"Kako se to zove ako nije pljačka": Ko zaposli penzionere, mora da plati dodatne namete
Od 11. aprila svako ko zaposli penzionera mora da mu plaća i obavezan doprinos za zdravstveno osiguranje
Zoran Ćosić, preduzetnik iz Beograda, iznenadio se kada mu je računovođa nedavno javio da za dva penzionera, koji rade u njegovoj firmi od 11. aprila, mora da uplaćuje posebno zdravstveno osiguranje. Bez obzira na to što su penzioneri inače zdravstveno osigurani.
– Početkom aprila ove godine, knjigovođa me je obavestio o tome, jer je u međuvremenu izmenjen Zakon o zdravstvenom osiguranju. Plaćati zdravstveno nekome ko ga već ima trajno, da ne kažem doživotno, nema nikakve logike. Kako se to zove, zar to nije pljačka poreskih obveznika, pita ovaj sugrađanin.
Ne zna, dodaje, šta je sledeće i pola u šali, polja ozbiljno, kaže da će možda svojim zaposlenim penzionerima uskoro morati da plaća i doprinos za osiguranje od gubitka posla, jer ne vidi kraj poreskim nametima, a pri tome se od poslodavaca traži da zapošljavaju što više radnika.
Upitan kako je to bilo ranije, kaže da je oduvek bilo da se zaposlenom penzioneru uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje, koje utiče na visinu penzije. Jer, kada penzioner završi s poslom može u Fondu PIO da traži preračun penzije za taj radni staž koji je proveo kod poslodavca – kaže Ćirić.
Na pitanje kakva se poruka šalje poslodavcima na ovaj način, odgovara da je to kažnjavanje. Jer ko će sada da zaposli nekog novog penzionera kada zna da ima dodatni namet. Njega, ističe, zdravstveno osiguranje po novom za dva penzionera sada mesečno košta 10.000 dinara. Iako na izgled to nisu velike pare, to je, ističe, dodatni namet za svakog ko radi.
U Poreskoj upravi za „Politiku” potvrđuju da je članom 15. Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je stupio na snagu 11. aprila ove godine, uređeno pitanje prioritetnog osiguranja. Po tom članu penzioneri osiguranici, koji su zasnovali radni odnos, nemaju više obavezu da izaberu osnov osiguranja po kome će biti osigurani, već moraju biti osigurani kao zaposleni.
Primena ove odredbe, navode u Poreskoj upravi, odnosi se kako na penzionere koji su zasnovali radni odnos pre 11. aprila ove godine, tako i na one koji su se zaposlili posle tog datuma.
Dakle, prioritetni osnov osiguranja za penzionera koji je u radnom odnosu je po osnovu zaposlenja, a ne penzije, zaključuju u Poreskoj upravi.
I zaista ako se pogleda Zakon o zdravstvenom osiguranju, navodi se da poslodavci koji zasnuju radni odnos sa korisnikom penzije počev od 11. 4. 2019. godine, pored poreza na zaradu po stopi od 10 odsto i doprinosa za PIO po stopi od 26 procenata moraju da plaćaju i doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3 procenta.
Doprinos za slučaj nezaposlenosti se ne plaća. S druge strane, ako penzioner sklopi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova ili ugovor o delu, autorski ugovor, ugovor o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju uz naknadu, kao i drugi ugovor u kom se za izvršen posao ostvaruje naknada odnosno nagrada, prioritetno su osigurani po osnovu korišćenja penzije.
(Telegraf Biznis/Politika)