Sprema se velika promena za banke: Moglo bi da bude oslobođeno dva biliona evra

Evropska komisija priprema dokument koji bi trebalo da bude prethodnica reformi zajedničkog bankarskog sistema, kojom se nastoji ukloniti prepreke za dodatna ulaganja banaka u privredu, naročito u strateške evropske prioritete.

Evropska komisija uskoro predstavlja izveštaj o konkurentnosti bankarskog sektora. Reč je o dokumentu koji bi zapravo trebalo da trasira reformu bankarstva, koja je planirana u prvom kvartalu sledeće godine sa ciljem uklanjanja prepreka koje bankama ograničavaju finansiranje privrede.

Teme za vas

Kako se trenutno čini, reč je o najvećem zaokretu u finansijskoj politici još od 2008. godine, koji stiže u trenutku kada Evropa traži dodatna ulaganja; prema analizi konsultantske kuće Oliver Wyman, oko 1,4 biliona evra godišnje.

EK smatra da bez snažnih banaka nema mogućnosti finansiranja investicija. Uz to, radi se i o odgovoru na regulatorne ustupke u SAD-u, gde su ublaženi kapitalni zahtevi, nadzor i prepreke za bankarska spajanja i preuzimanja.

Pojednostavljivanje regulative i administracije

Nacrt dokumenta koji je otkrio Financial Times, predlaže reforme prekograničnih bankarskih pravila, odredbi o kreditiranju manjih preduzeća i ograničavanje bonusa. Uprkos očekivanjima bankarske industrije, reformom vrlo verovatno neće biti obuhvaćeno smanjenje kapitalnih zahteva, jer problem evropskih banaka nije manjak kapitala, već manjak veličine i nedostatak zaista jedinstvenog evropskog bankarskog tržišta, što povećava troškove finansiranja građana i preduzeća, ograničava prekogranično kretanje, ali i smanjuje mogućnosti finansiranja evropskih strateških prioriteta.

Procene EK, ali i samih banaka, govore da bi se pojednostavljivanjem regulative i administracije moglo tokom sledećih nekoliko godina osloboditi oko dva biliona evra dodatnog kreditnog potencijala, piše Reuters. No, za razliku od banaka, Brisel smatra da nije problem u profitu, već u veličini banaka.

"Veće banke generalno imaju korist od ekonomije obima, nižih prosečnih troškova, veće diversifikacije i povećane sposobnosti ulaganja u tehnologiju i upravljanje rizicima, što im omogućava efikasnije poslovanje i odobravanje kredita uz povoljnije marže", navodi Bloomberg ocene evropskih zvaničnika, potaknute time što američke banke po veličini dominiraju čak i u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike.

Taj region je "važan ne samo za same banke, nego i za finansijska tržišta i privredu u celini", stoji u dokumentu.

Oslobađanje neiskorišćenog kapitala

Iako je evropsko bankarsko tržište formalno jedinstveno, banke se i dalje drže nacionalnih okvira, držeći kapital i likvidnost u svakoj državi članici u kojoj posluju, umesto da njima upravljaju iz centrale. To smanjuje efikasnost, povećava troškove, ali ih i odvraća od mogućnosti prekograničnog spajanja.

Evropska centralna banka procenjuje da se zbog toga u bankama nalazi oko 225 milijardi evra neiskorišćenog kapitala, kao i oko 230 do 250 milijardi evra visokokvalitetne, ali neiskorišćene likvidnosti. Zbog toga EK želi da omogući slobodnije kretanje finansija unutar bankarskih grupacija, kao i da pojednostavi pravila i smanji regulatorna opterećenja za manje banke.

Ono što će građane i privrednike mnogo više zanimati jesu potencijalne promene u vezi sa stambenim kreditima i kreditima firmama bez kreditnog rejtinga, koji bi trebalo da dobiju mnogo povoljniji regulatorni tretman. Uz to, biće pojednostavljeni kapitalni zaštitni slojevi, a međunarodna pravila biće prilagođena manjim bankama.

EK bi trebalo da se posveti i reformi evropskog sistema osiguranja depozita, kao i uklanjanju nacionalnih regulativa koje su strože od zajedničkih. Naravno, ostaje otvoreno pitanje hoće li se države članice odreći dela svoje kontrole nad sopstvenim bankarskim sistemima, ali u cilju finansijske i ekonomske stabilnosti, poruka Brisela da evropskim bankama treba jedinstveno tržište u pravom smislu reči je razumljiva.

(Telegraf Biznis/Tportal)