TECHNOVATION SEE 2026: Od transformacije poslovanja i naučnih inovacija do zaštite maloletnika

Pravi test spremnosti jedne kompanije na promene ne nastaje u trenucima krize, već onda kada posedujete hrabrost da preispitate i promenite poslovni model koji vam donosi najveći uspeh. Ova poruka obeležila je otvaranje regionalne konferencije TECHNOVATION SEE 2026, održane u beogradskoj Ložionici pod radnim naslovom "Inovacije. Odgovornost. Uticaj".

Skup je na jednom mestu okupio vodeće predstavnike privrede, medicine, državnih institucija, sporta i startap ekosistema kako bi bez zadrške otvorili dijalog o najtežim izazovima današnjice.

Teme za vas

Generalna direktorka kompanije Philip Morris International (PMI) za jugoistočnu Evropu, Tamara Milovanović, otvorila je konferenciju ličnim osvrtom na sopstveni karijerni put.

- Kada sam pre petnaest godina došla u PMI, zatekla sam izuzetno uspešnu, tradicionalnu kompaniju čiji je temeljan oslonac bio Marlboro - najpoznatiji brend cigareta na svetu. Bilo mi je nezamislivo kakav će se preokret dogoditi. Međutim, stvarni preobražaj počinje upravo kada menjate ono u čemu ste najbolji. Naša strateška odluka iz 2016. godine da cigarete u potpunosti zamenimo naučno zasnovanim alternativama nije bila nikakav marketinški trik, već ogroman naučni i poslovni rizik. Danas je IQOS potisnuo Marlboro na brojnim tržištima. Sa više od 1.600 stručnjaka u našem naučnom centru, zaštitni znak PMI-ja više nije kaubojski šešir, već beli mantil - rekla je.

Milovanović je posebno naglasila da fabrika u Nišu ima ključnu ulogu u ovoj globalnoj mreži kroz proizvodnju nesagorevajućih duvanskih patrona.

Redukcija štetnosti naspram nerealnog perfekcionizma u javnom zdravlju

U razgovoru sa voditeljem Ivanom Zeljkovićem na temu "Da li je manje štetno dovoljno dobro?", poznati britanski onkolog i stručnjak za javno zdravlje dr Peter Harper skrenuo je pažnju na štetne posledice insistiranja na perfekcionizmu u zdravstvenim preporukama.

- Zdravstvene institucije često nastupaju sa stavom 'sve ili ništa' i zahtevaju potpuno savršenstvo. Međutim, kada ljudima postavite ciljeve koje je u realnom životu nemoguće ostvariti, kod njih izazivate osećaj krivice, oni odustaju i na kraju ne naprave nikakav pomak. Perfekcionizam je direktan neprijatelj napretka u javnom zdravstvu. Iako živimo duže nego ikada, te dodatne godine ne provodimo nužno u dobrom zdravlju. Moramo sagledati realnost: postoje pacijenti koji ne ostavljaju cigarete čak ni nakon što im se dijagnostikuje rak pluća. Zbog toga je koncept smanjenja

štetnosti od ključnog značaja. Dobro nam je poznato da nikotin stvara zavisnost, ali su kancerogene materije nastale sagorevanjem duvana primarni uzrok oboljenja. Ako neko ne može u potpunosti da prestane, moramo ponuditi manje štetna rešenja, na isti način na koji svakodnevno koristimo sigurnosni pojas u automobilu ili zaštitne kreme od sunca. Prilaz 'sve ili ništa' jednostavno ne daje rezultate - naglasio je dr Harper.

On je podvukao i važnost promene pristupa u komunikaciji sa pacijentima.

- Lekari ne smeju drsko osuđivati pacijente niti im držati lekcije sa visine. Naša dužnost je da ponudimo proverene naučne činjenice i pomognemo čoveku da donese najbolju moguću odluku za svoje zdravlje u okviru svojih stvarnih mogućnosti. Poverenje se gradi razumevanjem i empatijom, a ne stvaranjem krivice - istakao je.

Državni okvir i prevencija: Učenje kroz lični primer i jasne granice

Državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, dr Ivana Stašević Karličić, istakla je tokom dijaloga sa Ivanom Zeljkovićem da se efikasna prevencija ne može sprovoditi izolovano.

- Nijedna preventivna inicijativa ne može ostvariti uspeh ukoliko u njoj ne učestvuju svi društveni akteri - od pojedinca i porodice do krovnih državnih organa. Zadaća Ministarstva zdravlja nije isključivo normativne prirode, već obuhvata kontinuirano zdravstveno prosvetljivanje mladih u njihovim najosetljivijim godinama. Iza nas je izuzetno intenzivan period izrade brojnih zakonskih i podzakonskih akata, a sa imenovanjem novog saziva parlamenta ulazimo u proceduru usvajanja sveobuhvatne zakonske regulative u ovoj oblasti. Ipak, moramo razumeti da je odrastanje danas izuzetno teško zbog jakih pritisaka okoline i društvenih mreža. Mladi moraju imati čvrsto postavljene granice, ali ih prvenstveno moramo sopstvenim ponašanjem i načinom života učiti odgovornosti i posledicama sopstvenih izbora - rekla je.

Dr Stašević Karličić je podsetila i na zajedničku kampanju koju Ministarstvo sprovodi sa kompanijom PMI s ciljem sprečavanja pristupa maloletnika duvanskim i nikotinskim proizvodima.

"Zaštita maloletnika: Svi smo na potezu!"

O konkretnim koracima i odgovornosti svih karika u društvu diskutovalo se na panelu na kojem su učestvovali Radmilo Vlačić, viši direktor komercijalnih poslova kompanije PMI za jugoistočnu Evropu, Iakovos Karkarotos, viši direktor za strategiju i korporativne poslove PMI-ja, te proslavljena olimpijska šampionka u streljaštvu Zorana Arunović.

Radmilo Vlačić je poručio da kompanije moraju delovati odlučno na terenu.

- Zaštita maloletnika je ispit za celo društvo. Kroz naše programe edukovali smo više od 15.000 prodavaca, ali smo potpuno spremni da odmah raskinemo ugovor sa svakim trgovcem za koga se utvrdi da prodaje duvanske ili nikotinske proizvode maloletnim licima. Kada je u pitanju prodaja maloletnicima, naš odgovor je bezrezervno - NE! - rekao je.

Vlačić je istakao i problem nelegalnog tržišta.

Kada ugostitelj ispod šanka prodaje švercovane vejping uređaje ili učenici u školi tačno znaju od koga mogu nabaviti nelegalne nikotinske proizvode, jasno je da postoji ozbiljan problem u sistemu. Ti ilegalni proizvodi nemaju nikakvu kontrolu, a dizajnirani su jarkim bojama i slatkim ukusima sa namerom da privuku najmlađe. Dok neodgovorni pojedinci krše zakone, negativna slika se preleva na čitavu industriju koja posluje legalno. Zato država mora uspostaviti jasna pravila, ali i sprovoditi rigoroznu kontrolu i najstrože sankcije za sve prekršioce - rekao je.

Iakovos Karkarotos je izneo funkcionalni model iz Grčke gde se verifikacija starosne dobi obavlja putem digitalnog novčanika (Government Wallet).

- U Grčkoj trgovci ne nagađaju starosnu dob kupca na osnovu procene, već su zakonski obavezni da izvrše digitalnu verifikaciju punoletstva. Pored toga, pokrenuli smo i širu kampanju 'It's in our hands'. Poenta nije samo puko pridržavanje propisa, već izgradnja društvene svesti u kojoj je odgovorna prodaja uobičajeno ponašanje - rekao je.

Odgovarajući na pitanje zašto PMI jednostavno ne obustavi proizvodnju cigareta, Karkarotos je objasnio.

- Prema zvaničnim procenama Svetske zdravstvene organizacije, broj pušača na globalnom nivou ostaje stabilan na oko jedne milijarde. Da mi danas potpuno povučemo cigarete, ti ljudi ne bi naprasno prestali da puše - samo bi prešli na proizvode konkurencije ili na crno tržište bez ikakve kontrole kvaliteta i provere starosti. Zbog toga smo investirali preko 16 milijardi dolara u nauku i razvoj bezdimnih alternativa - navodi.

Olimpijska šampionka Zorana Arunović podelila je svoje uvide o izgradnji karaktera i suočavanju sa pritiscima.

- Zabluda je da sportisti i javne ličnosti imaju spremne odgovore za sve situacije. Mladi ljudi izuzetno dobro osećaju ko je iskren. Na njih ne utičemo govorima sa bine, već načinom na koji živimo - kako se ponašamo u pobedi, kako podnosimo poraz i kako se odnosimo prema ljudima oko sebe. Poraz je sastavni deo svakog dana i iz njega učimo. Sport me je naučio da je motivacija kratkotrajna - ona se javlja svega pet do sedam dana u godini. Sve ostalo se svodi na čistu disciplinu. Odlazite na trening i kada je napolju mraz i kada nemate nimalo volje. Kada se mladi nađu pod pritiskom vršnjaka, savetujem im da zastanu i zapitaju se: Da li ja ovo zaista želim? i Kakve će biti posledice moje odluke? Sport nas uči da razmišljamo svojom glavom, donosimo odluke i preuzmemo punu odgovornost za sopstvene postupke - rekla je.

Inovativni ekosistem

U nastavku konferencije, u okviru panela "Inovacije u fokusu", razmatran je razvojni put startap projekata i uticaj programa StarTech, koji PMI sprovodi u saradnji sa NALED-om i Vladom Republike Srbije.

Predstavnici PMI-ja i NALED-a istakli su da je kroz program StarTech do sada dodeljeno preko 100 grantova, pri čemu 45% podržanih startapova već izvozi svoje proizvode u 29 zemalja širom sveta (među kojima su BabyFM toplomeri, TechnoNaiss skeneri, Herba Elixir sa FDA odobrenjem i Smartomya kućice).

Kroz projekat PMInnovia ugovoreno je i 13 direktnih saradnji sa domaćim naučnim institutima u vrednosti većoj od pola miliona evra, čime je Srbija pozicionirana kao jedan od globalnih Open Innovation Hub-ova.

Naglašeno je da se mora nastaviti sa povezivanjem naučnih radnika i industrije kako naučna dostignuća ne bi ostajala samo na papiru, već direktno rešavala konkretne probleme privrede.

Predstavljeni su i umetnički radovi projekta RE:IMAGINE ŠkART 2 ART, koji su realizovali PMI i AmCham, gde je deset mladih autora dalo novu umetničku vrednost odbačenim materijalima.

Konferencija je završena izlaganjem poznatog svetskog futuriste Ditmara Damena (Dietmar Dahmen) pod nazivom "Supermoćima do uspeha" (Heroes of Beautiful Success). Damen je predefinisao klasične nivoe Maslovljeve piramide i pozvao na zaokret sa sopstvenih potreba ka stvaranju vrednosti za okruženje.

- Uspeh se ne meri količinom onoga što proizvedete ili ponudite, već potražnjom – onim što drugi ljudi zaista žele. Suštinsko pitanje koje heroji postavljaju ne glasi 'Šta meni treba?', već 'Kako mogu pomoći drugima i ponuditi rešenja koja obogaćuju njihove živote?' Svaka nova zamisao u našem umu na početku nailazi na zid sa natpisom 'Nema šanse', bilo da učimo da vozimo bicikl, rešavamo matematičke zadatke ili uvodimo AI u poslovanje. Zadatak heroja je da pronađu te zidove i da ih razbiju. Stvarni uspeh ne leži u traženju ljubavi za sebe, već u stvaranju 'odjeka ljubavi' - kreiranju proizvoda i rešenja koja su toliko kvalitetna i korisna da ih drugi sa oduševljenjem prihvataju i primenjuju. Poslovni stres i izazovi neizostavan su deo svačijeg herojskog putovanja. Upravo u trenucima stresa preispitujemo svoju svrhu i kujemo trajnu zaostavštinu (legacy) po kojoj će nas pamtiti.

Konferencija TECHNOVATION SEE 2026 pokazala je da dalekosežne promene i stvarni uticaj ne nastaju onda kada postanu neizbežne, već u momentu kada kompanije i pojedinci pokažu hrabrost da ih sami pokrenu.

(Telegraf Biznis)