Više od 32.000 firmi ove zemlje stavilo ključ u bravu: Privreda posustaje, građani sve više stežu kaiš

Više od 32.000 preduzeća nestalo je sa poslovne mape Argentine za manje od tri godine, dok se domaća potrošnja smanjuje, a pojedini proizvođači beleže pad prodaje od čak 40 odsto. Iako je zemlja uspela značajno da obuzda inflaciju, sve više kompanija suočava se sa ozbiljnim problemima, a ekonomisti upozoravaju da bi privreda mogla ponovo da uđe u recesiju.

Od dolaska predsednika Havijera Mileja na vlast u decembru 2023. do jula ove godine, broj aktivnih preduzeća u Argentini smanjen je za približno 32.300, odnosno oko šest odsto.

Teme za vas

Podaci istraživačkog centra Fundar pokazuju razmere problema sa kojima se suočava domaća privreda, posebno industrija, trgovina i građevinarstvo, kako prenosi Rojters.

Istovremeno, potrošnja stanovništva u prvih devet meseci 2026. godine pala je za 2,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema podacima kompanije Scentia.

Ovaj pokazatelj posebno je značajan jer potrošnja domaćinstava čini približno dve trećine argentinskog bruto domaćeg proizvoda.

Mašine stoje, radnici ostaju bez posla

Jedan od primera problema u domaćoj industriji dolazi iz porodične fabrike Eseka u Buenos Ajresu, koja proizvodi čarape, donji veš i kupaće kostime.

Iako fabrika i dalje mesečno proizvodi gotovo tri miliona komada robe, njena prodaja smanjena je za oko 40 odsto u odnosu na kraj 2023. godine.

Vlasnici, braća Rikardo i Gustavo Kučikijan, navode da je poslovanje dodatno otežano konkurencijom jeftinijih uvoznih proizvoda i sve slabijom kupovnom moći stanovništva.

Preduzeće je prošle godine poslovalo sa gubitkom, otpustilo približno 30 odsto zaposlenih, a više od polovine mašina za kružno pletenje trenutno ne radi.

Slične probleme prijavljuju i drugi domaći proizvođači, koji teško uspevaju da se izbore sa padom tražnje i povećanom konkurencijom iz inostranstva.

Inflacija smanjena, ali građani manje kupuju

Ekonomska politika argentinske vlade donela je značajne promene.

Inflacija, koja je ranije dostizala približno 200 odsto, smanjena je na oko 30 odsto, dok su pojedine makroekonomske neravnoteže stavljene pod kontrolu. Međutim, oporavak nije ravnomerno raspoređen među privrednim sektorima.

Dok energetika, rudarstvo i poljoprivreda ostvaruju koristi od izvoza i investicija, industrijska proizvodnja i trgovina suočavaju se sa slabom domaćom tražnjom.

Prema zvaničnim podacima argentinskog statističkog zavoda INDEC, industrijska proizvodnja u avgustu bila je manja za 3,2 odsto nego godinu dana ranije.

Trgovina na veliko i malo zabeležila je pad od 3,5 odsto, dok je građevinska aktivnost smanjena za 2,5 odsto.

Jeftiniji uvoz dodatno pritiska domaće proizvođače

Jedna od važnih promena u argentinskoj ekonomiji jeste ublažavanje ograničenja na uvoz, koja su godinama otežavala pristup stranoj robi. Investitori su pozitivno reagovali na liberalizaciju tržišta, ali je ona istovremeno donela snažniju konkurenciju domaćim kompanijama.

Martin Abigador, direktor porodične kompanije Dakuba, koja se bavi distribucijom tekstila, izjavio je za Reuters da je prodaja njegove firme od kraja 2023. godine pala za približno 40 odsto.

Kao jedan od glavnih problema navodi konkurenciju jeftinijih proizvoda iz inostranstva, prvenstveno iz Kine.

Ekonomisti procenjuju da je Argentina tokom trećeg kvartala mogla da uđe u novu recesiju, nakon slabljenja privredne aktivnosti u prethodnom tromesečju.

Vlada, međutim, ističe da privredni oporavak ne može istovremeno da obuhvati sve sektore i da ostaje posvećena sprovođenju postojećeg ekonomskog programa.

Oporavak još nije stigao do svih

Uprkos značajnom smanjenju inflacije, argentinska privreda i dalje pokazuje velike razlike između izvozno orijentisanih delatnosti i kompanija koje zavise od domaćih kupaca.

Posebno su pogođena mala i srednja preduzeća, koja nemaju dovoljno prostora da nadoknade pad prodaje ili da se brzo prilagode novim tržišnim uslovima.

Ekonomisti upozoravaju da bi se ovakva situacija mogla nastaviti i tokom 2027. godine, dok se značajniji oporavak kupovne moći stanovništva još ne nazire.

Za brojne argentinske privrednike najveći izazov zato više nije samo inflacija, već pitanje kako održati poslovanje kada kupci sve manje troše, a konkurencija postaje sve snažnija.

(Telegraf Biznis)