Direktori zapadnih firmi se iz ove zemlje vraćaju prestravljeni: Imaju 567 robota na svakih 10.000 radnika

Direktori zapadnih firmi se iz Kine sve češće vraćaju prestravljeni brzinom automatizacije tamošnje proizvodnje. Kina je prošle godine dodala 295.000 industrijskih robota, dok je u Americi taj broj iznosio 34.000, a u Velikoj Britaniji svega 2.500.

Teme za vas

"To je najviše ponižavajuće iskustvo koje sam ikada imao", kaže generalni direktor Forda o svom nedavnom putovanju u Kinu.

Nakon obilaska niza fabrika, Džim Farli je ostao zapanjen tehnološkim inovacijama koje se ugrađuju u kineske automobile, od softvera za autonomnu vožnju do prepoznavanja lica.

"Njihovi troškovi i kvalitet vozila znatno su superiorniji u odnosu na ono što viđamo na Zapadu", upozorio je Farli u julu.

"U globalnoj smo trci sa Kinom, i to ne samo u oblasti električnih vozila. Ako izgubimo tu trku, Ford nema budućnost."

Pritom ovaj izvršni direktor iz oblasti automobilske industrije nije jedini koji se vratio uznemiren nakon posete Dalekom istoku.

Endrju Forest, australijski milijarder i osnivač rudarskog giganta Forteskju, koji intenzivno investira u zelenu energiju, kaže da su ga posete Kini uverile kako treba odustati od pokušaja da njegova kompanija samostalno proizvodi pogonske sisteme za električna vozila.

"Mogu vas odvesti u fabrike (u Kini) gde ćete praktično stajati pored velike trake, a mašine će izlaziti iz poda i počinjati da sklapaju delove", kaže on.

"Hodate pored te trake, i nakon otprilike 800, 900 metara, kamion izađe spreman. Nema ljudi, sve je robotizovano."

Drugi izvršni direktori govore o ogromnim "tamnim fabrikama", u kojima roboti obavljaju toliko posla samostalno da nema ni potrebe da se svetla uključuju za ljude.

"Posetili smo 'tamnu fabriku' koja proizvodi astronomski broj mobilnih telefona", priseća se Greg Džekson, direktor britanskog snabdevača energijom Octopus.

"Proces je bio toliko automatizovan da u proizvodnom delu nije bilo radnika, već samo mali broj ljudi koji su bili zaduženi da nagledaju proces rada fabrike."

"Stiče se utisak da je došlo do promene, gde se kineska konkurentnost više ne zasniva na državnim subvencijama i jeftinoj radnoj snazi, već na velikom broju visoko kvalifikovanih i obrazovanih inženjera koji inoviraju kao ludi."

Visokotehnološka transformacija

To je takođe daleko od onih jeftinih proizvoda "Made in China" s kojima su mnogi zapadnjaci u prošlosti povezivali "radionicu sveta", što jasno pokazuje koliko je novca uloženo u unapređenje kineskih industrijskih procesa.

Kina se više ne fokusira na proizvode niskog kvaliteta, ta zemlja se danas smatra liderom u brzorastućim, visoko vrednim tehnologijama kao što su električna vozila (EV), baterije, solarni paneli, vetroturbine, dronovi i napredna robotika.

Veliki deo te transformacije proizilazi iz fokusa zemlje na automatizaciju, koju je podsticala vladajuća komunistička partija i koju je snažno podržala državnim subvencijama, grantovima i politikom lokalnih vlasti. Podaci koje je nedavno objavila Međunarodna federacija za robotiku (IFR) pokazuju da je to dovelo do dramatične visokotehnološke transformacije kineske industrijske baze u poslednjih 10 godina.

Između 2014. i 2024. godine, broj industrijskih robota u Kini povećao se sa 189.000 na više od dva miliona. To obično obuhvata sve, od robotskih ruku koje se koriste za zavarivanje, sklapanje i utovar, pa do paukolikih robota za brzo postavljanje delova, kao i robote za precizne zadatke, poput 3D štampanja. Ukupno je prošle godine u Kini dodato 295.000 robota, dok je u Nemačkoj taj broj iznosio 27.000, u SAD 34.000, a u Velikoj Britaniji svega 2.500.

Da se ova razlika ne bi jednostavno otpisivala na veličinu populacije, Kina takođe daleko prevazilazi svoje zapadne rivale kada je reč o gustini rasporeda robota. Kina trenutno ima 567 robota na svakih 10.000 radnika u proizvodnji, u poređenju sa 449 u Nemačkoj, 307 u SAD i 104 u Velikoj Britaniji.

Većina stručnjaka smatra da veća automatizacija pozitivno utiče na produktivnost, najvažniji pokazatelj koliko jedna ekonomija dobija u odnosu na uloženo. Mnogi analitičari takođe ističu da Kina, sa rastućim udelom u svetskoj proizvodnji, dobija sve veću kontrolu nad globalnim lancima snabdevanja, što bi je učinilo snažnim protivnikom u slučaju rata.

Međutim, pored zvanične želje Pekinga da dominira industrijama budućnosti, Rian Viton, stručnjak iz Bismarck Analysis, ističe da je povećana automatizacija takođe pokušaj da se ublaži uticaj starenja stanovništva.

"Kina ima značajan demografski problem, a njena proizvodnja se zasniva na dosta intenzivnog rada", objašnjava on.

"Zbog toga žele da automatizuju proizvodnju što je moguće više. Ne zato što očekuju veće profite, što je obično razlog na Zapadu, već da kompenzuju opadanje stanovništva i steknu konkurentsku prednost."

Kao deo programa "Made in China", lokalne vlasti su ponudile velike poreske olakšice koje firmama nadoknađuju petinu troškova uloženih u industrijske robote. Ovo je deo politike poznate kao "džiči huanren" (jiqi huanren), što znači "zamena ljudi mašinama".

Problemi za zapadne proizvođače

Međutim, ova tehnologija u kombinaciji sa ogromnim proizvodnim kapacitetima kineskih fabrika predstavlja ozbiljan izazov za tradicionalne zapadne brendove.

Najvidljiviji znak ovih promena vidi se na britanskim putevima, gde električni i hibridni automobili proizvedeni u Kini osvajaju sve veći udeo na tržištu. U Velikoj Britaniji, kompanija BYD sa sedištem u Šenženu je u septembru ove godine povećala prodaju čak deset puta, prestižući mnogo starije brendove kao što su Mini, Reno i Lend Rover.

Za razliku od "tragičnih" automobila koje su nekada ismevali Džeremi Klarkson i njegove kolege u emisiji Top Gear, skorašnje modele kompanije BYD hvale i zbog pristupačnih cena i zbog kvalitetno opremljene unutrašnjosti.

"Najupečatljivija stvar u vezi sa njihovom automobilskom industrijom je tempo i brzina kojom posluje", kaže Majk Hous, generalni direktor Udruženja proizvođača i trgovaca motornim vozilima (SMMT).

"Oni mogu da razviju i realizuju modele za otprilike polovinu vremena koje treba većini evropskih proizvođača automobila".

Sander Torduar, glavni ekonomista u Centru za evropske reforme, ističe da Evropa i Velika Britanija moraju da ubrzaju primenu robotike ako žele da prate tempo inovacija u Kini, a istovremeno održe svoje industrije živim.

"Robotika, ako se pravilno primeni, može znatno povećati produktivnost vaše ekonomije. A ako je Kina u tome izuzetno dobra, onda bismo i mi trebali da se potrudimo da je stignemo jer, kao i Kina, veliki deo Evrope stari", kaže on.

"Drugi razlog za brigu je što je sektor robotike visoke vrednosti i ima pozitivne efekte i na vojno-industrijski kompleks, pa je činjenica da bi Kina mogla biti ispred nas i sa bezbednosnog aspekta veoma značajna. Mislim da je stvar u tome kako koristiti industrijsku politiku za izgradnju konkurentnih tržišta, što neizbežno uključuje i neku vrstu podrške da se nadomeste zaostaci za Kinom, kao i neke prednosti koje nisu vođene samo tržišnom logikom."

Velika Britanija zaostaje

Međutim, rizik je "da ne stvorimo novo, ili da radnike zaglavimo u starom umesto da pokušamo da napravimo skok napred", upozorava Torduar, ukazujući na tendenciju političara da sprečavaju zatvaranje starih čeličana i fabrika automobila umesto da podstiču stvaranje novih, visokotehnoloških radnih mesta na koja radnici mogu da se preusmere.

Velika Britanija ima loš učinak kada je reč o robotima i teško joj polazi za rukom da poveća broj robota na godišnjem nivou za više od nekoliko hiljada, iako već ima manje od polovine broja robota u odnosu na Francusku. Prošle godine, u Velikoj Britaniji je broj dodatih robota pao za 35 odsto.

Viton iz Bismarck Analysis tvrdi da bi Velika Britanija, koja inače zaostaje za drugim zemljama u rastu produktivnosti, trebalo da se fokusira na unapređenje konkurentnosti podsticanjem usvajanja više robotike i mašina za obradu materijala. On ističe da bi to imalo daleko veći uticaj od prošlogodišnjih poreskih olakšica koje su bile usmerene na povećanje izdataka za istraživanje i razvoj i usvajanje fabričkih mašina.

"Čini se da umrtvljivanje u vezi sa poreskim promenama ne daje značajne rezultate", kaže Viton.

"Ali vidim kako Vlada svake godine baca milijarde funti na potpuno spekulativne projekte kao što su zeleni vodonik ili ispunjavanje obaveza u oblasti obnovljive energije i pomislim: 'Zašto ne izdvojiti pet milijardi funti godišnje za grantove za kapitalnu opremu?' To bi verovatno donelo veći povraćaj ulaganja nego mnoge industrijske politike vezane za energiju koje trenutno sprovodimo."

Ironično, Viton kaže da su zemlje koje su tokom "prvog kineskog šoka" u 2000-im, kada je svet preplavljen jeftinom robom, imale veću automatizaciju uspele da zadrže veći deo industrijskih radnih mesta.

"Ljudi često govore o tome kako će automatizacija dovesti do gubitka radnih mesta", dodaje on. "Međutim, gubici radnih mesta će nesrazmerno pogađati one zemlje koje se ne automatizuju."

Drugim rečima, neprilagođavanje modernizaciji gotovo sigurno će dovesti do pojave sve više "tamnih fabrika" i na Zapadu. Ali one neće biti tamne zbog toga što u njima rade roboti, već zbog toga što će biti zatvorene.

(Telegraf Biznis/Standard.rs)