Hrvatima skače cena goriva: Evo šta se upravo dogodilo - obustavljena isporuka, traži se hitna zamena!

Napadi dronovima oštetili ključni naftovod, tankeri više ne isplovljavaju prema Evropi, a cena fizičke nafte na evropskom tržištu dostigla 122 dolara po barelu

Saudijska Arabija obustavila je isporuke sirove nafte evropskim rafinerijama nakon što su napadi dronovima oštetili ključni saudijski naftovod prema Crvenom moru. Zbog toga najveći evropski kupci hitno traže alternativne izvore snabdevanja, dok se tržište suočava sa novim poremećajem koji bi mogao da se prelije i na cene goriva.

Teme za vas

Od 11. septembra prema Evropi nije isplovio nijedan tanker sa naftom iz saudijske luke Janbu.

Zatvoren naftovod koji zaobilazi Hormuz

Iza prekida isporuka stoji zatvaranje naftovoda Istok–Zapad, kojim Saudijska Arabija dnevno transportuje milione barela nafte do luke Janbu na Crvenom moru, kako bi zaobišla Hormuški moreuz.

Nakon napada 10. septembra, za koji Saudijska Arabija krivi iračke milicije, naftovod je zatvoren. Od narednog dana iz Janbua prema Evropi nije isplovio nijedan tanker sa sirovom naftom.

Prekid je odmah izazvao ozbiljan problem za evropske rafinerije, koje su se nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu u velikoj meri oslonile upravo na saudijsku naftu, piše Jutarnji.

Najmanje tri evropske rafinerije ostale su bez dogovorenih isporuka za kraj septembra, dok su neke pošiljke odložene čak do novembra.

Poljski naftni gigant Orlen, koji oko 40 odsto svojih potreba pokriva saudijskom naftom, sada ubrzano kupuje zalihe iz Severnog mora i Sjedinjenih Američkih Država kako bi rafinerije u Poljskoj, Češkoj i Litvaniji nastavile da rade.

Fizička nafta skuplja od terminskih ugovora

Tržište je na poremećaj reagovalo naglim rastom cena.

Dok se terminskim ugovorima za naftu Brent trguje po ceni od oko 108 dolara po barelu, na fizičkom tržištu u Evropi referentni barel dostigao je čak 122 dolara.

To pokazuje da problem nije samo u očekivanjima investitora, već i u stvarnoj dostupnosti sirove nafte za rafinerije.

Da li Hrvatskoj preti nestašica?

Prema navodima iz analize, fizičkih nestašica nafte na hrvatskim benzinskim stanicama ne bi trebalo da bude.

Hrvatska se sirovom naftom snabdeva morskim putem preko terminala u Omišlju i sistema JANAF-a, nabavljajući je iz različitih izvora - od mediteranskih i severnoafričkih do američkih.

Rafinerija u Rijeci nije direktno zavisna od saudijske luke Janbu na način na koji su to rafinerije na severu i istoku Evrope.

Međutim, to ne znači da će hrvatski vozači biti pošteđeni poskupljenja.

Skupa nafta znači skuplje gorivo

Maloprodajne cene goriva u Hrvatskoj obračunavaju se na osnovu kotacija naftnih derivata na mediteranskom tržištu, poznatih kao CIF Med.

Kada cena fizičkog barela u Evropi skoči iznad 120 dolara, to se preliva i na mediteranske kotacije, što znači da bi u narednom obračunskom periodu ulazna cena goriva za Hrvatsku mogla značajno da poraste.

Drugim rečima, čak i kada nema fizičke nestašice, poremećaj na svetskom tržištu može da se pretvori u skuplji benzin i dizel na pumpama.

Šta može da uradi hrvatska Vlada?

Kada gorivo značajno poskupi, prvo pitanje građana je zašto država ne smanji namete.

U svakoj litri goriva koju vozači natoče u Hrvatskoj državni nameti – fiksna akciza i PDV – čine gotovo polovinu ukupne cene.

Hrvatska ima opštu stopu PDV-a od 25 odsto, jednu od najviših u Evropskoj uniji, a porez se obračunava na ukupan iznos u koji je već uračunata akciza.

To praktično znači da se PDV obračunava i na deo cene koji već sadrži porez.

Kako cena sirove nafte raste, tako država kroz PDV automatski prihoduje više novca po svakoj prodatoj litri, bez potrebe da menja bilo koju drugu stavku.

Pritisak na marže distributera

Iako se vlasti često pozivaju na evropske direktive o minimalnim akcizama i tvrde da je prostor za intervenciju ograničen, kritičari takve politike ukazuju da država istovremeno štiti prihode budžeta.

Trošarine i porezi na energente predstavljaju stabilan izvor prihoda, dok se deo tereta poskupljenja prebacuje na distributere kroz ograničavanje marži.

Problem je u tome što marže čine samo manji deo konačne cene goriva, dok njihovo administrativno smanjenje može da ugrozi poslovanje manjih benzinskih stanica.

Ministar tvrdi da Hrvatska ima najjeftinije gorivo u regionu

Hrvatski ministar gospodarstva Ante Šušnjar rast cena nafte pravda krizom oko Hormuškog moreuza i globalnim poremećajima na tržištu.

On tvrdi da Vlada koristi raspoložive mehanizme kako bi gorivo ostalo pristupačno i da Hrvatska, uprkos poskupljenju, ima najniže cene goriva u regionu.

„Sigurnost snabdevanja dolazi u pitanje ako se ne prate berzanski trendovi. Odluke Vlade su izbalansirane kako ne bi ugrozile sigurnost snabdevanja, a da naftni derivati ipak budu pristupačni“, poručio je Šušnjar.

Ministar je ponovio i da je Hrvatska već iskoristila izuzetak Evropske unije i spustila akcize ispod propisanog evropskog minimuma.

Ipak, kritičari ukazuju da se u javnoj raspravi nedovoljno govori o tome da država na svakom novom talasu poskupljenja kroz PDV prihoduje više po litri, dok se deo tereta krize prebacuje na građane i distributere.

(Telegraf Biznis)