Mlađi radnici pate na poslu, pod većim su stresom i nemaju za penziju

Mladi radnici su pod većim stresom na poslu od svojih starijih kolega. Oni su zbog toga i lošijeg psihičkog zdravlja, a nemaju volje ni da štede

Mladi radnici najčećše su lošijeg mentalnog zdravlja, pokazuje istraživanje o stopi depresije i stresa na poslu, koje je sprovela kompanija Vitaliti helt.

Zaposleni, mlađi od 25 godina, imali su 3, 5 puta veću stopu depresije u poređenju sa starijim kolegama (više od 55 godina) - to je ujedno naveća stopa među isptanicima svih starosnih grupa (13, 3 mlađih radnika ima depresiju, u poređenju sa 3, 8 starijih od 55)

Trećina (32, 3%) mlađih radnika pati od visokog nivoa stesa u poređenju sa 24 odsto starijih radnika.

Na radnom mestu mladi radnici često osećaju: da nemaju poštovanje od strane kolega; da su napeti, da im fali jasna slika o dužnostima i odgovornostima. Istraživanje pokazuje da su novi učesnici na tržištu rada najteže pogođeni.

Posebno, osobe u dobi između 18-20 godina su posebno ugrožene i prijavljuju najgore ishode koje se tiču mentalnog zdavlja, radnog učinka, kulturne percepcije radnog angažmana i zajedničkog identiteta sa svojim poslodavcem.

Loše mentalno zdravlje mladih radnika značajno i utiče na poslovanje. Ova pitanja se manifestuju kroz niže angažovanje na poslu, slabiji osećaj identiteta kod poslodavca i slabiji radni učinak, što košta.

Zaposleni mlađi od 25 godina su imali 2,3 puta veći stepen odsustva zbog bolesti, a 1,7 puta veći od nivoa prisutnosti u odnosu na zaposlene od 55 ili više godina.

Zaposleni mlađi od 25 godina su manje angažovani od starijih radnika, sa samo 9% mlađih zaposlenih koji izjavljuju da vrše visok stepen napora na poslu, u poređenju sa 17,6% starijih radnika (preko 55 godina).

Oni su manje skloni da delegiraju i dele vrednosti svog poslodavca u poređenju sa starijim radnicima (67,9% mlađih zaposlenih, u poređenju sa 80,6% starijih zaposlenih).

- Zabrinjava to što su mladi radnici posebno osetljivi na pritiske na ranom mestu, i prijavljuju da su više pod stresom i u depresiji zbog posla. Ovo ne samo da ima značajn uticaj na njihovo mentalno zdravlje na poslu, već utiče i na poslovanje preduzeća sa mladim radnicima, što utiče na produktivnost - rekao je Nevil Kopovic, izvršni direktor Vitaliti helta koji je ovo istraživanje radio u saradnji sa Univerzitetom Kembridž.

- Rezultati ukazuju na jasnu potrebu poslodavaca da se aktivno uključe u rad sa mladim radnicima i usvoje sveobuhvatne strategije kako bi osigurali uspešnu integraciju u kvalitenu radnu snagu. Pored toga, određivanjem prioriteta i podizanjem angažovanja zaposlenih, firme mogu značajno da utiču na produktivnost i ukupan uspeh svog poslovanja - kaže se u zaključku studije.

MILENIJALCI NE ŠTEDE NI ZA PENZIJU

Osim što imaju emoncionalnih poteškoća i višak stresa na poslu, mladi i ne štede za penziju. Poražavajuća statistika govori o tome da nemaju ni od čega.

Dve trećine milenijalaca, onih koji su rođeni između 1981. i 1996. godine, ne štedi za penziju. Najviše zbog toga što nemaju dovoljno prihoda od kojih bi mogli da uštede, ali i zbog toga što smatraju da štednja nema smisla, jer će, kako oni misle, "budućnost ionako biti haotična zbog klimatskih promena".

Čak 88 odsto milenijalaca - veći procenat nego bilo koja druga grupa - prihvata stav da se klimatske promene dešavaju, a 69 odsto njih veruje da će se te promene desiti za vreme njihovog života, navodi MarketWatch.

Takvi stavovi odudaraju od medijski prezentovanih ocena milenijalaca kao optimistično-neobvezno nonšalantne.

Psihološki, smatra se da je ova populacija suočena s mnogo više šokova koji se tiču budućnosti u odnosu na prethodne generacije i stoga nije čudno da su cinični u pogledu štednje i penzije.

(Telegraf Biznis)

VIDEO: Kako da (ne) dobijete otkaz