Hrvati se obogatili čak 29% za samo pet godina: Po rastu imovine treći na svetu, evo i šta stoji iza toga

Dok se poslednjih godina u Hrvatskoj najčešće govori o inflaciji, rastu cena nekretnina i sve skupljim životnim troškovima, jedan podatak pokazuje sasvim drugu stranu ekonomskih promena.

Prosečna imovina hrvatskih građana realno je porasla čak 29 odsto za samo pet godina, čime se Hrvatska našla u samom svetskom vrhu.

Teme za vas

Prema podacima iz najnovijeg izveštaja švajcarske banke UBS, Hrvatska je po realnom rastu prosečne imovine po odrasloj osobi u periodu od 2020. do 2025. godine zauzela treće mesto među 56 analiziranih tržišta, prenosi portal MojNovac.hr.

Šta lista o prosečnom bogatstvu pokazuje?

Ispred Hrvatske našle su se samo Južna Koreja, gde je realna prosečna imovina porasla više od 55 odsto, i Rusija gde je rast imovine iznosio 37 odsto.

Iza Hrvatske našle su se Norveška, Tajvan i Ujedinjeni Arapski Emirati, a tu je i niz zemalja u čijem slučaju je prosečno bogatstvo palo.

Do pada prosečnog bogatstva došlo je u Brazilu gde je pad iznosio tri posto, u Francuskoj 4,5 posto, u Holandiji 14 posto, a u Velikoj Britaniji čak 23 posto.

Bogatiji jesu, ali ne nužno i sa više novca u džepu

Kada UBS govori o bogatstvu, odnosno imovini građana, ne računa samo novac koji ljudi imaju na bankovnim računima.

U računicu ulaze finansijska imovina, poput štednje i investicija, ali i nefinansijska imovina, među kojom veoma važnu ulogu imaju nekretnine. Od ukupne vrednosti zatim se oduzimaju dugovanja.

Zbog toga rast bogatstva ne mora automatski da znači i isti rast životnog standarda ili raspoloživog novca.

Vlasnik stana čija je tržišna vrednost za nekoliko godina snažno porasla danas je, prema ovakvoj metodologiji, bogatiji nego ranije. Međutim, ukoliko u toj nekretnini živi i nema nameru da je proda, rast njene vrednosti neće mu nužno pomoći kada plaća račune ili svakodnevnu kupovinu.

Upravo je to jedan od razloga zbog kojih zvanični podaci o rastu imovine ponekad mogu delovati potpuno suprotno svakodnevnom osećaju građana.

Nekretnine važan deo hrvatske računice

Hrvatska je zemlja u kojoj veliki broj građana poseduje nekretninu u kojoj živi, dok su cene stanova i kuća poslednjih godina snažno rasle.

To znači da je rast tržišne vrednosti nekretnina povećavao i ukupno bogatstvo njihovih vlasnika, čak i kada se ništa drugo u njihovoj finansijskoj situaciji nije promenilo.

Rast hrvatskog bogatstva u proteklih pet godina bio je dovoljno snažan da zemlju postavi ispred gotovo svih drugih tržišta obuhvaćenih UBS-ovim istraživanjem.

Hrvatska tako predstavlja dobar primer koliko nekretnine mogu da utiču na statističku sliku bogatstva stanovništva.

Svet je prošle godine postao još bogatiji

Rast nije ograničen samo na Hrvatsku. Globalno lično bogatstvo nastavilo je da raste i tokom 2025. godine, podstaknuto kretanjem finansijskih tržišta, cenama nekretnina i drugim oblicima imovine.

Ipak, raspodela tog bogatstva veoma se razlikuje između država, ali i između građana unutar iste zemlje.

Rast prosečne imovine posebno može da prikrije velike razlike između ljudi koji poseduju više nekretnina ili značajne investicije i onih koji nemaju sopstveni stan, već tek pokušavaju da ga kupe.

Za prve je rast cena nekretnina značio povećanje bogatstva. Za druge je ista pojava značila da je put do sopstvenog doma postao još skuplji.

Isti rast cena nekoga bogati, drugome pravi problem

Upravo tu nastaje jedan od najvećih paradoksa poslednjih nekoliko godina. Ako neko poseduje stan koji je značajno poskupeo, njegova neto imovina raste. Ako neko pokušava da kupi taj isti stan, rast njegove cene predstavlja dodatni finansijski teret.

Zbog toga podatak da su Hrvati u proseku postali 29 odsto bogatiji ne znači da je svaki građanin Hrvatske danas za gotovo trećinu imućniji nego 2020. godine.

Prosek govori o ukupnom kretanju vrednosti imovine, ali ne pokazuje kako je novo bogatstvo raspoređeno niti koliko ga građani mogu pretvoriti u novac koji svakodnevno troše.

Ipak, činjenica da se Hrvatska našla na trećem mestu među 56 analiziranih tržišta pokazuje koliko su snažne bile promene u vrednosti imovine tokom samo pet godina.

(Telegraf Biznis/MojNovac.hr)