Jedna od najmoćnijih zemalja Evrope upala u dužničku zamku: Sada se zadužuje skuplje i od Grčke

Godinama je Italija važila za jednog od problematičnih dužnika Evrope, dok je Francuska pripadala njenom ekonomskom jezgru. Sada je na tržištu državnog duga došlo do obrta koji bi donedavno zvučao gotovo nezamislivo - Francuska se sada zadužuje skuplje od Italije.

Prinos na francuske desetogodišnje državne obveznice porastao je na oko 4,2 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 18 godina.

Teme za vas

Francuski prinosi sada su viši čak i od italijanskih, a investitori za držanje francuskog duga traže sve veću premiju u odnosu na nemačke obveznice. Iza tih naizgled suvoparnih finansijskih brojki krije se mnogo veći problem, kako navodi Jutarnji list.

Francuski javni dug dostigao je oko 118 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok privreda u poslednjem tromesečju nije zabeležila rast.

Upravo kombinacija ogromnog duga, slabog ekonomskog rasta i političke neizvesnosti čini Francusku posebno ranjivom.

Amerika duguje mnogo više, ali ima nešto što Evropa nema

Na prvi pogled, evropske javne finansije izgledaju znatno zdravije od američkih. Javni dug država Evropske unije iznosi oko 15,7 biliona evra. Pre dve decenije i SAD i Evropa imale su odnos javnog duga i BDP-a od približno 65 odsto.

Danas je američki dug premašio 120 odsto BDP-a, a Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi do 2031. mogao da pređe 140 odsto. Evropski je na približno 83 odsto.

Ipak, iza te razlike krije se problem. Sjedinjene Američke Države imaju jednu saveznu vladu koja stoji iza njihovog duga, jednu valutu koja ima status najvažnije svetske rezervne valute i ekonomiju koja raste.

Evropski dug je, sa druge strane, podeljen između država.

Zbog toga problemi velike članice mogu mnogo lakše da postanu problem čitave eurozone. A Francuska nije mala periferna ekonomija, već druga najveća privreda Evropske unije.

Zašto investitori traže veću kamatu?

Rast prinosa na obveznice praktično znači da investitori zahtevaju veću nadoknadu kako bi Francuskoj pozajmili novac.

Deo tog rasta posledica je globalnog trenda, jer države širom sveta plaćaju više kamate zbog zabrinutosti investitora oko inflacije i geopolitičkih rizika. Ali posebno je zanimljiva razlika između francuskih i nemačkih državnih obveznica.

Premija koju tržište traži za francuski dug u odnosu na nemački približila se jednom procentnom poenu, što pokazuje da investitori Francusku doživljavaju kao sve rizičnijeg dužnika.

Situacija je još daleko od dužničke krize koja je eurozonu potresala početkom prošle decenije, kada se Grčka našla pred mogućnošću bankrota.

Evropa danas ima i snažniji mehanizam zaštite. Evropska centralna banka jasno je stavila do znanja da može da interveniše ukoliko troškovi zaduživanja neke članice eurozone nekontrolisano porastu.

Ali takva pomoć ima svoju cenu. Od države bi se očekivalo ozbiljno sređivanje javnih finansija i sprovođenje reformi.

Francuska ima još jedan problem

U Francuskoj će 2027. biti održani predsednički izbori, što dodatno komplikuje pokušaje smanjivanja potrošnje.

Fiskalna disciplina obično postaje znatno manje popularna kada se približavaju izbori, posebno kada podrazumeva rezanje javnih rashoda ili povećavanje poreza.

Francuska pritom nije jedina visoko zadužena evropska država koju očekuju izbori. Tokom 2027. na birališta bi trebalo da izađu i građani Italije, Španije i Grčke. Problem Francuske zato bi mogao da preraste nacionalne granice.

Hoće li drugi plaćati francuski račun?

Jedna od velikih evropskih ambicija poslednjih godina bilo je zajedničko zaduživanje država članica.

EU je zajedničke obveznice počela da izdaje u mnogo većem obimu 2021. godine kako bi finansirala oporavak od pandemije, a sličan model pominjan je i kao način finansiranja većih evropskih izdvajanja za odbranu.

Francuski fiskalni problemi sada otežavaju takve planove.

Što je veća razlika između kamate koju plaćaju Francuska i fiskalno stabilnije zemlje poput Nemačke, to zajedničko zaduživanje postaje politički problematičnije.

Za Berlin se postavlja jednostavno pitanje - zašto bi nemački poreski obveznici delili finansijski rizik sa državama koje su se mnogo više zaduživale?

Francuska zato nije pred novom "grčkom krizom", niti trenutne brojke znače da je zemlja pred bankrotom.

Ali tržišta šalju upozorenje koje je do pre samo nekoliko godina bilo teško zamisliti: investitori sada traže veću kamatu za desetogodišnji dug Francuske nego za dug Italije.

A kada finansijski problem nastane u drugoj najvećoj ekonomiji Evropske unije, račun teško ostaje samo u Parizu.

(Telegraf Biznis/Jutarnji.hr)