Novi gospodar veštačke inteligencije: Vredi više od Gejtsa i Bafeta zajedno, a ove stvari niko ne zna o njemu

Njegovo ime se danas izgovara sa strahopoštovanjem u tehnološkom i investicionom svetu, ali je do pre nekoliko godina bio potpuna misterija široj javnosti. Džensen Huang je osnivač i direktor Nvidije, kompanije koja je od proizvođača gejmerskih grafičkih kartica postala kičma globalne AI revolucije. I dok Ilon Mask provocira naslovne strane, a Mark Zakerberg objavljuje selfije sa takmičenja u borilačkim veštinama, Huang retko daje intervjue, ali zato menja tokove istorije – u tišini, bez buke.

Od klozeta u Kentakiju do najskuplje firme sveta

Rođen 1963. na Tajvanu, Huang je kao dete emigrirao u SAD. Porodica ga je poslala u školu u Kentakiju, nesvesna da je zapravo reč o reformskom internatu. Tamo je čistio toalete i brisao podove – iskustvo koje mu je, kako tvrdi, "izgradilo karakter".

Teme za vas

Diplomirao je elektrotehniku na Oregon State univerzitetu, a master studije završio na Stenfordu. Prve korake je napravio u kompanijama AMD i LSI Logic, da bi 1993. – na sopstveni rođendan u Denny’s restoranu – osnovao Nvidiju sa dvoje kolega.

U to vreme je retko ko verovao da će trojica nepoznatih inženjera promeniti pravila igre. Ali Huang je imao viziju: računarska grafika nije samo za igre – ona je temelj budućih tehnologija. Danas, Nvidia proizvodi AI čipove koji pokreću sve – od ChatGPT-ja do autonomnih automobila, kvantnih simulacija i vojnih sistema. A Huang upravo zbog toga vredi više nego Gejts i Bafet zajedno.

Kontroverze koje ga prate

Iako ga često opisuju kao skromnog i povučenog, Huangova karijera nije prošla bez ozbiljnih kontroverzi.

Najveći udarac pretrpeo je 2018. kada je eksplozija potražnje za rudarenje kriptovaluta dovela do prekomerne proizvodnje GPU-a. Kada je tržište puklo, Nvidia je ostala zatrpana zalihama, a akcije su se strmoglavile. Još ranije, propala je i njegova ambicija da osvoji tržište mobilnih telefona – Tegra čipovi nisu mogli da pariraju Qualcommu.

Tu je i neslavna epizoda sa Fermi arhitekturom, koju su mnogi inženjeri u to vreme nazivali "grejačem, ne procesorom". Kasnije je javno priznao greške i reorganizovao čitav tim.

Ozbiljne kritike doživeo je i nakon pokušaja akvizicije kompanije Arm, koji su zaustavili regulatori zbog zabrinutosti za monopol. Mediji su ga dodatno pritisli kada su procurile informacije o poreskim manevrima vrednim više milijardi dolara, koje je, kako se tvrdi, koristio kako bi umanjio obaveze kompanije.

Jedan od najsvežijih skandala izbio je kada se javno podsmevao kvantnom računarstvu na GTC konferenciji. Zbog burne reakcije investitora, kasnije je pokušao da ublaži izjavu, ali mnogi su smatrali da izvinjenje nije bilo iskreno.

Vođa bez milosti

Interno, Huang ima reputaciju izuzetno zahtevnog lidera. Ne drži 1-na-1 sastanke, već zahteva da mu se sve saopštava mejlom – koncizno i precizno. Ima čak 60 direktnih podređenih, što je nezamislivo za standarde korporativnog upravljanja. Njegova filozofija je jednostavna: "Bol dolazi pre rasta."

Umesto otpuštanja, koristi metodu "profesionalne torture" – stalne revizije, preispitivanja, rokovi bez kompromisa. Zaposleni ga se boje, ali ga i poštuju jer, kako kažu, "uvek zna gde je svet za pet godina unapred".

Geopolitika i kineska senka

Huangova pozicija je naročito osetljiva zbog napetih odnosa između SAD i Kine. Poreklom iz Azije, a školovan u Americi, često se nalazi u žiži diplomatskih tenzija.

Kada je administracija Džoa Bajdena zabranila izvoz AI čipova u Kinu, upravo je Huang bio taj koji je lobirao da se ta odluka revidira. Nvidia je uspela da plasira specijalne H20 čipove na kinesko tržište, a američki senatori su mu javno zapretili da se ne upušta u poslove sa firmama povezanim sa kineskom vojskom.

On je, pak, odgovorio hladno: "Kineska vojska ne može da se osloni na naše čipove. Ekosistem je previše kompleksan." Takve izjave dodatno podgrevaju spekulacije o njegovim političkim vezama – i u Pekingu, i u Vašingtonu.

Porodična veza sa konkurencijom

Jedna od bizarnijih zanimljivosti je da je Džensen Huang u dalekom srodstvu sa Lisom Su, izvršnom direktorkom AMD-a – najvećeg rivala Nvidije. Oboje su rođeni na Tajvanu, oboje su inženjeri i oboje su postali legende Silicijumske doline. Njihova "porodična trka" za dominacijom u svetu čipova deluje kao scenario za Netflix seriju.

Lični život i javni imidž

U braku je sa Lori, koju je upoznao još tokom studija. Imaju dvoje dece, a njegov sin je vlasnik jednog od najpoznatijih barova u Tajpeju. Sam Huang retko govori o porodici, ali je poznat po svojim crnim kožnim jaknama i stavu "roker CEO".

Voli da kaže da svakog dana koristi veštačku inteligenciju – i da mu je, zahvaljujući njoj, mozak "još oštriji". Nedavno je javno podbacio MIT studiju koja je tvrdila da AI utiče negativno na kognitivne sposobnosti, rekavši: "Moj savet MIT-u? Neka se prijave za posao kod nas."

Čovek koji menja civilizaciju

Džensen Huang nije samo još jedan milijarder iz Silicijumske doline. On je čovek koji stoji iza tehnološkog tempa čitave planete. Dok pišete poruke, koristite navigaciju ili komunicirate sa AI modelom, velika je šansa da se negde u pozadini vrti njegov čip.

I dok se svet priprema za eru veštačke inteligencije, Huang ne želi da je posmatra – on želi da je oblikuje. I to već radi. U tišini, bez pompe. On ne priča – on kompajlira budućnost.

(Telegraf Biznis)