Radnicima na glave stavili kamere koje beleže svaki njihov pokret: Podaci koji nastaju vrede MILIJARDE

Zamislite da dođete na posao, a menadžer vam, umesto novog zadatka, uruči kameru koju morate da namestite na čelo. Bez objašnjenja. Upravo to se dogodilo 32-godišnjoj Laliti (ime je izmenjeno zbog zaštite privatnosti), radnici u tekstilnoj fabrici na periferiji Nju Delhija.

- Na način na koji ljudi montiraju CCTV kameru na zid, oni su montirali jednu na nas - priča Lalita, prisećajući se kako im je u početku sve to izgledalo smešno.

Teme za vas

Iza ovog bizarnog poteza uprave krije se surova realnost globalne tehnološke trke: radnici u zemljama u razvoju nesvesno treniraju humanoidne robote koji će ih jednog dana možda ostaviti bez posla.

Šta su "egocentrični podaci" i zašto su vredni milijarde?

Dok Lalita šije košulje i pantalone, kamera na njenoj glavi beleži sve: ritam njenih ruku koje vode tkaninu kroz šivaću mašinu, preciznost pokreta, brzinu kojom ispravlja greške, pa čak i interakciju sa kolegama.

U svetu tehnologije, ovi snimci iz prvog lica nazivaju se egocentrični podaci. Oni su danas najveće usko grlo u razvoju robotike i veštačke inteligencije (AI).

Za razliku od modela kao što su ChatGPT ili Gemini, koji uče iz tekstova sa interneta, humanoidni roboti moraju da nauče kako da se kreću i rade u stvarnom svetu. Da bi robot zamenio čoveka na traci, potrebne su stotine miliona, pa i milijarde sati snimaka ljudskog rada.

Ilon Mask i indijski "rudnici podataka"

Indija ubrzano postaje globalno čvorište za prikupljanje ovih podataka zbog neverovatnog obima, raznolikosti i gustine jeftine radne snage. Kompanije koje sakupljaju ove snimke, poput indijskog EgoLab-a, imaju klijente iz samog vrha tehnološkog sveta - uključujući i Teslu.

Podsetimo, generalni direktor Tesle, Ilon Mask, predvideo je da će otprilike 80% buduće vrednosti Tesle dolaziti ne od električnih vozila, već od njenih humanoidnih robota.

Plata 200 dolara, a za neprocenjive podatke - samo osveženje

Istraživanje koje je sproveo The Guardian otkrilo je šokantne podatke: radnici koji nose pametne naočare i kamere ne dobijaju nikakvu novčanu naknadu za generisanje ovih neprocenjivih podataka.

"Ponekad nam daju osvežavajuće piće. I dalje nisam sigurna da li je to zato što prikupljamo snimke ili zato što je vrućina u Delhiju neizdrživa - kaže Lalita, koja u fabrici zarađuje oko 200 dolara mesečno.

Zašto tehnološke kompanije ne plaćaju radnike?

Kompanije tvrde da su fabrike već kompenzovane za omogućavanje snimanja i da dodatna plaćanja radnicima nisu potrebna. Pored toga, cena je ključni faktor. Kompanija koja plaća 30 dolara po satu za prikupljanje podataka u SAD, u Indiji može da dobije sličan posao za manje od šestine te cene.

Od obuke robota do totalnog nadzora i gubitka privatnosti

Ono što je počelo kao obuka za AI, u mnogim fabrikama se pretvorilo u alat za brutalnu kontrolu zaposlenih. Menadžment koristi ove snimke kako bi rangirao radnike na osnovu vremena provedenog u aktivnom radu, procenjivao gubitke iz „praznih“ perioda, pa čak i pratio koliko su vremena radnici proveli u razgovoru sa kolegama.

Još alarmantnije jeste pitanje privatnosti. Gita Tatra, istraživačica u neprofitnoj organizaciji Work Fair and Free Foundation, upozorava na jezive primere sa terena.

- Čula sam priče o radnicama u tekstilnoj industriji koje odu u toalet i zaborave da nose kamere montirane na glavu. Šta se dešava sa pitanjima bezbednosti i privatnosti u takvim slučajevima? Na to još uvek nemamo odgovore - kaže Tatra.

Krađa "telesnog znanja"

Stručnjaci upozoravaju da je ovo potpuno novi vid eksploatacije. Tradicionalno, radnik prodaje svoj rad za platu. Sada, kompanije besplatno uzimaju njihovo "telesno znanje" - instinkte, reflekse i veštine koje su radnici sticali godinama.

Kada su Lalitu na kraju pitali da li misli da bi radnici trebalo da dobiju udeo u vrednosti stvorenoj od skupova podataka izgrađenih na njihovom radu, ona se samo nasmejala i izgovorila rečenicu koja najbolje opisuje njihovu poziciju.

- Mi ne dobijamo ni punu vrednost za posao koji sada radimo. Ko će nas platiti kada nas zamene roboti? - kaže.

(Telegraf Biznis)