

Dodatnu zabrinutost izaziva i način upravljanja kompanijom. Predstavnici penzionih fondova vatrogasaca, nastavnika i drugih zaposlenih iz Kalifornije i Njujorka upozorili su u pismu na veliki uticaj koji Ilon Mask ima zahvaljujući posebnoj klasi akcija sa većim glasačkim pravima.

Prema njihovim navodima, takva struktura vlasništva učinila bi Maska „praktično nemogućim za smenu bez njegovog sopstvenog pristanka“.

Primer Tesle pokazuje zašto je to važno. Kada se neka kompanija jednom nađe u velikom indeksu, indeksni fondovi automatski kupuju njene akcije, bez obzira na to da li se to pojedinačnim investitorima dopada ili ne.

Iako pojedini specijalizovani indeksi izbegavaju kompanije sa slabijim standardima korporativnog upravljanja, investitori takve fondove moraju da traže namerno.

Drugim rečima, milioni malih ulagača uskoro bi mogli da postanu suvlasnici SpejsEksa, dok istovremeno kompanija gomila milijarde dolara gubitaka, a Ilon Mask zadržava gotovo potpunu kontrolu nad njenom sudbinom.

(Telegraf Biznis)