Sada kada je Tramp ušao u Intel, postavlja se pitanje - ko je sledeći?

Sjedinjene Američke Države sada poseduju 10% Intela, a taj potez izazvao je lavinu reakcija. Dok deo analitičara smatra da je to strateški potez za zaštitu nacionalne bezbednosti, mnogi su skeptični i upozoravaju na potencijalno opasnu praksu.

Uticajni tehnološki analitičar Ben Tompson smatra da je ulaganje u Intel neophodno jer su čipovi ključni za veštačku inteligenciju i ekonomiju, a trenutno su gotovo svi zavisni od proizvodnje u Tajvanu, ranjivom na pritiske Kine. "Neodgovorno je oslanjati se na strane zemlje pored Kine", piše on, dodajući da je američka ekonomija previše ugrožena bez domaće proizvodnje.

Teme za vas

Donald Tramp, međutim, otvoreno najavljuje da je spreman na slične poteze i u drugim industrijama. Pominje se mogućnost ulaganja u Lockheed Martin, dok je Tramp sam priznao da u ovim aranžmanima vidi priliku da "izvuče što više može".

Država ulazi u biznis - šta sledi?

Ova odluka dolazi nakon što je Tramp nedavno uveo 15% takse na izvoz čipova kompanija Nvidia i AMD u Kinu, čime je već uzdrmao tržište. Preuzimanje vlasničkih udela u strateškim kompanijama moglo bi potpuno da promeni način na koji američka ekonomija funkcioniše - i da otvori pitanje gde se povlači granica između države i privatnog biznisa.

Trenutni Kongres, pod kontrolom republikanaca, ne pokazuje spremnost da ograniči ove poteze, što znači da bi se slični aranžmani mogli ubrzano širiti. Za sada je Intel prvi na listi, ali mnogi očekuju da će Trampova administracija ciljati još ključnih firmi u tehnologiji i odbrani.

(Telegraf Biznis)