Polymarket ga video kao mogućeg premijera Srbije: Ko je Dejan Šoškić i šta ga čeka posle izbora?

Bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić našao se u centru pažnje nakon što ga je platforma Polymarket izdvojila među glavnim imenima u prognozama za budućeg premijera Srbije. Profesor Ekonomskog fakulteta, stručnjak za finansijska tržišta i nekadašnji čelnik centralne banke sada je i kandidat Studentske liste. Njegov dalji politički put zavisiće od rezultata izbora, skupštinske većine i odluka o sastavu buduće vlade.

Šoškić je na čelu Narodne banke Srbije bio od 2010. do 2012. godine, a danas se ponovo nalazi u središtu rasprave o tome ko bi mogao da preuzme odgovornost za ekonomsku politiku Srbije. Ipak, važno je razdvojiti prognoze na tržištu predviđanja od zvaničnih kandidatura: projekcije o verovatnoći njegovog izbora ne znače da je formalno imenovan za kandidata za premijera.

Teme za vas

Od najboljeg studenta generacije do guvernera NBS

Dejan Šoškić rođen je 1967. godine u Beogradu. Diplomirao je 1989. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je proglašen za studenta generacije Beogradskog univerziteta. Magistrirao je 1993. iz monetarne ekonomije i bankarstva, a doktorirao 1999. godine iz oblasti finansija. Na istom fakultetu zaposlen je od 1993, a danas je redovni profesor.

Tokom akademske karijere predavao je i u Sjedinjenim Američkim Državama, usavršavao se na više stranih univerziteta i bio Fulbrajtov stipendista. Njegove glavne oblasti stručnog rada obuhvataju finansijska tržišta, bankarstvo, monetarnu ekonomiju, hartije od vrednosti i upravljanje finansijskim rizicima. Autor je knjige o upravljanju portfoliom i investicionim fondovima, kao i koautor više stručnih publikacija.

Pre nego što je postao guverner, radio je kao savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije, bio član Saveta Narodne banke Srbije i predsednik njenog Saveta. Na mesto guvernera izabran je 28. jula 2010. godine.

Zašto je otišao sa mesta guvernera?

Šoškić je funkciju guvernera obavljao do avgusta 2012. godine, kada je podneo ostavku. Prema njegovim kasnijim objašnjenjima, razlog je bio neslaganje sa zakonskim promenama koje su, po njegovom stavu, narušavale nezavisnost centralne banke u odnosu na izvršnu vlast. Njegov odlazak dogodio se u periodu rasprave o tome koliko Narodna banka treba da bude samostalna u vođenju monetarne politike.

Ovaj potez važan je za razumevanje njegove kasnije javne pozicije. Nezavisnost centralne banke, stabilnost finansijskog sistema i odgovornost u upravljanju javnim novcem pitanja su kojima se Šoškić bavio i nakon odlaska sa funkcije.

Šta zamera dosadašnjem ekonomskom modelu Srbije?

U intervjuu za N1 u septembru 2026. godine Šoškić je ocenio da se javni dug Srbije od 2012. godine udvostručio, dok privredni rezultati nisu rasli istim tempom. Ukazao je i na to da je Srbija dodatno zaostala za zemljama srednje i istočne Evrope kada se posmatra bruto domaći proizvod po stanovniku.

Njegove kritike odnose se i na način na koji se troši javni novac. U razgovoru za nedeljnik Vreme, objavljenom 15. oktobra 2026, upozorio je na rizike prekomernog trošenja na skupe infrastrukturne projekte za koje, prema njegovoj oceni, nisu dovoljno jasni ekonomska opravdanost i kvalitet. Kao primere naveo je EXPO i nacionalne stadione. Istovremeno je tvrdio da promena vlasti sama po sebi ne bi trebalo da izazove ekonomski slom, jer privreda nastavlja da radi, porezi se naplaćuju, a budžetske obaveze se izvršavaju.

Ekonomski pravac Studentske liste, kako je predstavljen u javnosti, uključuje razvoj privrede zasnovane na znanju, veću podršku domaćim preduzetnicima i poljoprivrednicima, transparentnije javne ugovore i proveru ranijih infrastrukturnih projekata. To su oblasti u kojima bi njegovo iskustvo iz centralnog bankarstva i akademskog rada moglo da dođe do izražaja.

Polymarket ga izdvojio među mogućim premijerima

Polymarket, platforma na kojoj korisnici trguju ugovorima vezanim za ishode budućih događaja, u tržištu pod nazivom "Next Prime Minister of Serbia?" prikazivao je Šoškića među vodećim imenima. Podaci dostupni 26. oktobra ukazivali su na to da su učesnici tržišta značajnu verovatnoću pripisivali mogućnosti da upravo on postane sledeći premijer.

Takve brojke, međutim, nisu anketa birača niti zvanična prognoza izborne komisije. One predstavljaju cenu koju su učesnici tržišta spremni da plate za određeni ishod, a mogu da se menjaju u zavisnosti od novih vesti, političkih signala i aktivnosti trgovaca. Tržište predviđanja može da ukaže na to koje se mogućnosti razmatraju, ali ne potvrđuje da postoji dogovor o budućem premijeru.

Šoškić je, prema medijskim izveštajima, bio na 27. mestu liste kandidata Studentskog pokreta. Njegovo učešće na izbornoj listi znači da je njegov mogući put u parlament odvojen od pitanja da li bi mogao da bude predložen za predsednika vlade.

Kakva bi mogla da bude njegova budućnost posle izbora?

Posle izbora pred Šoškićem se otvara nekoliko mogućih pravaca, ali nijedan ne treba predstavljati kao već dogovoren.

Prvi je parlamentarni angažman, ukoliko izborni rezultat i raspodela mandata omoguće da uđe u Narodnu skupštinu. U tom slučaju mogao bi da se bavi javnim finansijama, monetarnom politikom, bankarstvom i nadzorom velikih državnih investicija.

Druga mogućnost je da bude uključen u izradu ekonomskog programa ili u savetodavni tim Studentske liste. Njegovo iskustvo u Narodnoj banci i akademskom sektoru moglo bi da bude relevantno za pitanja finansijske stabilnosti, javnog duga i odnosa države prema centralnoj banci.

Treća, politički najzvučnija mogućnost jeste mesto predsednika vlade. Međutim, za to nije dovoljno da ga tržište predviđanja izdvoji kao vodeće ime. Potrebni su politički dogovor, podrška parlamentarne većine i zvaničan predlog kandidata, nakon čega predsednika vlade bira Narodna skupština.

Za sada je potvrđeno da je Šoškić bivši guverner NBS, profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat Studentske liste. Njegov status potencijalnog premijera ostaje pitanje političkih pregovora i budućih odluka, a ne nešto što je Polymarket mogao da potvrdi.

Njegova biografija pokazuje da dolazi iz sveta monetarne ekonomije i finansijskih tržišta, dok njegove novije izjave ukazuju da želi da u prvi plan stavi kontrolu javne potrošnje, transparentnost državnih ugovora i dugoročnu održivost ekonomskog razvoja. Da li će to znanje primeniti iz parlamenta, savetodavne uloge ili izvršne vlasti, zavisiće od razvoja političke situacije posle izbora.

(Telegraf Biznis)