Šta se desilo u Paragvaju, građani nemaju ni za hranu: U centru krize - predsednik države

Paragvajski predsednik Santijago Penja ostaće zasad na dužnosti nakon što parlament zbog nedostatka kvoruma nije uspeo da odluči o njegovoj ostavci, dok se istovremeno nastavlja postupak njegovog opoziva. Zemlju potresa jedna od najtežih finansijskih i političkih kriza u novijoj istoriji, izazvana slomom velike digitalne banke Ueno, zbog kojeg je gotovo tri miliona ljudi ostalo bez pristupa svojim bankovnim računima.

Razmere skandala teško su zamislive. Reč je o banci koja je za svega nekoliko godina postala jedna od najvećih finansijskih institucija u Paragvaju, sa brojem klijenata koji odgovara približno 60 odsto odraslog stanovništva. Njena propast nije pogodila samo privatnu štednju građana, već je poremetila isplatu plata i penzija i otvorila pitanje bezbednosti ogromnih iznosa javnog novca.

Teme za vas

U centru afere našao se sam predsednik države, čije su ranije poslovne veze sa vlasničkom strukturom banke izazvale ozbiljne sumnje u mogući sukob interesa. Penja odbacuje optužbe za nezakonito postupanje, ali politička kriza je već zahvatila i njegovu sopstvenu stranku.

Predsednik je u četvrtak objavio da podnosi ostavku, poručivši da takvu odluku donosi radi očuvanja stabilnosti zemlje, društvenog mira i demokratskih institucija. Međutim, parlament nije uspeo da dovrši postupak prihvatanja ostavke, a predsednik je potom najavio da će se odazvati pozivu Senata i odgovoriti na optužbe.

Prema izveštajima Rojtersa i brazilskog UOL-a, Predstavnički dom je jednoglasno podržao pokretanje postupka opoziva, dok o daljem raspletu treba da se odlučuje u Senatu.

Kako je jedna banka postala problem cele države?

Banka Ueno bila je jedan od najupadljivijih primera ubrzane digitalizacije paragvajskog bankarstva. Zahvaljujući poslovnom modelu usmerenom na mobilno bankarstvo i jednostavno otvaranje računa, privukla je milione korisnika i postala izuzetno važna za svakodnevno funkcionisanje finansijskog sistema.

Problem je nastao kada je centralna banka utvrdila ozbiljne nedostatke u njenoj finansijskoj stabilnosti.

Prema zvaničnom saopštenju Centralne banke Paragvaja, odluka o pokretanju postupka sanacije doneta je 2. novembra, nakon što je utvrđeno da je pokazatelj solventnosti banke pao ispod polovine zakonski propisanog minimuma.

Pojednostavljeno, banka više nije raspolagala dovoljnom kapitalnom zaštitom u odnosu na rizike i obaveze koje je preuzela. Takvo stanje zahtevalo je intervenciju regulatora radi zaštite štediša i sprečavanja širenja krize na ostatak finansijskog sistema.

Milioni računa blokirani, ugrožene i penzije

Posledice su bile gotovo trenutne. Klijenti su ostali bez pristupa novcu na računima, a finansijska kriza je počela da se pretvara u društvenu.

Za građane koji su preko Uena primali platu, penziju ili držali životnu ušteđevinu, problem nije bio samo strah od mogućeg gubitka novca. Mnogi su se suočili sa mnogo neposrednijim pitanjem: kako platiti hranu, stanarinu ili druge svakodnevne troškove ako ne mogu da pristupe sopstvenim sredstvima?

Posebno zabrinjava činjenica da je banka upravljala i znatnim javnim sredstvima. Prema Rojtersu, reč je o približno 850 miliona dolara državnog novca, što je dodatno otvorilo pitanje odgovornosti vlasti za način na koji su ta sredstva poverena privatnoj finansijskoj instituciji.

Kriza je izazvala proteste u Asunsionu, gde su građani zahtevali povraćaj novca i odgovornost političkih zvaničnika.

Kakve veze predsednik ima sa propalom bankom?

Upravo je odnos predsednika Penje i poslovne grupacije povezane sa bankom Ueno pretvorio finansijski slom u prvorazrednu političku aferu.

Penja je ranije bio akcionar holdinga povezanog sa vlasnicima banke, a prema dostupnim izveštajima iz vlasničke strukture je izašao u martu 2025. godine. Njegova administracija je u međuvremenu omogućila snažno širenje poslovanja banke, dok su u njoj završavali i veliki iznosi javnih sredstava.

Dodatnu pažnju izazvala je činjenica da je Karlos Karvaljo, čelnik centralne banke kojeg je imenovao Penja, prethodno bio povezan sa Uenom. Karvaljo je takođe podneo ostavku tokom krize.

Takav splet okolnosti otvorio je pitanje da li su poslovni interesi i političke veze uticali na regulatorne odluke i da li su nadležna tela dovoljno rano reagovala na finansijske probleme banke.

Opozicija optužuje predsednika za sukob interesa i odgovornost za upravljanje krizom, dok on odbacuje tvrdnje o nezakonitom postupanju. Sama činjenica da je bio povezan sa vlasničkom grupacijom ne dokazuje krivičnu odgovornost, ali otvara pitanja na koja će istražitelji morati da odgovore.

Istraga se širi, traži se odgovornost bankara

Finansijski slom već je prerastao u krivični slučaj. Prema izveštajima Rojtersa, tužilaštvo je izdalo naloge za hapšenje osmoro sadašnjih i bivših rukovodilaca banke Ueno.

Istraga bi trebalo da utvrdi kako je banka koja je raspolagala novcem miliona građana dospela u stanje ozbiljne nesolventnosti, da li su finansijski problemi bili blagovremeno prijavljivani i da li su nadzorna tela raspolagala informacijama koje su zahtevale raniju intervenciju.

Posebno je osetljivo pitanje javnih sredstava. Naime, ako se pokaže da su državne institucije nastavile da poveravaju novac banci uprkos upozorenjima o njenom finansijskom stanju, odgovornost bi mogla da prevaziđe upravu same banke.

Za sada, međutim, nije utvrđeno da je Penja lično naredio nezakonito prebacivanje javnog novca ili prikrivanje finansijskih problema.

Da li će građani dobiti svoj novac?

Centralna banka pokušava da ograniči posledice sloma i spreči širenje panike na druge finansijske institucije.

Prema njenom zvaničnom saopštenju, paragvajski sistem osiguranja depozita garantuje zaštitu štednih uloga do iznosa od 228,3 miliona gvaranija po deponentu u pojedinačnoj banci, što odgovara iznosu od 75 minimalnih mesečnih plata.

Regulator je takođe najavio početnu isplatu do deset miliona gvaranija pogođenim štedišama, kako bi im omogućio pristup barem delu sredstava dok traje postupak sanacije.

Međutim, osiguranje depozita ne znači da će svi građani odmah dobiti celokupan novac. Za iznose iznad zakonski garantovane granice dalji povraćaj zavisiće od postupka sanacije i raspoložive imovine banke.

Centralna banka pritom naglašava da je reč o problemu konkretne finansijske institucije, a ne o dokazu opšte nesolventnosti paragvajskog bankarskog sistema.

Predsednik pokušao da ode, ali politička kriza nije završena

Penjina ostavka trebalo je da otvori put političkom raspletu krize, ali neuspeh parlamentarnog odlučivanja ostavio ga je u neizvesnom položaju.

Predstavnički dom podržao je pokretanje postupka opoziva, a dalje odluke sada su u rukama Senata. Penja je poručio da će se odazvati pozivu i izneti svoju odbranu.

Važna je pritom i njegova politička budućnost. Paragvajski ustav bivšim demokratski izabranim predsednicima priznaje poseban status doživotnog senatora, ali mogućnost ostvarivanja tog statusa zavisi i od okolnosti prestanka mandata. Zbog toga način na koji će Penja napustiti dužnost nije samo formalno pitanje.

Politički rasplet mogao bi da utiče i na njegov položaj u eventualnim budućim postupcima, premda parlamentarni opoziv i krivična odgovornost moraju pravno da se razlikuju.

Kriza koja je razotkrila opasnu koncentraciju novca

Slučaj banke Ueno pokazuje koliko teške mogu biti posledice kada veliki deo stanovništva i znatna javna sredstva postanu zavisni od jedne finansijske institucije.

Za milione Paragvajaca slom banke nije apstraktna rasprava o kapitalnim zahtevima, solventnosti ili regulatornom nadzoru. Reč je o nemogućnosti pristupa sopstvenom novcu, neizvesnosti oko isplate penzija i plata, kao i strahu da bi njihova životna ušteđevina mogla biti ugrožena.

U političkom smislu slučaj je još osetljiviji jer je predsednik, koji je ranije imao poslovne veze sa vlasnicima banke, sada suočen sa mogućnošću gubitka dužnosti upravo zbog krize koju je njen slom izazvao.

Pred paragvajskim institucijama su zato dva neposredna zadatka: da omoguće građanima povraćaj novca i utvrde odgovornost za finansijski slom. Od ishoda tih postupaka zavisiće ne samo sudbina predsednika Penje, već i poverenje građana u bankarski sistem i državne institucije.

(Telegraf Biznis/Poslovni.hr)