Potrošio bogatstvo, prodao imanje, pa sa 60 godina krenuo od nule: Njegovo remek-delo danas je turistički hit

Postoje ljudi koji najveće projekte svog života naprave na vrhuncu karijere i finansijske moći. Herman fon Pikler-Muskau uradio je gotovo suprotno - kada je imao oko 60 godina i iza sebe već ozbiljne finansijske probleme, počeo je praktično ispočetka.

Nemački princ, putnik, pisac i strastveni zaljubljenik u vrtove živeo je raskošno, a njegove velike ambicije zahtevale su mnogo novca. Na kraju je morao da proda svoje veliko imanje Muskau, koje je bilo teško finansijski održavati.

Teme za vas

Umesto povlačenja, u Branicu, u blizini Kotbusa na istoku Nemačke, započeo je projekat koji će postati njegovo poslednje veliko životno delo.

Imao je gotovo ravno, siromašno i delom močvarno zemljište. Njegova zamisao bila je da od njega napravi pejzaž koji će izgledati kao da ga je stvorila sama priroda.

Od močvarnog zemljišta do 620 hektara parka

Pikler nije želeo samo lep vrt oko dvorca. Osmislio je čitav pejzaž sastavljen od jezera, kanala, brežuljaka, šuma, staza, vidikovaca i vrtova.

Park u Branicu danas se prostire na oko 620 hektara, a njegova kompozicija osmišljena je tako da pejzaž postaje sve intenzivniji kako se posetilac približava dvorcu.

Pikler je prirodu posmatrao gotovo kao pozorišnu scenografiju. Drveće, voda, staze i reljef bili su raspoređeni tako da posetilac tokom šetnje stalno otkriva nove prizore.

Upravo je Branic nazivao svojim remek-delom, a danas se smatra jednim od značajnih primera pejzažne arhitekture u Evropi, kako prenosi EUpravo zato.

Novac mu je pravio probleme i u ljubavi

Finansije su, međutim, obeležile i neobičan privatni život nemačkog princa.

Njegova životna partnerka bila je Lusi fon Papenhajm, sa kojom se venčao 1817. godine. Kada su Piklerovi finansijski problemi postali ozbiljni, par se razveo uz prilično neobičan plan.

Princ je trebalo da ode u Englesku i pronađe bogatu naslednicu čiji bi novac pomogao njegovom finansijskom položaju. Plan nije uspeo - Pikler nije pronašao bogatu novu suprugu.

Putovanje, ipak, nije bilo potpuno uzaludno. Iskustva je pretočio u knjige, a njegovi putopisi kasnije su bili veoma čitani. Njegovo prvo veliko delo "Briefe eines Verstorbenen", objavljeno početkom tridesetih godina 19. veka, učinilo ga je poznatim širom Evrope.

Lusi je, uprkos razvodu, ostala važan deo njegovog života.

Ananas kao luksuzni poklon

Pikler je imao još jednu skupocenu strast - egzotične biljke.

U Branicu je izgradio veliki kompleks staklenika, među kojima je bila i čuvena Kuća ananasa. U vreme kada egzotično voće nije bilo nešto što se jednostavno kupuje u supermarketu, ananas je predstavljao skup i prestižan proizvod.

Princ ih je služio gostima na večerama, ali ih je koristio i kao prilično originalan način udvaranja - slao ih je ženama koje su mu se dopadale. Na jednoj od zgrada kompleksa i danas se nalazi zlatni ananas.

Putovanje u Egipat ostavilo neobičan trag

Pikler je između 1834. i 1840. godine putovao Orijentom, stigavši do Egipta i Sudana, odakle je donosio predmete, utiske i ideje. Jedna od njih kasnije je dobila veoma upečatljiv oblik u Branicu.

U parku su napravljene velike piramide, ali za razliku od egipatskih nisu građene od kamenih blokova. Oblikovane su od zemlje i prekrivene zelenilom. Najpoznatija se nalazi usred jezera i postala je poslednje počivalište Piklera i Lusi.

Dvorac kao slika njegovog života

I unutrašnjost dvorca pokazuje koliko je Pikler bio fasciniran različitim kulturama. U prostorijama su se našli japanski i kineski predmeti, francuski kamini, renesansni nameštaj, slike, knjige, oružje i predmeti sa njegovih brojnih putovanja.

Njegova prvobitna biblioteka u Muskau imala je više od 10.000 knjiga, a deo zbirke kasnije je prenet u Branic.

Herman fon Pikler-Muskau umro je 1871. godine.

Iza njega je ostala neobična životna priča - aristokrate koji je trošio bogatstvo, imao finansijske probleme i morao da proda veliko imanje, ali je u godinama kada bi mnogi već razmišljali o povlačenju započeo novi projekat.

Od siromašnog i močvarnog zemljišta napravio je prostor po kojem je ostao upamćen gotovo dva veka kasnije, a njegov nekadašnji dom i park danas posećuju turisti.

Branic je na neki način najbolji dokaz da Piklerov najvredniji kapital na kraju nije bilo bogatstvo koje je nasledio i potrošio - već ideja koju je ostavio iza sebe.

(Telegraf Biznis/EUpravo zato)