Vojvodina vodi u izvozu, Beogradski region u uvozu: Lekovi drugi najzastupljeniji uvozni proizvod u septembru

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-septembar iznosila 59,4 milijarde evra (59.449,8 miliona evra), što predstavlja rast od 6,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavljeno je danas na Republičkom zavodu za statistiku (RZS).

Izraženo u dolarima, ukupna robna razmena bila je 69,04 milijarde dolara (69.038,5 miliona dolara), što predstavlja rast od 11 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Teme za vas

Izvezeno je robe u vrednosti od 31,23 milijarde dolara (31.231,1 miliona dolara), što čini povećanje 13,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 37,8 milijarde dolara (37.807,4 miliona dolara), što je za 9,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 26,8 milijarde evra (26.894,0 miliona evra), što čini povećanje od 8,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 32,5 milijarde evra (32.555,8 miliona evra), što je za 4,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 6,58 milijardi dolara (6.576,3 miliona dolara), što čini smanjenje od sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 5,6 milijardi evra (5.661,8 miliona evra), što čini smanjenje od 10,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 82,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,6 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imala je Vojvodina (29,9 odsto), a sledi Šumadija i Zapadna Srbija (25,5 odsto), Južna i Istočna Srbija (24 odsto), Beogradski region (19,8 odsto), a oko 0,8 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (41,9 odsto), a zatim Vojvodina (30,4 odsto), Šumadija i Zapadna Srbija (16,6 odsto), Južna i Istočna Srbija (9,1 odsto), a oko 1,9 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Ne raspolaže se podacima za AP Kosovo i Metohija.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,3 odsto (18514,8 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 28,6 odsto (8929,8 miliona dolara) i oprema, 12,1 odsto (3785,7 miliona dolara).

Neklasifikovana roba po nameni ostala je nepromenjena (0,8 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,3 odsto (20913,3 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 20,8 odsto (7857,8 miliona dolara), i oprema, 11,2 odsto (4236,0 miliona dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7 odsto (4800,2 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 58,1 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri za izvoz su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska.

Kada je u pitanju uvoz, to su Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima postoji suficit u razmeni od 2,9 milijarde dolara (2933,9 miliona dolara), koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata.

Izvoz Srbije iznosi 4,2 milijarde dolara (4287,4 miliona dolara), a uvoz 1,3 milijarde doklara (1353,5 miliona dolara) za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 316,8 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 3,6 milijarde evra (3693,0 miliona evra), a uvoz 1,1 milijarda evra (1165,3 miliona evra) - suficit iznosi 2,5 milijarde evra (2527,8 milijarde evra), a pokrivenost uvoza izvozom 316,9 odsto).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i voda sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se pivo od slada i električna energija, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od gvožđa) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Češkom, Slovačkom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica).

Sledi deficit sa Kazahstanom, Turskom i Poljskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 39,3 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 28,7 odsto ukupnog uvoza, a odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,2 odsto.

U septembru 2026. godine je izvezeno robe u vrednosti od 3,6 milijarde dolara (3651,4 miliona dolara), što čini povećanje od 7,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 4,3 milijarde dolara (4323,0 miliona dolara), što čini povećanje od 5,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 3,1 milijarde evra (3157,7 miliona evra), što čini povećanje od 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3,7 milijarde evra (3740,3 miliona evra), što čini povećanje od 7,1 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks septembar 2026 / avgust 2026. godine pokazuje rast izvoza za 2,9 odsto i rast uvoza za 1,2 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks septembar 2026 / avgust 2026. godine pokazuje rast izvoza za 3,4 odsto, i rast uvoza za 0,9 odsto.

Šta najviše izvozimo, a šta uvozimo?

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec septembar:

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju ostala motorna vozila za prevoz lica,osim autobusa (212 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila, brodove (168 mil.dolara); na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrati (163 mil. dolara); sledi izvoz ostalih delova i pribora za motorna vozila (111 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu rafinisaniog bakra (110 mil. dolara).

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (298 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (125 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (98 mil. dolara); sledi uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (60 mil. dolara), poslednje mesto zauzimaju ostali delovi i pribor za motorna vozila (54 mil. dolara).

(Telegraf Biznis/Tanjug)