U ovoj fabrici je nekad radilo 1.500 ljudi i proizvodi su išli širom Evrope: Sada se ovde otvara tržni centar

Nekada su se na ovom mestu svakodnevno okupljale stotine radnika, proizvodila se obuća koja je stizala do kupaca širom Evrope, a fabrika je predstavljala jedan od simbola industrijskog razvoja grada. Danas, nekoliko decenija kasnije, prostor nekadašnjeg jugoslovenskog giganta dobija potpuno drugačiju namenu.

Na mestu čuvene fabrike obuće "Izbor" u Brčkom, koja je u najboljim godinama zapošljavala gotovo 1.500 ljudi, u petak, 23. oktobra, biće otvoren veliki tržni centar kompanije Belamionix, kako prenosi BiznisInfo.ba.

Teme za vas

Svečano otvaranje zakazano je za 9 časova, a novi kompleks okupiće više trgovinskih brendova i uslužnih delatnosti.

Fabrika čija je obuća osvajala evropska tržišta

Priča o fabrici "Izbor" počinje pedesetih godina prošlog veka, kada je Brčko, kao i brojni drugi gradovi tadašnje Jugoslavije, prolazilo kroz ubrzanu industrijalizaciju.

Najveći razvoj fabrike usledio je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, kada je "Izbor" postao jedan od značajnih proizvođača obuće u Bosni i Hercegovini.

Prema ranije objavljenim podacima, fabrika je do 1992. godine imala čak 1.480 zaposlenih, raspoređenih u nekoliko proizvodnih pogona.

Njena obuća nije bila namenjena samo domaćem tržištu. Proizvodi su izvoženi u Italiju, Nemačku, Veliku Britaniju, Austriju i Rusiju, što je ovu fabriku činilo važnim izvoznikom i značajnim poslodavcem u Brčkom.

Za brojne porodice rad u "Izboru" predstavljao je osnovu egzistencije, a fabrika je decenijama bila deo privrednog identiteta grada.

Preživela rat, ali ne i posleratnu tranziciju

Iako je tokom ratnih devedesetih deo fabričkih objekata oštećen, "Izbor" je kraj rata dočekao sa relativno očuvanom infrastrukturom i značajnim delom proizvodne opreme. Međutim, ono što nije uništeno tokom rata, postepeno je nestajalo u godinama koje su usledile.

Pokušaji obnove proizvodnje nisu doneli očekivane rezultate. Finansijski problemi, neuspešne privatizacije i propadanje proizvodnih pogona doveli su do gašenja nekadašnjeg industrijskog giganta.

Bivši radnici godinama su ukazivali na nerešena potraživanja i radnička prava, dok su objekti fabrike postepeno propadali. Tako je završena priča o jednom od velikih proizvođača obuće bivše Jugoslavije, čiji su proizvodi nekada pronalazili put do evropskih kupaca.

Zemljište prodato za oko 935.000 evra

Nova etapa u istoriji ove lokacije započela je 2022. godine, kada je pokrenuta prodaja zemljišta nekadašnje fabrike. Reč je o parceli površine približno 25.000 kvadratnih metara, na atraktivnoj gradskoj lokaciji.

Prva prodaja organizovana je 2022. godine, kada je najviša ponuda iznosila gotovo 3,5 miliona konvertibilnih maraka, odnosno oko 1,79 miliona evra. Međutim, postupak je poništen, pa je u decembru iste godine organizovano novo javno nadmetanje.

Na ponovljenoj prodaji, održanoj 16. decembra 2022. godine, kompanija Belamionix izabrana je za najpovoljnijeg ponuđača sa ponudom od približno 1,83 miliona konvertibilnih maraka, odnosno oko 936.000 evra.

Razlika između prvobitne i konačne ponude izazvala je pažnju javnosti, a regularnost postupka pojedini učesnici su osporavali. O prodaji je na kraju raspravljala i Skupština Brčko distrikta u aprilu 2024. godine.

Umesto proizvodnih pogona stižu prodavnice i poznati brendovi

Na nekadašnjem fabričkom zemljištu sada je izgrađen trgovinski kompleks koji će okupiti i brojne druge zakupce. Najavljeni su brojni popularni maloprodajni brendovi, a posetiocima će biti dostupni i apoteka, frizerski salon, baštenski centar, kafeterija i drugi uslužni sadržaji.

Mediji navode da bi ovo bio simboličan završetak transformacije prostora nekadašnjeg industrijskog kompleksa,a tamo gde su nekada radnici proizvodili obuću za evropsko tržište, od petka će kupci obilaziti prodavnice, između ostalog i obuće.

Novi centar doneće dodatne trgovinske sadržaje i mogućnosti za zapošljavanje, ali će za one koji pamte vreme industrijskog procvata Brčkog ova lokacija ostati podsetnik na fabriku u kojoj je radilo gotovo 1.500 ljudi.

(Telegraf Biznis/BiznisInfo.ba)