Mislite da znate šta jedete? Ovo svi imamo u kuhinji, plaćate premium cenu, a dobijate jeftinu zamenu

Kada u prodavnici platite više za kvalitetan pirinač, maslinovo ulje, vino, sir ili neki drugi proizvod sa oznakom porekla, očekujete da ste za svoj novac dobili upravo ono što piše na ambalaži. Međutim, prevare sa hranom u Evropi pokazuju da ni poznato ime, viša cena ili naizgled uverljiva deklaracija nisu uvek garancija.

Na meti prevaranata nalaze se proizvodi koje milioni ljudi svakodnevno imaju u svojim kuhinjama, a računica je jednostavna - jeftiniju namirnicu predstaviti kao skuplju i razliku pretvoriti u zaradu.

Teme za vas

Među proizvodima kod kojih su otkrivane prevare nalaze se pirinač, maslinovo ulje, med, kafa, čaj, mlečni proizvodi, sirevi, vino i druga alkoholna pića, kako prenosi Jutarnji list.

Problem je što potrošač kod nekih od njih gotovo da nema šanse da golim okom utvrdi da je prevaren.

Platite basmati, a dobijete običan pirinač

Jedan od slikovitijih primera dolazi iz Velike Britanije. U Londonu je otkriven slučaj u kojem je mešavina različitih vrsta pirinča pakovana i prodavana kao basmati, koji zbog svojih karakteristika i porekla postiže višu cenu.

Za kupca je takvu prevaru veoma teško primetiti. Pakovanje može da izgleda potpuno uverljivo, a razlike među pojedinim vrstama pirinča prosečnom potrošaču nisu dovoljno očigledne da bi odmah posumnjao da je umesto skupljeg proizvoda dobio jeftiniju zamenu.

Upravo u tome leži privlačnost ovakvih prevara za kriminalne grupe - što je proizvod teže razlikovati bez laboratorijske analize ili stručnog znanja, lakše je jeftiniju robu prodati kao premium.

Na meti i vino sa poznatim imenom

Još veći prostor za zaradu postoji kod proizvoda kod kojih poreklo, sorta ili geografska oznaka značajno podižu cenu. Navodi se slučaj iz Španije u kojem je jeftinije vino predstavljano kao vino iz poznate vinske regije Rioha.

Posebno zanimljiv je način na koji je slučaj počeo da se otkriva.

Španski turista je tokom boravka u Vijetnamu u prodavnici primetio bocu koja mu je izgledala sumnjivo. Kupio ju je i poneo sa sobom u Španiju, gde je detaljnija provera pokrenula istragu koja je dovela do mnogo šire međunarodne priče.

Sličnih problema bilo je i u Italiji. Tamo je zaplenjeno čak 150.000 litara vina koje je bilo lažno predstavljeno kao Primitivo, a vrednost zaplenjene robe procenjena je na oko 1,5 miliona evra.

Kupac tako ne plaća samo sadržaj boce. Plaća ime, poreklo, reputaciju i očekivani kvalitet - upravo ono što falsifikator pokušava da imitira.

Maslinovo ulje, med, kafa...

Princip je sličan i kod drugih proizvoda.

Maslinovo ulje može da bude pomešano sa jeftinijim uljima ili pogrešno deklarisano, dok je kod meda problem mogućnost dodavanja jeftinijih šećernih sirupa.

Kod kafe i čaja prostor za prevaru može da postoji kroz kvalitet, poreklo i sastav proizvoda, dok su kod mlečnih proizvoda i sireva posebno vredne oznake geografskog porekla i tradicionalni načini proizvodnje.

Zajedničko im je jedno: potrošač je spreman da plati više kada veruje da kupuje kvalitetniji proizvod.

Upravo ta razlika između cene običnog i premium proizvoda stvara prostor za veliku zaradu.

Nekada nije ugrožen samo novčanik

Prevare sa hranom ne završavaju se uvek na tome da je kupac platio nekoliko evra više nego što proizvod zaista vredi. U pojedinim slučajevima falsifikovanje može da postane i zdravstveni rizik.

Na to ukazuje primer lažne votke otkrivene u Škotskoj u kojoj je pronađen izopropilni alkohol. Za razliku od prevare u kojoj se jedno vino predstavlja kao drugo, ovde problem više nije samo ekonomski, jer konzumiranje neodgovarajućih supstanci može predstavljati opasnost za zdravlje.

Zbog toga se protiv falsifikovanja hrane i pića sve više bore ne samo inspekcije i regulatorna tela već i policijske službe.

Milioni kilograma hrane završili pod istragom

Kolike su razmere problema pokazuju i rezultati međunarodne operacije OPSON XIV, usmerene protiv kriminala povezanog sa falsifikovanom i nekvalitetnom hranom i pićem.

Prema podacima Europola, tokom operacije zaplenjena je falsifikovana i nekvalitetna hrana i piće procenjene vrednosti od oko 95 miliona evra.

Zaplenjeno je oko 11,6 miliona kilograma hrane i 1,4 miliona litara pića, prijavljena je 631 osoba, a izdato je više od 100 naloga za hapšenje. Istrage su dovele i do razbijanja 13 organizovanih kriminalnih grupa.

Među proizvodima kojima su se istražitelji posebno bavili nalazili su se maslinovo ulje i vina sa zaštićenim geografskim poreklom.

Zašto je premium hrana posebno zanimljiva prevarantima?

Odgovor se krije u marži. Ako kilogram jednog proizvoda na tržištu vredi nekoliko puta više od njegove jeftinije alternative, falsifikatoru nije potrebno da napravi potpuno novu namirnicu. Dovoljno je da potrošača ubedi da je ono što kupuje kvalitetnije, ređe ili da dolazi iz određenog područja.

Ambalaža, etiketa i dokumentacija tada postaju gotovo jednako važni kao sam sadržaj. Što je proizvod poznatiji i skuplji, potencijalna zarada od njegove reputacije može da bude veća.

Zbog toga prehrambene prevare odavno nisu ograničene na male ilegalne radionice. Kada količine dosegnu desetine ili stotine hiljada litara, iza lažnog proizvoda mora da postoji čitav lanac - od nabavke i pakovanja do transporta i prodaje.

Potrošaču ostaje najteži deo

Za prosečnog kupca najveći problem je što mnoge od ovih prevara nije jednostavno prepoznati.

Cena koja je dramatično niža od uobičajene može da bude upozorenje, kao i neobična deklaracija, loše odštampana etiketa ili kupovina iz nepouzdanih kanala. Ali sofisticiranije prevare upravo su napravljene tako da proizvod izgleda potpuno legitimno.

Zbog toga najveći deo odgovornosti ostaje na kontrolama, praćenju proizvoda i laboratorijskim analizama.

A za potrošača ostaje neprijatna činjenica - ponekad ni viša cena koju plaćamo upravo zato što želimo kvalitetniji proizvod nije potpuna garancija da se u pakovanju zaista nalazi ono što na njemu piše.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)