Godinama su krave bile "glavni i dežurni klimatski krivac" - Da li će ih sada zameniti AI?

Veštačka inteligencija poslednjih godina postala je simbol tehnološke revolucije. ChatGPT, cloud servisi, video-platforme i digitalni alati menjaju način na koji radimo i živimo, ali iza te digitalne transformacije krije se infrastruktura o kojoj se retko govori - ogromni data centri koji troše sve više električne energije, vode i zemljišta.

Analiza američkog Lincoln Institute of Land Policy upozorava da bi upravo ubrzana izgradnja data centara mogla da postane jedno od najvažnijih pitanja održivog razvoja u narednim godinama.

Teme za vas

Data centri troše vode koliko i čitavi gradovi

Prema podacima iz analize, čak i data centar srednje veličine može da troši količinu vode uporedivu sa manjim gradom, dok najveći objekti za hlađenje servera koriste i do pet miliona galona vode dnevno, što odgovara dnevnoj potrošnji grada sa oko 50.000 stanovnika.

Razlog je jednostavan - hiljade servera koji obrađuju ogromne količine podataka proizvode veliku količinu toplote, pa se za njihovo hlađenje najčešće koristi voda. Značajan deo te vode isparava i ne vraća se u lokalni vodni sistem.

AI menja energetsku mapu sveta

Razvoj generativne veštačke inteligencije dodatno povećava potrebe za računarskom snagom. Dok su tradicionalni data centri služili za čuvanje fotografija, elektronske pošte ili video sadržaja, novi AI centri zahtevaju višestruko veću procesorsku snagu.

Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku, klasični data centar troši električnu energiju kao između 10.000 i 25.000 domaćinstava, dok veliki AI „hiperskejl“ centri mogu dostići potrošnju veću od 100.000 domaćinstava. U pojedinim slučajevima planirani objekti trošiće više energije nego čitavi gradovi.

Sve više zemljišta odlazi pod servere

Pored vode i energije, stručnjaci upozoravaju i na rastuću potražnju za zemljištem. Novi kompleksi zauzimaju stotine hektara, često na lokacijama koje su ranije korišćene za poljoprivredu ili prirodna staništa.

U američkim saveznim državama poput Virdžinije i Teksasa lokalne zajednice već upozoravaju da razvoj data centara povećava pritisak na vodne resurse, elektroenergetsku mrežu i poljoprivredno zemljište, dok pojedine opštine nude velike poreske olakšice kako bi privukle tehnološke kompanije.

Da li je digitalna ekonomija zaista "nevidljiva"?

Autori analize ne dovode u pitanje značaj veštačke inteligencije, ali upozoravaju da digitalna infrastruktura više ne može da se posmatra kao nešto što postoji isključivo u „oblaku“.

Svaki upit upućen AI sistemu, svaki sačuvani fajl i svaki video koji se reprodukuje oslanjaju se na fizičku infrastrukturu koja troši stvarne resurse - vodu, energiju i prostor. Zbog toga stručnjaci smatraju da bi, uz ugljenični otisak, mnogo više pažnje trebalo posvetiti i vodnom otisku digitalne ekonomije.

Nova klimatska dilema

Godinama su klimatske rasprave bile usmerene na emisije iz poljoprivrede, saobraćaja i industrije. Međutim, ubrzani razvoj veštačke inteligencije otvara novo pitanje - kako obezbediti digitalni napredak, a da pritom ne dođe do prekomernog opterećenja lokalnih vodnih resursa, elektroenergetskih sistema i zemljišta.

Odgovor još nije poznat, ali jedno je izvesno: AI više nije samo softver. Njegov rast sve više zavisi od infrastrukture čiji će ekološki uticaj u narednim godinama postati tema o kojoj će se teško moći ćutati.

(Telegraf Biznis)