Studentska lista pred energetskim izazovom: Šta će biti sa NIS-om, ruskim gasom i računima građana?

Evropske cene gasa dostigle su najviši nivo od 2022. godine, nafta se približila granici od 115 dolara po barelu, a pred Srbijom je još jedno važno pitanje: kako će se završiti priča o NIS-u i ruskom vlasništvu u kompaniji od koje zavisi veliki deo domaćeg tržišta naftnih derivata? U takvim okolnostima, građane ne zanima samo ko će biti vlasnik rafinerije u Pančevu, već i koliko će plaćati gorivo, grejanje i struju tokom zime.

Situacija je posebno osetljiva jer se nekoliko rizika pojavilo istovremeno. Na međunarodnom tržištu energenata rastu cene, snabdevanje je izloženo geopolitičkim poremećajima, a Srbija mora da pronađe dugoročno rešenje za NIS i istovremeno sačuva stabilnost isporuka ruskog gasa.

Teme za vas

To ne znači da će svi računi automatski poskupeti. Cene nafte, gasa i električne energije ne formiraju se na isti način, a na konačan iznos koji građani plaćaju utiču i državna politika, regulisane tarife, porezi, subvencije i troškovi snabdevača. Ipak, ako se visoke cene energenata na svetskom tržištu zadrže, pritisak bi mogao da se proširi sa benzinskih pumpi na čitavu privredu, a posredno i na kućne budžete.

Nafta iznad 115 dolara, gas na najvišem nivou od 2022. godine

Prema izveštaju Rojtersa od 27. oktobra, cena nafte Brent iznosila je oko 115,15 dolara po barelu, dok je američka nafta WTI koštala oko 101,32 dolara. Cene su se blago spustile, ali su ostale blizu višemesečnih maksimuma zbog neizvesnosti oko sukoba na Bliskom istoku i mogućih poremećaja u transportu energenata kroz Ormuški moreuz.

Istovremeno, evropske veleprodajne cene prirodnog gasa porasle su na oko 97 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od 2022. godine, prema izveštaju Gardijana od 26. oktobra. Tržište je pod pritiskom povećane potražnje za grejanjem, zabrinutosti zbog zimskih isporuka i neizvesnosti u vezi sa sukobom na Bliskom istoku.

Ovakva kretanja ne moraju odmah da se preliju na račune domaćinstava u Srbiji, ali predstavljaju upozorenje za naredne mesece.

Kada nafta poskupi, prvo se oseća pritisak na tržištu goriva. Ako skuplji dizel potraje, rastu troškovi prevoza robe, poljoprivredne proizvodnje i distribucije, što može da se odrazi i na cene hrane i drugih proizvoda. Ako se istovremeno zadrže visoke cene gasa, dodatni troškovi mogu da pogode industriju i deo sistema daljinskog grejanja.

Narodna banka Srbije je još 8. oktobra upozorila da rast cena sirove nafte, prirodnog gasa i električne energije predstavlja rizik za inflaciju. U svojoj analizi navela je da su smanjenje akciza na naftne derivate i korišćenje raspoloživih energetskih rezervi do tada ublažavali jače efekte na domaće cene. Međutim, ukoliko se sukobi produže ili geopolitičke tenzije dodatno pojačaju, posledice bi mogle da se prošire na troškove proizvodnje, transporta i lance snabdevanja.

NIS pred novim rokom: Šta ako ne bude dugoročnog rešenja?

Jedno od ključnih pitanja za energetsku bezbednost Srbije ostaje sudbina Naftne industrije Srbije.

Američko Ministarstvo finansija izdalo je 30. septembra posebnu licencu koja NIS-u omogućava da nastavi poslovanje do 30. oktobra 2026. godine. Dozvola obuhvata aktivnosti povezane sa radom rafinerije, uvozom sirove nafte, održavanjem sistema i transakcijama potrebnim za sigurnost snabdevanja.

To znači da se Srbija nalazi pred važnim rokom. Ako ne dođe do produženja dozvole ili drugog odgovarajućeg rešenja, kompanija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim ograničenjima u poslovanju, u zavisnosti od odluka američkih vlasti i statusa pregovora o vlasništvu.

Vlada Srbije je prethodnih meseci računala na mogućnost da mađarski MOL preuzme ruski udeo u NIS-u, uz neophodna odobrenja američkih vlasti. Ipak, promena vlasništva nije samo pitanje ugovora između kompanija. Potrebno je obezbediti da se nastave uvoz sirove nafte, prerada u Pančevu, finansijska poravnanja i redovno snabdevanje tržišta.

Ministarstvo rudarstva i energetike upozorilo je krajem septembra da situaciju dodatno komplikuju rast cena energenata, otežani logistički uslovi, nizak vodostaj Dunava i problemi sa uvozom naftnih derivata. Država je tada pustila 5.000 tona dizela iz rezervi na tržište, dok su smanjene akcize korišćene kao dodatna mera za ublažavanje pritiska na cene.

Za građane je najvažnije da eventualni problem sa NIS-om ne bi morao da znači trenutni nestanak goriva, ali bi mogao da poveća troškove nabavke i transporta i oteža održavanje stabilnih cena.

Ukoliko bi domaća rafinerija morala da smanji preradu ili obustavi pojedine aktivnosti, Srbija bi se više oslanjala na uvoz gotovih naftnih derivata. U uslovima skupog dizela, poremećenih međunarodnih tokova i otežanog transporta, to bi moglo da poveća troškove snabdevanja.

Koliko bi se to odrazilo na cene na pumpama zavisilo bi od trajanja poremećaja, mogućnosti alternativnog uvoza, državnih rezervi i odluka o akcizama i regulaciji tržišta.

Šta o NIS-u i Rusiji kažu kandidati Studentske liste?

Energetska politika mogla bi da bude jedan od važnijih izazova za buduću vlast, posebno zbog odnosa Srbije sa Rusijom i američkih sankcija koje pogađaju NIS.

Kandidati Studentske liste izneli su svoje stavove o ekonomiji i energetici tokom predizbornih debata, a njihov odnos prema Rusiji i sankcijama takođe je bio tema javnih rasprava.

Radio-televizija Srbije je 21. oktobra izvestila o debati u kojoj je učestvovao Aleksandar Čupić, predstavnik liste „Studentska lista – Studenti pobeđuju“. Govoreći o NIS-u, Čupić je postavio pitanje zašto država ranije nije iskoristila pravo preče kupovine, ukazujući na probleme koje otvaraju privremeni aranžmani i složeni geopolitički odnosi. U istoj debati razgovaralo se o produžavanju licenci, mogućem ulasku MOL-a i opciji da Srbija preuzme većinski paket akcija.

Što se tiče odnosa sa Moskvom, Radio Slobodna Evropa je 30. septembra prenela da su studenti u blokadi, koji podržavaju Studentsku listu, objavili da Srbija treba da zadrži principijelan stav protiv uvođenja restriktivnih mera Rusiji. U objavljenom programu navedeno je da sankcije ne smatraju efikasnim načinom rešavanja političkih i bezbednosnih izazova.

Ovaj stav ima neposrednu ekonomsku dimenziju. Rusija je jedan od ključnih dobavljača prirodnog gasa Srbiji, dok je rusko vlasništvo u NIS-u postalo predmet sankcionog režima Sjedinjenih Američkih Država.

U analizi objavljenoj 26. oktobra, irski javni servis RTÉ naveo je da će novo političko rukovodstvo Srbije morati da balansira odnose sa tradicionalnim partnerom Rusijom i američke sankcije koje utiču na NIS, uz očuvanje pristupa ruskom gasu. RTÉ je preneo i stav Studentske liste da energetska zavisnost od Rusije predstavlja pre svega ekonomsku zavisnost, a ne nužno geopolitičko opredeljenje.

To je važna razlika. Odbijanje sankcija Rusiji samo po sebi ne garantuje da će Srbija imati neograničen pristup jeftinim energentima. Na konačne uslove utiču komercijalni ugovori, međunarodne sankcije, transportni pravci, tržišne cene i politički odnosi sa drugim državama.

Istovremeno, uvođenje sankcija Moskvi ne bi automatski značilo da bi gas prestao da stiže u Srbiju, ali bi moglo da otvori dodatna pitanja u vezi sa ugovorima, plaćanjem i budućim aranžmanima. Zato je energetska politika mnogo složenija od izbora između političkog približavanja Rusiji i približavanja Zapadu.

Da li bi mogli da poskupe računi za struju?

Kod električne energije situacija je drugačija nego kod goriva i gasa.

Cena struje za domaćinstva u Srbiji regulisana je, pa se promene na evropskim berzama ne prenose automatski i istog dana na račune građana. Država i nadležna regulatorna tela donose odluke koje određuju tarife, dok na poslovanje energetskih kompanija utiču troškovi proizvodnje, nabavke, održavanja i ulaganja u mrežu.

Prema analizi objavljenoj 9. oktobra na portalu Doing Business in Serbia, naredno povećanje regulisane cene električne energije za domaćinstva odloženo je, a sledeće prilagođavanje tarife očekuje se nakon predloga koji bi trebalo da bude razmatran do kraja 2026. godine, u skladu sa izmenjenom dinamikom dogovorenom sa Međunarodnim monetarnim fondom.

To znači da poskupljenje struje nije automatska posledica rasta cene nafte ili gasa, ali ostaje mogućnost ukoliko troškovi energetskog sistema porastu i nadležni organi odluče da promene regulisane tarife.

Važan faktor je i struktura proizvodnje električne energije u Srbiji. Domaća proizvodnja iz uglja i hidroelektrana može da ublaži uticaj skupog uvoznog gasa na cenu struje, ali ne uklanja sve rizike. Sušna godina, problemi sa proizvodnjom, veća potrošnja tokom zime ili potreba za uvozom električne energije mogu dodatno da opterete sistem.

Za prosečno domaćinstvo zato su ključna dva pitanja: da li će se menjati cena kilovat-sata i da li će rast ukupnih troškova života povećati pritisak na kućni budžet čak i ako račun za struju ostane nepromenjen.

Gas za domaćinstva: Najvažnije je šta piše u ugovorima

Rast evropskih veleprodajnih cena gasa ne znači da će domaćinstva u Srbiji odmah dobiti veće račune. Maloprodajne cene zavise od domaćih tarifnih pravila, ugovora sa dobavljačima, strukture nabavke i eventualnih državnih mera.

Ipak, Srbija je izložena riziku zato što veliki deo gasa nabavlja iz Rusije, a dugoročni aranžmani i povoljni uslovi nabavke imaju značajnu ulogu u održavanju konkurentne cene za domaće potrošače.

Ukoliko bi se nabavka ubuduće obavljala po znatno višim cenama, ili bi došlo do problema u isporukama, povećali bi se troškovi snabdevača. Da li bi se i u kojoj meri oni preneli na domaćinstva zavisilo bi od ugovora i odluka o regulaciji cena.

Za Srbiju je zato važno da očuva pouzdane isporuke, ali i da razvija alternativne izvore i pravce snabdevanja. Takva strategija ne mora da znači prekid saradnje sa Rusijom, već smanjenje rizika koji nastaje kada zemlja previše zavisi od jednog dobavljača.

Šta bi građani mogli da osete prvo?

Ako se visoke cene nafte i gasa zadrže, prvi pritisak mogao bi da se oseti na gorivu i troškovima prevoza. Potom bi skuplji transport i energija mogli da utiču na cenu hrane, usluga i robe široke potrošnje.

Kod daljinskog grejanja efekti zavise od energenata koje koriste pojedina toplane i od domaćih tarifnih odluka. Kod domaćinstava koja se greju na gas, trošak će zavisiti od maloprodajne tarife i potrošnje. Kod onih koja koriste struju, konačni račun zavisiće od regulisane cene, potrošnje i toga da li prelaze u skuplje tarifne zone.

Država ima mogućnost da ublaži deo pritiska korišćenjem rezervi, promenama akciza ili ciljanim olakšicama, ali takve mere imaju fiskalnu cenu i ne mogu neograničeno da nadoknađuju rast međunarodnih cena.

Za najugroženija domaćinstva već su predviđene određene olakšice tokom grejne sezone. Prema objavi Vlade Srbije, penzioneri sa penzijama do 31.092,11 dinara koji ispunjavaju propisane uslove mogu da ostvare popust od 1.000 dinara na računima za struju od oktobra 2026. do marta 2027. godine, dok energetski ugroženi kupci mogu da ostvare umanjenja računa za struju, gas i toplotnu energiju u skladu sa svojim statusom.

Energetska politika biće i pitanje životnog standarda

Rasplet oko NIS-a, budućnost odnosa sa Rusijom i kretanje međunarodnih cena energenata mogli bi da imaju posledice koje prevazilaze energetiku. Oni utiču na troškove privrede, inflaciju, javne finansije i kupovnu moć građana.

Za buduću vlast zato neće biti dovoljno da obezbedi nastavak rada rafinerije ili potpiše novi aranžman za gas. Biće potrebno da pronađe ravnotežu između sigurnosti snabdevanja, prihvatljivih cena, međunarodnih obaveza i dugoročne diversifikacije energetskih izvora.

Najveći rizik za građane nije samo jedno veliko poskupljenje, već mogućnost da se skuplji energenti postepeno preliju na više različitih računa i svakodnevnih troškova. Ipak, u ovom trenutku nema osnova da se tvrdi da će struja, gas i grejanje istovremeno poskupeti. To će zavisiti od kretanja cena na međunarodnom tržištu, odluka o NIS-u, ugovora za gas i domaće politike regulacije cena.

Sledeće nedelje biće posebno važne za naftni sektor, jer se približava rok važenja aktuelne američke licence za NIS. Ishod tog procesa, zajedno sa kretanjem cena nafte i gasa, pokazaće koliko prostora Srbija ima da tokom zime očuva stabilno snabdevanje i ograniči pritisak na kućne budžete.

(Telegraf Biznis)