Cena struje oborila godišnji rekord: Megavat-sat dostigao čak 560 evra, privreda im pod pritiskom

Cena električne energije na berzanskom tržištu u Bugarskoj dostigla je novi godišnji rekord, uprkos relativno blagom vremenu i velikoj proizvodnji iz solarnih elektrana. Prosečna cena struje za dan unapred porasla je na 371,50 evra po megavat-satu, dok je u pojedinim satima premašila čak 560 evra. Istovremeno, zemlja je prinuđena da uvozi velike količine električne energije zbog nedostatka domaćih proizvodnih kapaciteta.

Kako prenosi bugarski Dunavmost, pozivajući se na analizu energetskog stručnjaka Bojana Raševa, tržište električne energije suočava se sa ozbiljnim poremećajem, koji nije ograničen samo na Bugarsku.

Teme za vas

Slična kretanja zabeležena su širom centralne i istočne Evrope, dok su u baltičkim državama prosečne berzanske cene premašile 400 evra po megavat-satu.

Struja najskuplja posle podne, ali ni noću nema predaha

Najveći cenovni skok na bugarskom tržištu zabeležen je oko 15 časova, kada je megavat-sat dostigao 560,24 evra.

Neobično je i to što su cene ostale visoke tokom noći, kada je potrošnja obično manja, a električna energija jeftinija.

Prema objavljenim podacima, noćna struja trgovala se po cenama između 250 i 300 evra po megavat-satu. Takva kretanja predstavljaju ozbiljan izazov za industrijska preduzeća koja električnu energiju nabavljaju po tržišnim cenama.

Proizvodnja solarne energije velika, ali struja se ipak uvozi

Posebno zanimljiv detalj jeste da se rekordno poskupljenje dogodilo u trenutku kada vremenski uslovi nisu zahtevali pojačanu potrošnju za grejanje.

Tokom podnevnih sati solarne elektrane u Bugarskoj proizvodile su više od 2.000 megavata električne energije, što je visok nivo za ovo doba godine.

Ipak, uprkos velikom doprinosu obnovljivih izvora energije, Bugarska je tokom dana bila značajan neto uvoznik struje.

Razlog je nedovoljna proizvodnja električne energije iz izvora koji mogu kontinuirano da snabdevaju tržište, naročito u periodima kada solarne elektrane ne proizvode struju.

Zašto elektrane ne rade kada su cene rekordne?

Prema analizi Bojana Raševa, jedan od ključnih problema jeste istovremeni izostanak nekoliko važnih proizvodnih kapaciteta.

Jedan od blokova nuklearne elektrane Kozloduj nije u funkciji, dok veliki deo termoelektrana na ugalj takođe ne učestvuje u proizvodnji.

Od velikih termoelektrana, državna Marica Istok 2 radi punim kapacitetom, dok KonturGlobal Marica Istok 3 koristi samo jedan blok. Ostale termoelektrane na ugalj, prema navodima stručnjaka, ostaju van pogona uprkos visokim cenama na tržištu.

- Ne možemo očekivati niže cene ako nema ponude, i to ne samo tokom dana, već tokom čitava 24 sata - poručio je Rašev u objavi na Fejsbuku.

On je kritikovao činjenicu da termoelektrane ne koriste tržišne okolnosti za povećanje proizvodnje, smatrajući da bi dodatne količine električne energije mogle da ublaže cenovni pritisak.

Rekordne cene tako su otvorile pitanje stabilnosti snabdevanja i sposobnosti elektroenergetskog sistema da odgovori na potrebe privrede.

Iako solarne elektrane tokom dana proizvode značajne količine struje, nedostatak kontinuirane proizvodnje pokazao se kao jedan od ključnih problema u trenutku kada je električna energija na evropskim berzama dostigla izuzetno visoke cene.

(Telegraf Biznis/Dunavmost)