Dok i EU "popušta", Srbija ima stroge uslove za razvoj kripo-valuta: Mora li porez i dalje na papiru?

Ekosistem u Srbiji ima veća ograničenja za razvoj ove industrije nego neke druge države u regionu i EU

Nedavno smo proslavili "bitkoin pica dan" koji je veoma značajan u kripto svetu. Proslava ovog dana se obeležava kupovinom pice jer simbolizuje prvu bitkoin transakciju koja se desila 2010. godine.

Shodno tome i Telegraf Biznis je prisustvovao obeležavanju u organizaciji kompanije ECD, odnosno prve naše kripto menjačnice.

Negde u međuvremenu stižu vesti da je stigla i prva svetska zakonska regulativa za kriptovalute - EU je usvojila propise MiCA.

Države članice EU odobrile su propise za regulaciju tržišta kriptovaluta, poznatu pod nazivom MiCA.

Propisi treba da uvedu jasna pravila za vlasnike kriptovaluta i pružaoce povezanih usluga. MiCA zahteva od kripto berzi i kompanija koje nude kripto novčanike da imaju licencu za poslovanje u EU, a firme koje izdaju stabilne kriptovalute moraće da imaju odgovarajuće rezerve.

Ministri finansija zemalja EU su usvojili i mere kojima žele da prisile pružaoce usluga vezanih za kripto valute da poreznicima otkriju detalje o imovini svojih klijenata.

MiCA će stupiti na snagu godinu dana nakon što ova regulativa bude zvanično objavljena u Službenom listu EU, u junu ili julu. Ovo je prva i za sada jedina zakonska regulativa koja pokušava da uvede pravila na tržišta kriptovaluta i postaće presedan za ceo svet.

Proveravali smo da li će to i na koji način da utiče na tržište Srbije?

"Tokom više od 10 godina poslovanja trudili smo se da budemo od pomoći regulatorima i doprinesemo prilikom kreiranja Zakona o digitalnoj imovini. Prilikom procesa dobijanja dozvole od Narodne banke Srbije prošli smo brojne korake i možemo da povučemo paralelu između ovdašnjih propisa i MiCA-e u EU. Iako se ona tehnički ne odnosi na nas za sada, postoji dosta podudaranja po pitanju svega što regulator očekuje od učesnika na tržištu", kaže Marko Bogdanović iz ECD za Telegraf Biznis.

Štaviše, napominje, iako je na papiru deo EU trenutno rigidniji od nas, ekosistem u Srbiji ima veća ograničenja za razvoj ove industrije nego neke druge države u regionu i EU.

"Postoje neki primeri koji bi očigledno mogli da budu unapređeni kako bi bili više u duhu vremena i industrije. Primer toga je svakako prijava poreza koja se isključivo podnosi na papiru. Digitalni format bi ubrzao čitav proces i bio bi mnogo bliži korisnicima digitalne imovine", navodi naš sagovornik.

Drugi primer je komunikacija između regulatora i svih učesnika na tržištu i ona bi mogla da bude mnogo brža, ističe.

"Time bismo svi zajedno brže učili i odgovarali na izazove tržišta. Benefite toga bi vrlo brzo osetili svi akteri, ali i čitava država koja globalno ne može da ostane izopštena od kripto promena koje zahvataju ceo svet", napominju u kripo-menjačnici.

Prema njegovim rečima, ukoliko uzmemo šansu koja je pred nama možemo da steknemo konkurentsku prednost u regionu, ali i u EU.

"Trebalo bi da iskoristimo to što imamo i priliku da testiramo fantastična tehnološka rešenja koja kripto industrija nudi.  Očekujemo da će se naša regulativa u godinama pred nama unapređivati i slediti evropske trendove kao i do sada. Smatramo da sa našom reputacijom i velikim poverenjem korisnika koje smo stekli tokom svih ovih godina možemo da pomognemo institucijama da bolje razumeju i rizike koji postoje, ali i ogromne benefite", kaže Bogdanović za naš portal.

U proteklih 11 godina zadobili su poverenje više od 50 hiljada korisnika i kreirali najveću bazu znanja o digitalnoj imovini na srpskom jeziku.

"Verujemo da svojim iskustvom možemo da značajno da doprinesemo razvoju tržišta i zato bi vrata u komunikaciji trebalo da budu otvorenija, kako bi nam omogućila da iskoristimo resurse i potencijal koji nesumnjivo postoji", pojašnjava naš sagovornik.

Bitkoin beleži rast

Na najvećoj svetskoj berzi kripto valuta Bajnens danas je zabeležen veoma blag rast većine glavnih kripto valuta, a bitkoin je u 15 sati imao vrednost od 24.623,61 evra. Vrednost bitkoina je u poslednja 24 sata porasla za oko 0,12 odsto.

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata bio 13,16 milijardi evra.

Vrednost kripto valute itirijum je porasla za 0,72 odsto, na 1.691,71 evra , dok je bajnens koin (BNB) skočio za 0,16 odsto, na 285,26 evra. Pored bitkoina (BTC), najviše se danas trguje itirijumom (ETH), riplom (RCP), litkoinom (LTC), arpom (ARPA) ili bajnens koinom (BNB).

Ripl je danas skočio za 3,13 odsto, na 0,43 evra.

Najveći rast danas trenutno beleže kripto valute mboks, nmr i drep.

(Telegraf Biznis)