Ćerka srpskog rudara počela da radi kao devojčica: Stigla do vrha Amerike, danas njeno ime nosi čuvena luka

Kada je imala samo osam godina, Helen Delić ostala je bez oca. Majka je počela da prima rudare na stan kako bi porodica preživela, a Helen je već sa 12 godina počela da radi u lokalnoj prodavnici odeće.

Teško da je tada iko mogao da pretpostavi da će ćerka srpskih doseljenika nekoliko decenija kasnije postati jedna od najuticajnijih žena u američkoj pomorskoj industriji, stići do Kongresa i dobiti priznanje koje se retko kome dogodi - da velika američka luka ponese njeno ime.

Teme za vas

Helen Delić Bentli danas je malo poznata u Srbiji. U Baltimoru, međutim, njeno ime i dalje stoji na jednom od najvažnijih ekonomskih čvorišta tog dela Sjedinjenih Država. Njena priča počela je hiljadama kilometara dalje - u rudarskoj Nevadi.

Ćerka srpskih doseljenika

Helen je rođena 28. novembra 1923. godine u malom rudarskom mestu Rut u Nevadi. Njeni roditelji bili su srpski doseljenici, Majkl i Meri Delić.

Otac joj je radio kao rudar i oboleo od silikoze, teške bolesti pluća karakteristične za ljude koji su godinama radili u rudnicima. Umro je kada je Helen imala osam godina. Porodica je ostala bez glavnog izvora prihoda.

Njena majka pronašla je neobičan način da zaradi dovoljno za život - primala je rudare kao podstanare. Helen se kasnije prisećala da su muškarci spavali u smenama, baš kao što su u smenama odlazili na posao. Kada bi jedna grupa ustala i otišla u rudnik, kreveti bi bili sređeni za drugu.

Novca je ipak nedostajalo. Zato je Helen sa 12 godina počela da radi u lokalnoj prodavnici odeće. Nastavila je da radi različite poslove tokom školovanja, ali je istovremeno bila odličan učenik.

Obrazovanje će postati njena karta za potpuno drugačiji život.

Stipendija je odvela u novinarstvo

Dobila je stipendije, studirala novinarstvo i 1944. godine diplomirala na Univerzitetu Misuri. Već naredne godine stigla je u Baltimor i dobila posao u listu Baltimor San.

Ali sredinom četrdesetih godina prošlog veka novinarstvo nije nudilo iste mogućnosti muškarcima i ženama. Žene su često završavale na takozvanim ženskim stranicama, pišući o društvenim događajima i temama koje su urednici smatrali primerenim za njih.

Helen je želela nešto sasvim drugo. Insistirala je na ozbiljnim gradskim i privrednim temama, a onda dobila oblast koja će joj promeniti život - pomorstvo i luku Baltimora.

Ušla je u svet brodova, dokova, tereta, sindikata i međunarodne trgovine kojim su gotovo potpuno dominirali muškarci. Umesto da je to obeshrabri, postala je stručnjak.

Od dokova do jednog od najpoznatijih pomorskih novinara

Godinama je razgovarala sa svima - od lučkih radnika do sindikalnih lidera, direktora kompanija i političara.

Nije samo izveštavala o pomorskoj industriji. Učila je kako funkcionišu brodovi, luke, međunarodna trgovina i transport, sve dok nije izgradila reputaciju jednog od velikih američkih poznavalaca te oblasti.

Njena kolumna „Around the Waterfront“ prenošena je u 15 novina.

Ušla je i na televiziju, gde je 15 godina radila emisiju posvećenu luci i njenom značaju za privredu Baltimora i Merilenda.

Putovala je brodovima širom sveta i izveštavala sa mesta na kojima se u to vreme gotovo nisu viđale žene novinari. Postala je prva žena pomorski urednik u Sjedinjenim Državama. A onda je njen rad privukao pažnju Bele kuće.

Nikson je postavio na čelo savezne komisije

Predsednik Ričard Nikson imenovao je 1969. Helen Delić Bentli za predsedavajuću Federalne pomorske komisije, regulatornog tela zaduženog za važan deo američkog pomorskog transporta. Bio je to istorijski trenutak.

Prema arhivama države Merilend, postala je najviše rangirana žena u izvršnoj vlasti Niksonove administracije i prva žena koju je američki predsednik postavio na čelo jednog regulatornog tela.

Devojčica koja je sa 12 godina radila u prodavnici kako bi pomogla porodici stigla je tako do samog vrha američke savezne administracije.

Na čelu komisije ostala je do 1975. godine. Ali tu njena karijera nije završena.

Dva puta izgubila izbore, treći put pobedila

Helen je odlučila da uđe u Kongres. Prvi pokušaj nije uspeo, nije ni drugi.

Tek iz trećeg pokušaja, 1984. godine, pobedila je dugogodišnjeg kongresmena Klarensa Longa i početkom 1985. ušla u Predstavnički dom američkog Kongresa.

Tamo je ostala deset godina, odnosno pet mandata. I ponovo se vratila temi koju je najbolje poznavala - trgovini, transportu i pomorskoj industriji.

Jedan od njenih velikih ciljeva bio je da luka Baltimora ostane konkurentna drugim američkim lukama. Zalagala se za produbljivanje plovnog kanala kako bi mogli da pristaju veći brodovi i za ulaganja koja bi povećala promet i sačuvala radna mesta povezana sa lukom.

Njena veza sa lukom tako je trajala praktično čitav profesionalni život - prvo ju je pratila kao novinar, zatim kao regulator, a potom je na njen razvoj pokušavala da utiče kao član Kongresa.

Od politike ponovo u biznis

Po odlasku iz Kongresa nije se povukla. Osnovala je Helen Bentley & Associates, kompaniju koja se bavila marketingom, poslovnim savetovanjem i odnosima sa državnim institucijama.

Radila je kao konsultant u oblasti međunarodne trgovine i biznisa, ali i za upravu luke Merilenda. Tako je znanje koje je počela da gradi kao mlada novinarka na dokovima Baltimora na kraju pretvorila i u sopstveni konsultantski posao.

Njena karijera zapravo je gotovo sedam decenija kružila oko iste industrije.

Novinarstvo joj je omogućilo da je upozna. Državna funkcija da je reguliše. Kongres da utiče na zakone i investicije. A privatni biznis da svoje iskustvo pretvori u konsultantske usluge.

A onda je luka dobila njeno ime

Najveće priznanje stiglo je 2006. godine.

Luka Baltimora zvanično je dobila ime Helen Delich Bentley Port of Baltimore.

Nije u pitanju mala lokalna marina, već veliki američki trgovački kompleks preko kojeg prolaze automobili, mašine, roba i teret u međunarodnoj trgovini.

Za Helen je to bio simboličan završetak kruga koji je počeo gotovo šest decenija ranije, kada je kao mlada novinarka poslata da izveštava sa baltimorskih dokova.

Žena koja je nekada morala da se izbori da uopšte dobije priliku da piše o „muškoj“ industriji na kraju je postala toliko povezana sa njom da je luka dobila njeno ime.

Foto: Daniel SLIM / AFP / Profimedia

Zaveštanje Helen Delić

Helen Delić Bentli preminula je 6. avgusta 2016. godine, u 92. godini.

Iza sebe nije ostavila industrijsku imperiju niti kompaniju čije ime danas zna ceo svet.

Ostavila je nešto drugačije - trag u industriji koja pokreće milijarde dolara međunarodne trgovine i infrastrukturu koja je nastavila da nosi njeno ime. Njena priča ostaje sačuvana u Arhivu države Merilend, u Kući slavnih gde je sebi obezbedila mesto.

Put do toga počeo je sasvim daleko od velikih brodova, Vašingtona i Kongresa - u rudarskoj porodici srpskih doseljenika u Nevadi, u kojoj je jedna dvanaestogodišnja devojčica morala da počne da radi kako bi pomogla majci da sastavi kraj s krajem.

(Telegraf Biznis)