Lekar ima samo tri puta veću platu od čistačice
Najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama je 1:12
Ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potreban je dovoljno širok raspon zarada, što trenutno nije slučaj, niti se planira.
Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Dok međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12.
Posledica toga jeste da je javni sektor atraktivan radnicima sa prosečnim i ispotprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene koji onda napuštaju javni sektor.
Ovo je ocena Fiskalnog saveta izneta u nedavno predstavljenom dokumentu „Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: Od nedovršene reforme do održivog sistema”.
Fiskalni savet najpre preporučuje da se u sistem platnih razreda uključe svi državni sektori, što trenutno nije slučaj. Oko 20 odsto zaposlenih, odnosno policija, vojska, funkcioneri je van sistema platnih razreda, što nije slučaj u drugim evropskim zemljama, koje su sistem zarada u javnom sektoru uredile (Slovenija, Rumunija).
U Srbiji je novim zakonom o sistemu plata u javnom sektoru definisan raspon između najnižeg i najvišeg 1:7,5 što samo po sebi ne bi bio toliki problem (budući da su iz jedinstvenog sistema zarada trenutno isključeni rukovodioci na najodgovornijim pozicijama).
– Problem je u tome što je osnovica sa kojom bi se množili propisani koeficijenti planirana suviše nisko – na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade. To praktično znači da su najniži koeficijenti (u rasponu 1 do 2) besmisleni jer bi svi zaposleni sa ovim koeficijentima primali istu, minimalnu zaradu, a stvarni raspon između najniže i najviše zarade u državi ne bi bio 1:7,5 već približno 1:4, što je ispod svakog evropskog standarda – upozorava Fiskalni savet.
Ključan deo reforme sistema zarada, prema mišljenju ovog stručnog tela jeste to da se osnovica za zarade propiše na nivou bliskom minimalnoj zaradi. Samo tako će se dobiti dovoljno dobri rasponi zarada u okviru kojih će moći da se adekvatno plate najstručnija i najodgovornija radna mesta u zemlji.
Prilagođavanje na novi sistem trebalo bi da traje najmanje tri do pet godina. U tom periodu, plate najstručnijih zaposlenih u državi rasle bi po stopi od preko 10 odsto godišnje, dok bi se plate zaposlenih sa prosečnim kvalifikacijama (koje su već znatno iznad plata u privatnom sektoru) indeksirale samo sa stopom inflacije.
– Druga važna promena u odnosu na sadašnji sistem jeste smanjenje koeficijenta u prosveti. Sindikati u prosveti izborili su se za relativno visoke koeficijente u toj delatnosti, što bi (ukoliko se usvoji predlog Fiskalnog saveta da osnovica bude bliska minimalnoj zaradi) značilo da prosečna plata nastavnika u srednjoj školi bude oko 100.000 dinara, tj. skoro dva puta veća od prosečne plate u zemlji, što nije zabeležen slučaj u uporedivim zemljama Evrope – navodi Fiskalni savet.
Fiskalni savet ne spori da je reforma zarada i zaposlenosti veliki stručni i politički izazov, ali ukazuje da je najveći broj evropskih zemalja bio u stanju da na taj izazov uspešno odgovori.
(Telegraf Biznis/Politika)