Ove zemlje će ekonomski eksplodirati 2027.godine: Vodeće ekonomije Evrope su daleko iza, evo ko predvodi listu

Svetska ekonomska mapa mogla bi značajno da se promeni tokom 2027. godine. Dok se najveće evropske privrede suočavaju sa usporenim rastom, pojedine zemlje Bliskog istoka mogle bi da zabeleže dvocifreno povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najnovijim prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), razlike između najbrže i najsporije rastućih ekonomija biće izuzetno velike.

Kako prenosi Visual Capitalist, u svojoj analizi na osnovu oktobarskog izveštaja MMF-a o svetskim ekonomskim izgledima, među deset privreda sa najvećim očekivanim rastom čak pet biti sa Bliskog istoka.

Teme za vas

Na samom vrhu nalaze se Irak, Katar i Kuvajt, kojima se predviđa rast veći od 17 odsto, dok bi svetska ekonomija u celini trebalo da poraste za 3,4 odsto.

Ko će predvoditi svetski ekonomski rast?

Prema prognozama za 2027. godinu, Irak bi mogao da ostvari rast BDP-a od čak 19 odsto, čime bi zauzeo prvo mesto na svetu. Odmah iza njega nalazi se Katar sa 18,8 odsto, dok je Kuvajtu prognoziran rast od 17,1 odsto.

Među prvih pet nalaze se i Gvajana, sa očekivanih 16,8 odsto, kao i Sudan, kojem se predviđa rast od 15 odsto.

Deset ekonomija sa najvećim prognoziranim rastom:

• Irak – 19,0%
• Katar – 18,8%
• Kuvajt – 17,1%
• Gvajana – 16,8%
• Sudan – 15,0%
• Bahrein – 13,9%
• Uganda – 9,9%
• Saudijska Arabija – 7,9%
• Etiopija – 7,8%
• Gvineja – 7,8%

Iako ovi procenti deluju impresivno, iza njih se krije važna ekonomska okolnost. Za Irak, Katar i Kuvajt prognozira se snažan oporavak nakon ogromnog pada privredne aktivnosti tokom 2026. godine.

Prema procenama MMF-a, privreda Iraka ove godine mogla bi da se smanji za 16 odsto, Katara za 15,6 odsto, a Kuvajta za 16,7 odsto.

Očekivani oporavak ipak u velikoj meri zavisi od normalizacije proizvodnje i izvoza energenata, kao i od ponovnog uspostavljanja pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz.

Evropa na začelju, Nemačka i Francuska daleko od vrha

Dok se na Bliskom istoku očekuje snažan oporavak, prognoze za neke od najrazvijenijih evropskih ekonomija znatno su skromnije.

Italiji se za 2027. predviđa rast od svega 0,6 odsto, Francuskoj 0,7 odsto, a Nemačkoj 1,1 odsto. Velika Britanija mogla bi da zabeleži rast od 1,2 odsto.

Među ekonomijama sa najnižim prognoziranim rastom nalaze se i Japan, sa 0,7 odsto, Austrija sa 0,9 odsto i Belgija sa 1,1 odsto.

Ukupan rast evrozone procenjen je na 1,2 odsto, dok se Sjedinjenim Američkim Državama predviđa 2,3 odsto.

Slabiji izgledi za evropsku privredu povezani su sa visokim troškovima energije, pritiscima na industrijsku proizvodnju i sve snažnijom konkurencijom kineskih izvoznika.

Istovremeno, povećani izdaci za odbranu i infrastrukturu dodatno opterećuju javne finansije evropskih država.

Koje zemlje bi mogle da zabeleže pad?

Prema prognozama MMF-a, samo tri ekonomije trebalo bi da zabeleže smanjenje BDP-a tokom 2027. godine.

Najveći pad očekuje se u Boliviji, od 1,5 odsto, zatim u Ekvatorijalnoj Gvineji, od jedan odsto, dok bi privreda Haitija mogla da se smanji za 0,5 odsto.

Nasuprot tome, među ekonomijama sa snažnim izgledima za rast nalaze se i Vijetnam, sa prognoziranih 7,5 odsto, i Indija, sa sedam odsto.

Posebno se izdvaja Gvajana, čiji se ubrzani ekonomski razvoj nastavlja zahvaljujući širenju proizvodnje nafte na morskim nalazištima.

Ipak, visoka stopa rasta BDP-a ne znači automatski i jednako brzo povećanje životnog standarda stanovništva. Ona pokazuje koliko se ukupna privredna aktivnost povećava u odnosu na prethodnu godinu, a ne koliko je neka zemlja bogata ili koliko njeni građani zarađuju.

Zbog toga bi 2027. mogla da donese neobičnu ekonomsku sliku sveta - zemlje koje su prethodno pretrpele ozbiljne privredne gubitke mogle bi da predvode rang-listu rasta, dok će neke od najbogatijih svetskih ekonomija nastaviti da napreduju znatno sporijim tempom.

(Telegraf Biznis/Visual Capitalist)