Alarm u Rusiji: Rat stigao do običnih građana, goriva nestaje, inflacija raste, Putin prvi put priznao problem

Ruski predsednik Vladimir Putin uspevao je gotovo četiri godine da zaštiti građane od najtežih ekonomskih posledica rata u Ukrajini. Međutim, prema oceni analitičara, taj period je završen, pošto su ukrajinski raketni i napadi bespilotnim letelicama na ključnu energetsku infrastrukturu izazvali ozbiljnu krizu sa snabdevanjem gorivom širom Rusije.

Teme za vas

Rat, koji je za veliki broj Rusa do sada predstavljao tek udaljeni problem, sada je postao deo svakodnevnog života, jer se sve više građana suočava sa nestašicama i rastom cena, piše Politiko.

Nestašice goriva zahvatile dve trećine Rusije

Prema navodima, čak dve trećine od ukupno 83 ruske oblasti prijavljuju probleme sa snabdevanjem gorivom, što predstavlja ozbiljan udarac i za građane i za privredu.

Posebno je pogođen Krim, gde su vlasti proglasile vanredno stanje i zabranile prodaju goriva, dok je turizam, koji predstavlja jedan od glavnih izvora prihoda poluostrva, praktično stao.

Vladimir Putin je prošle sedmice bio primoran da okupi najviše državne zvaničnike kako bi pronašli rešenje za nastalu situaciju. Ipak, u javnosti je pokušao da umanji ozbiljnost problema.

„Naravno da napadi na našu infrastrukturu stvaraju poteškoće, ali određeni manjak goriva nije kritičan“, rekao je Putin, dodajući da ruski napadi nanose mnogo veću štetu Ukrajini.

Država skriva podatke, građani objavljuju haos na pumpama

Ruske vlasti u međuvremenu su prestale da objavljuju zvanične podatke o domaćim cenama goriva, što dodatno podstiče sumnje da je situacija ozbiljnija nego što se zvanično prikazuje.

Na društvenim mrežama pojavljuje se sve više snimaka svađa na benzinskim pumpama, dugih redova i vozača koji pokušavaju da dođu do goriva po svaku cenu.

Situacija je otišla toliko daleko da je, prema pisanju Rojtersa, Indija, najveći strani kupac ruske sirove nafte, počela deo prerađenih naftnih derivata da izvozi nazad u Rusiju.

Ukrajinski dronovi pogađaju ključne rafinerije

Analitičari smatraju da Ukrajina namerno gađa najvažnije delove ruskih rafinerija, posebno postrojenja za katalitički kreking, koja Rusija teško može brzo da popravi ili zameni zbog sankcija i nedostatka zapadne tehnologije.

Analitičar Sergej Vakulenko iz Karnegi instituta za međunarodni mir ocenjuje da se trenutno vodi svojevrsna trka između ukrajinskih dronova i ruskih servisnih timova.

„Količina benzina dostupna u Rusiji danas zavisi od toga ko je brži - ukrajinski dronovi ili ruski servisni timovi. Za sada prednost ima Kijev“, naveo je Vakulenko.

Rastu cene i inflacija

Čak i tamo gde goriva ima, cene nastavljaju da rastu, što dodatno podstiče inflaciju.

Centralna banka Rusije upozorila je da bi poskupljenje goriva moglo dugoročno da utiče na rast cena u celoj ekonomiji.

Iako država pokušava da administrativnim merama ograniči cene, pojavljuje se sve više izveštaja o crnom tržištu goriva, gde se benzin prodaje po znatno višim cenama.

Sukob u vrhu ruske ekonomije

Kriza je izazvala i otvorene nesuglasice među najuticajnijim ekonomskim zvaničnicima.

Guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina odbila je zahteve da se kamatne stope brže smanjuju, upozoravajući da bi takav potez mogao da izazove novu inflaciju ili čak stagflaciju.

Sa druge strane, direktor Sberbanke German Gref smatra da se ruska ekonomija već dovoljno usporila i da bi centralna banka trebalo agresivnije da smanjuje kamate.

Njihov javni sukob pokazuje da se među vodećim ekonomistima Rusije sve otvorenije govori o problemima koje rat stvara.

Rat postaje sve skuplji

I German Gref i Elvira Nabiulina smatraju da je upravo rat glavni uzrok sve većih ekonomskih problema.

„Mislim da u Rusiji gotovo da nema čoveka kome nije u interesu što brži završetak neprijateljstava“, rekao je Gref.

Prema navodima analitičara Janisa Klugea iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, vojni i tajni izdaci sada čine gotovo polovinu ukupne državne potrošnje Rusije.

Istovremeno, likvidna sredstva Nacionalnog fonda blagostanja, koji je godinama služio kao finansijski oslonac države, pala su sa oko sedam odsto BDP-a početkom 2022. na svega 1,7 odsto BDP-a u aprilu 2026. godine.

To znači da Rusija, prema ocenama brojnih ekonomskih analitičara, više ne troši samo zalihe goriva, već i svoje finansijske rezerve, dok troškovi rata nastavljaju da rastu.

(Telegraf Biznis)