Ko je kupovao auto u Jugoslaviji, ovo neće zaboraviti! Priča stara 50 godina koja je i danas je aktuelna

Postoje tekstovi koji zastare čim se objave. A postoje i oni koji, gotovo pola veka kasnije, zvuče kao da su napisani juče.

Upravo takav je satirični tekst koji je napisao Fadil Hadžić, objavljen u listu Start krajem 1977. godine, koji je zahvaljujući arhivi Yugopapir ponovo dospeo u centar pažnje. Njegova duhovita priča o kupovini automobila u Jugoslaviji danas izaziva podjednako smeh i nostalgiju, ali i pitanje - koliko se zapravo toga promenilo?

Teme za vas

Kako je auto kupovao Jugosloven, a kako Englez ili Francuz? Nije vic!

Odmah na početku pravi se poređenje između kupca na Zapadu i tadašnjeg Jugoslovena.

Dok Francuz ili Englez izaberu boju automobila, odvezu probni krug i istog dana odu kući sa novim vozilom, naš čovek, piše autor, prvo mora da pronađe "vezu" u auto kući.

Slede pokloni, kafa, večere, pa čak i pokušaji da se zaposlenom "namesti" posao za ćerku ili pomogne oko privatnih problema - samo da bi se ime na listi čekanja pomerilo nekoliko hiljada mesta unapred.

A kada posle meseci čekanja konačno stigne poziv da automobil može da se preuzme, tek tada počinje nova avantura.

Šta je sledilo posle auto kuće?

Kupca, umesto ključeva, dočekuju doplate zbog inflacije, porezi, takse, dodatna oprema koja se posebno plaća i beskrajna administracija. Kada konačno sedne za volan, posle nekoliko metara vožnje čuje sumnjivo lupanje ispod automobila.

Odgovor skladištara postao je jedna od najpoznatijih replika iz teksta:

"Ne dolazi u obzir, moj gospodine! Lepo sam vam rekao da vraćanja nema... Idite u servis neka vam to poprave."

Tu, naravno, priča ne prestaje.

U servisu slede nova čekanja, nova objašnjenja i novi troškovi. Karburator je loš, vrata se ne zatvaraju, prozori bi mogli da otpadnu, a kada istekne garancija - automobil počinje ozbiljnije da se raspada.

Prikaz jednog vremena - kako ga vi pamtite?

Sve je opisano kroz prepoznatljiv humor po kom je autor članka bio poznat, ali i kao satira na birokratiju i svakodnevicu tog vremena.

Realnost nije nužno uvek bila ovakva kako je u članku prikazana, iako, i neke od legendarnih domaćih komedija koje su i danas evergrin je ne prikazuju preterano drugačije.

Upravo zbog toga ovakav tekst i danas izaziva veliku pažnju na društvenim mrežama. Stariji ga čitaju sa osmehom, prisećajući se vremena kada se automobil čekao mesecima, pa i godinama, dok mlađi teško mogu da poveruju da je kupovina jednog vozila nekada podrazumevala toliko procedura, neizvesnosti i strpljenja.

Bez obzira na to da li Jugoslaviju pamtite sa nostalgijom ili je poznajete samo iz priča, Hadžićeva satira ostala je zanimljiv dokument jednog vremena - vremena u kojem kupovina automobila nije bila obična trgovina, već događaj koji se prepričavao godinama.

Sećate li se kupovine svog prvog automobila, u vreme kada su bili znatno veći luksuz nego danas, i koliko u ovoj priči iz 70-tih ima zbilje?

(Telegraf Biznis/Yugopapir)