Bliski istok za samo 4 meseca "odneo" 33 milijarde dolara: Evo gde je nestao američki novac, izveštaj otkriva

Samo četiri meseca američkih vojnih operacija na Bliskom istoku napravila su račun od čak 33,4 milijarde dolara, a novi izveštaj Pentagona pokazuje gde je završio najveći deo tog novca.

Ubedljivo najveća stavka bila je municija. Od kraja februara do kraja juna na nju je potrošeno oko 22,3 milijarde dolara, dok se vrednost izgubljene ili uništene opreme procenjuje na još 3,7 milijardi.

Teme za vas

Preostalih približno 7,4 milijarde dolara odnosi se na druge troškove operacija.

Međutim, ni 33,4 milijarde možda nisu konačan račun. Američki ministar odbrane Pit Hegset je tokom obraćanja Kongresu u julu govorio o ukupnom trošku od približno 37,5 milijardi dolara, kako navodi Večernji list.

Municija "pojela" dve trećine budžeta

Brojke pokazuju da je približno dve trećine procenjenih troškova otišlo upravo na municiju. To sada pred Pentagon postavlja novi, ovog puta prvenstveno industrijski problem - kako nadoknaditi ono što je potrošeno.

Izveštaj upozorava na pritisak na strateške zalihe pojedinih vrsta naoružanja, ali i na ograničenja proizvodnih kapaciteta američke odbrambene industrije.

Novac, drugim rečima, nije jedina prepreka. Potrebno je obezbediti proizvodne linije, komponente, sirovine i dobavljače koji mogu dovoljno brzo da nadoknade potrošene zalihe.

Pentagon zbog toga pokušava da ubrza nabavke i proizvodnju pojedinih vrsta municije i unapred obezbedi kritične komponente.

Desetine skupih letelica izgubljene

Značajan deo računa napravila je i izgubljena vojna oprema.

Prema podacima iz izveštaja, uništeno je do 30 velikih bespilotnih letelica MQ-9 Reaper. Cena jedne takve letelice procenjuje se na oko 30 miliona dolara, što znači da bi samo njihova ukupna vrednost mogla da se približi iznosu od 900 miliona dolara.

Oštećeni ili uništeni su i drugi američki avioni, uključujući letelice KC-135 namenjene dopuni goriva u vazduhu.

Trošak se, međutim, ne završava kupovinom zamenske opreme. Oštećene su i stotine objekata u američkim vojnim bazama širom regiona, pa će deo budućih izdvajanja morati da ode na njihovu obnovu ili potpunu zamenu.

Uništena infrastruktura povećala i cenu logistike

Posledice oštećenja baza prelile su se i na logistiku.

Američka Centralna komanda bila je prinuđena da deo snabdevanja preusmeri preko udaljenijih čvorišta, uključujući bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Zbog toga su pojedini logistički ciklusi produženi na 14 do 18 dana.

Duže rute znače i veće troškove transporta, više angažovane opreme i komplikovanije lance snabdevanja, pa se ekonomske posledice ne mogu svesti samo na vrednost direktno uništene imovine.

Dodatna šteta zabeležena je i na američkim diplomatskim objektima.

Stejt department je fizičku štetu na objektima u Iraku, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima procenio na oko 184 miliona dolara.

Početkom juna dodatni troškovi Stejt departmenta povezani sa krizom procenjivani su na još 113 miliona dolara, uključujući sprovođenje vanrednih planova i evakuaciju ljudi.

Dok su zalihe nestajale, novi poslovi su stizali

Čitava računica ima još jednu zanimljivu ekonomsku stranu.

Dok su američke snage trošile ogromne količine municije i opreme, SAD su istovremeno ugovarale desetine milijardi dolara vredne poslove sa državama Bliskog istoka.

Tokom posmatranog perioda ugovoreno je više od 44 milijarde dolara hitne i redovne prodaje vojne opreme zemljama regiona.

Među kupcima su Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael, a ugovori obuhvataju municiju, helikoptere, precizne sisteme i drugu vojnu opremu i podršku.

Tako se iza računa od 33,4 milijarde dolara pojavljuje svojevrstan ekonomski paradoks.

Dok država mora da izdvoji desetine milijardi kako bi nadoknadila ono što je potrošeno ili uništeno, američka odbrambena industrija istovremeno dobija nove narudžbine vredne desetine milijardi dolara.

Zato najveće pitanje nakon četiri meseca ogromne potrošnje možda više nije samo koliko će sve koštati, već koliko brzo američke fabrike mogu da pretvore nove milijarde u rakete, municiju, letelice i drugu opremu potrebnu za ponovno popunjavanje zaliha.

(Telegraf Biznis/Večernji.hr)