Cena struje u Evropi probila granice, 50 miliona ljudi neće moći da se zagreje: Šta čeka Srbiju ove zime?

Kombinacija slabe proizvodnje iz hidroelektrana, poteškoća u radu pojedinih termoelektrana i nuklearnih postrojenja, poskupljenja gasa i pojačane potrošnje usled početka grejne sezone izazvala je novi skok cena električne energije na evropskom tržištu. Na berzama širom Evrope cena struje premašila je 300 evra po megavat-satu, izjavio je za RTS izvršni direktor Srpske berze električne energije (SEPEKS) Miloš Mladenović. On je upozorio da su Srbiji hitno potrebna ulaganja u obnovljive izvore energije, baterijska skladišta i nove proizvodne kapacitete.

Istovremeno, evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen uputio je upozorenje da blizu 50 miliona građana Evrope ove zime nema mogućnost da adekvatno zagreje svoje domove. Zvanični Brisel pokušava da pronađe rešenja kako bi ublažio posledice visokih cena nafte i gasa, kao i skupe električne energije pogođene sušom.

Teme za vas

Start grejne sezone i znatno veća potražnja stavili su dodatni pritisak na energetski sistem Evrope. Mladenović objašnjava za RTS da su kretanja u trećem kvartalu jasno nagoveštavala novu cenovnu krizu, dok su dešavanja u četvrtom kvartalu potvrdila takve procene.

"U trećem kvartalu imali smo najlošiju proizvodnju iz hidroelektrana u Evropi od 2015. godine. Slična situacija bila je u Norveškoj, koja se gotovo u potpunosti oslanja na hidroproizvodnju, kao i u Francuskoj, Italiji i Austriji", objasnio je Mladenović.

Dunav na istorijskom minimumu i problemi sa reaktorima u regionu

Prilike u regionu nešto su povoljnije na Dunavu, ali ni tu proizvodni kapaciteti ne funkcionišu punom snagom. Ponovnim puštanjem u pogon jednog bloka nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji, snage 700 megavata, snabdevanje bi trebalo delimično da se stabilizuje. Međutim, jedan termo-blok u elektrani Kozloduj i dalje se nalazi u remontu, baš kao i jedan reaktorski blok u mađarskoj nuklearnoj elektrani Pakš.

Ozbiljnu prepreku stvara nizak vodostaj Dunava, zbog čega hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, i sa srpske i sa rumunske strane, ne uspevaju da rade punim kapacitetom.

"Protok je bio na nivou od oko 1.500 kubnih metara u sekundi, što je ispod biološkog minimuma. Prema podacima EPS-a, proizvodnja Đerdapa 1 i 2 bila je najslabija praktično od početka njihovog rada", naveo je Mladenović.

Pored pada hidroproizvodnje, dodatne probleme doneo je sektor nuklearne energije, jer su pojedine elektrane morale da smanje snagu ili u potpunosti obustave rad usled nepovoljnih uslova za hlađenje.

Zavisnost jugoistočne Evrope i položaj Srbije

Prema rečima Mladenovića, najveći deo struje na evropskom tržištu i dalje stiže iz Francuske, gde je rad nuklearnih elektrana stabilizovan. Značajan udeo donose i vetroelektrane, pre svega u Nemačkoj, koja tokom vetrovitih dana izvozi energiju, dok je u mirnim periodima prinuđena na uvoz.

Za razliku od njih, jugoistočna Evropa ostaje tradicionalno zavisna od uvoza energenata. Početkom novembra ovaj region uvozio je prosečno oko 4.000 megavat-sati struje na sat. Taj uvoz direktno je pogurao rast cena, koje su na regionalnim berzama prešle psihološki prag od 300 evra po megavat-satu.

Mađarska se izdvaja kao najveći uvoznik u regionu i ključna tačka spajanja zapadnoevropskog i jugoistočnog tržišta. Sa druge strane, tradicionalni regionalni izvoznici bile su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija.

Tokom letnjih meseci solarna i energija vetra sprečile su veće prekide u snabdevanju, pri čemu se Grčka, zahvaljujući razvijenim solarnim kapacitetima, pojavljivala i u ulozi izvoznika.

Srbija se trenutno nalazi u znatno nepovoljnijim okolnostima. Termoelektrane, koje čine stub domaćeg elektroenergetskog sistema, trpe poteškoće zbog lošijeg kvaliteta uglja, dok su hidroakumulacije na niskim nivoima. Ipak, sagovornik RTS-a napominje da je tokom letnje krize dobar rad hidroelektrana na Drini pomogao da se ublaže posledice suše koja je pogodila dunavski i alpski sliv.

Skupa energija u podne i uticaj skupog gasa i CO2 taksi

Iako su tokom leta beleženi periodi izuzetno niskih, pa čak i negativnih cena struje, situacija je sada obrnuta:

"U solarnim satima električna energija sada košta više od 200 evra po megavat-satu. To pokazuje kolika je potražnja i koliki su problemi u proizvodnji", rekao je Mladenović, napominjući da berza funkcioniše kao ogledalo celog tržišta i šalje cenovne signale na bazi odnosa ponude i potražnje.

Dodatni pritisak stvara gas, koji tokom grejne sezone često predstavlja granični (marginalni) izvor za proizvodnju i određuje krajnju cenu električne energije. Na referentnoj holandskoj berzi TTF cena gasa prešla je nivo od 100 evra po megavat-satu, dok se cena emisija ugljen-dioksida popela na oko 90 evra.

Mladenović je posebno istakao negativne efekte uvođenja CBAM mehanizma (mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika), koji stvara poremećaje na regionalnom tržištu i postavlja barijere za izvoz struje. Pre uspostavljanja tog sistema razlika u ceni struje na berzama u Srbiji i Mađarskoj bila je manja od jednog evra, dok se sada kreće u rasponu od 15 do 20 evra po megavat-satu.

"CBAM s jedne strane sprečava potpunu optimizaciju tržišta. Na tome mora da se radi kako bismo što pre uspostavili efikasnije uslove, ne samo zbog energetskog sektora već i zbog celokupne industrije", naglasio je Mladenović.

Prognoze za zimski period i kretanje na berzama

Iako se poskupljenja na berzi ne odražavaju odmah na račune krajnjih potrošača, ona jasno ukazuju na rast troškova nabavke i opterećenje kompletnog energetskog sektora.

Poređenje berzanskih kretanja pokazuje razmere skoka:

• Tokom prethodne godine prosečna cena na berzama SEPEKS (Srbija) i HUPEKS (Mađarska) bila je na nivou od oko 108 evra po megavat-satu.
• Do kraja oktobra ove godine prosečna cena na SEPEKS-u iznosila je oko 120 evra, a na HUPEKS-u oko 140 evra po megavat-satu.
• Samo u oktobru prosečna cena električne energije dostigla je približno 250 evra po megavat-satu.

Prognoze na terminskom tržištu (fjučersi) takođe ne donose optimizam. Za prvi kvartal naredne godine struja se na mađarskoj berzi ugovara po ceni od oko 240 evra po megavat-satu, dok procena za celu narednu godinu stoji na nivou od oko 170 evra. Mladenović upozorava da bi oštrija zima i novo pogoršanje prilika u evropskom sistemu mogli prouzrokovati još izraženiji deficit električne energije.

Rešenje u brzom razvoju obnovljivih izvora

Kao ključni pravac i prioritet za Srbiju Mladenović podvlači gradnju novih postrojenja, pre svega u domenu obnovljive energije.

Gradnja solarnih parkova izdvaja se kao najbrži operativni potez, jer je za njihov razvoj - od administrativnih dozvola do statusa spremnosti za gradnju - potrebno između devet i 15 meseci. Kod vetroelektrana ta procedura znatno duže traje, od dve do četiri godine.

"Najbrže rešenje nameće se kroz intenzivnije okretanje obnovljivim izvorima energije. Paralelno sa tim moraju se razvijati baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane i gasne elektrane, koje bi obezbedile neophodnu baznu energiju", zaključio je Mladenović.

(Telegraf Biznis/RTS)