Prijavili ste se za posao i nikad vam nisu odgovorili? Moguće je da radno mesto nije ni postojalo!

Milioni ljudi svakodnevno konkurišu za posao verujući da iza svakog oglasa stoji stvarna potreba poslodavca. Međutim, sve više istraživanja ukazuje na pojavu takozvanih „fantomskih poslova“ – oglasa za radna mesta koja su već popunjena, privremeno zamrznuta ili nikada nisu ni bila namenjena zapošljavanju novih radnika.

Tema je ponovo dospela u centar pažnje nakon što je državni tužilac Teksasa Ken Pakston pokrenuo istragu protiv platforme LinkedIn zbog sumnje da su korisnicima koji plaćaju Premium pretplatu prikazivani oglasi koji možda nisu predstavljali stvarne prilike za zapošljavanje, kako prenose Biznis i finansije.

Teme za vas

Bez obzira na ishod istrage, ona je otvorila mnogo šire pitanje - zašto bi kompanija objavila konkurs ako ne planira da zaposli novog radnika?

Fantomski poslovi nisu izuzetak

Na prvi pogled, ovakav oglas izgleda kao svaki drugi. Sadrži opis radnog mesta, uslove koje kandidat treba da ispuni i mogućnost prijave. Razlika je u tome što iza njega često ne postoji stvarna namera da se pozicija popuni.

Kompanija može već imati izabranog kandidata, privremeno obustaviti zapošljavanje ili jednostavno održavati konkurs aktivnim kako bi prikupila biografije za buduće potrebe.

Koliko je ova pojava rasprostranjena teško je precizno utvrditi, ali analiza platforme Greenhouse pokazala je da se između 18 i 22 odsto objavljenih oglasa može svrstati u kategoriju fantomskih poslova. Istovremeno, tri od pet ispitanika navela su da veruju da su se već susrela sa ovakvim oglasima.

Slične rezultate pokazala su i akademska istraživanja zasnovana na podacima platforme Glassdoor, prema kojima bi oko petine oglasa moglo da pripada ovoj kategoriji, posebno u velikim kompanijama i pojedinim specijalizovanim delatnostima.

Zašto kompanije to rade?

Iako na prvi pogled deluje nelogično, za mnoge poslodavce fantomski oglasi predstavljaju racionalnu poslovnu odluku.

Umesto da potragu za zaposlenima započnu tek kada se otvori radno mesto, kompanije unapred prikupljaju biografije i grade bazu potencijalnih kandidata. Tako kasnije mogu brže da popune upražnjene pozicije i smanje troškove zapošljavanja.

Oglasi služe i kao način da se ispita tržište rada. Na osnovu broja prijava, kvalifikacija kandidata i očekivanih zarada, poslodavci mogu da procene koliko je određeni profil zaposlenih dostupan i kakve uslove očekuje.

Pored toga, stalno prisustvo oglasa može da ostavi utisak da kompanija raste i zapošljava, što pozitivno utiče ne samo na potencijalne kandidate, već i na investitore, klijente i poslovne partnere.

Zapošljavanje nije jeftin proces

Prema podacima američkog Društva za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), prosečni direktni trošak zapošljavanja jednog radnika iznosi oko 4.700 dolara, dok kod rukovodećih i visokostručnih pozicija može biti višestruko veći.

U Zapadnoj Evropi troškovi regrutacije procenjuju se na 3.000 do 6.000 evra po zaposlenom, dok se u Istočnoj Evropi uglavnom kreću između 1.000 i 3.000 evra.

Upravo zbog toga mnoge kompanije smatraju da je isplativije da kontinuirano održavaju bazu potencijalnih kandidata nego da svaki konkurs pokreću od početka.

Zašto je u centru pažnje baš LinkedIn?

Iako se fantomski oglasi pojavljuju i na drugim platformama za zapošljavanje, poput Indeeda, Glassdoora i ZipRecruitera, istraga je usmerena na LinkedIn zbog njegovog poslovnog modela.

Za razliku od konkurencije, LinkedIn nije samo sajt za oglase, već profesionalna društvena mreža koja značajan deo prihoda ostvaruje od Premium pretplata, Recruiter alata i promocije oglasa.

Prema podacima Microsofta, LinkedIn je u fiskalnoj 2025. godini ostvario oko 17,8 milijardi dolara prihoda, dok su prihodi od Premium pretplata prvi put premašili dve milijarde dolara.

LinkedIn odbacuje optužbe i navodi da zahteva autentične oglase za posao, kao i da kontinuirano unapređuje sisteme za otkrivanje zloupotreba. Važno je naglasiti da je u ovom trenutku reč o istrazi, a ne o utvrđenoj odgovornosti.

Problem koji prevazilazi jednu platformu

Fantomski oglasi ne utiču samo na kandidate koji uzalud šalju prijave. Oni mogu da iskrive i sliku o stanju na tržištu rada, jer se broj objavljenih konkursa često koristi kao pokazatelj potražnje za radnicima.

Upravo zato slučaj protiv LinkedIna prevazilazi okvire jedne kompanije. Bez obzira na ishod istrage, mogao bi da podstakne stroža pravila za proveru oglasa i veću odgovornost platformi i poslodavaca, u pokušaju da se očuva poverenje ljudi koji traže posao.

(Telegraf Biznis/Biznis&Finansije)