Doživeo je tešku saobraćajku, napustio grad, a onda napravio nešto vredno divljenja (FOTO) (VIDEO)

Lazar Milošević je odlučio da svet dovede kod nas

U Mislođinu, malom mestu nadomak Obrenovca, jedno imanje čuva dragocene predmete i priča priče svojih predaka. Ali, sve to zahvaljujući 27-godišnjem Lazaru Miloševiću.

Teme za vas

Ovaj mladić je odlučio da napusti grad, vrati se u svoj Mislođin i napravi pravi mali muzej starina.

Međutim, Lazarev konak ne bi ni postojao da se sa ovim 27-godišnjakom život nije ozbiljno poigrao. Doživeo je tešku saobraćajnu nezgodu. Dugo mu je trebalo da se izbori sa stanjem u kome se nepravedno našao, da nauči ponovo da diše, hoda, živi...

U tom procesu oporavljanja nije imao šta drugo da radi sem da razmišlja, te je odlučio da napravi priču o kojoj će cela Srbija znati, ali i šire.

- Smatram da ljudi moraju da dožive neku preokretnicu u životu kako bi se odlučili za neke stvari. Ta saobraćajna nezgoda me je skroz preokrenula, moj način razmišljanja, način života i tempo življenja. Shvatio sam da suviše brzo živimo, suviše brzo idemo, pa nam se tako brzo i završi život. Za tren te više nema ili si potpuno obesposobljen za neke stvari - kaže Lazar za Telegraf.

Dok većina njegovih vršnjaka hrli u velike gradove zbog brzog načina života, Lazar prikuplja ozbiljnu, retku i vrednu zbirku starina i na taj način jedan deo vrati u detinjstvo, a drugima prikaže kakav je nekada bio život u Srbiji.

- Ne volim trenutku situaciju koja se dešava, to što ljudi odlaze negde u svet. Ja imam plan da svet dovedem ovde i da ljudi dolaze ovde. Naša kultura je prebogata, i oni predmeti koje sam sakupio sa ove teritorije, baš odavde sa ovog prostora Kolubare i Tamnave, zaista su neprocenjivi - objašnjava mladi čuvar tradicije.

U njegovom dvorištu nalazi se vajat star 210 godina, pojata, čardak i mlekara, štale, kačare, kotobanje... Iza vrata vajata je ozbiljna zbirka starina, ozbiljan muzej koji je porodica Milošević čuvala sve ove godine, deo koji je Lazar godinama skupljao, deo koji su mu ljudi širom Srbije poklanjali. A, uvek se ispostavi da je to nešto što baš Lazarevom konaku nedostaje.

U njegov muzej najviše dolaze, kako kaže, zaljubljenici u prirodu, istoriju, tradiciju, pa čak i ljudi koji nemaju veze sa time, ali i stranci.

- Strancima je definitivno najzanimljivija muža i to da mleko mogu odmah popiti, to mleko koje su pre dva minuta baš oni pomuzli, da mogu da uberu sami plodove sa drveta. Ali, moram priznati da im je tkanje najfascinantnije, to ostavi utisak neverovatan na sve - ističe Lazar.

Jedan od posetioca ovog etno imanja je i 22-godišnji Simon Anderson iz Švedske.

- Putujem po Evropi i za sada su mi Bosna i Srbija najomiljenije. Nekako su drugačije, ljudi su druželjubivi, pozitivni... U Lazarevom konaku sam prvi put muzao kozu. Nije bilo teško. Iako sam odrastao na selu, nisam imao priliku za ovako nešto. Sela u Srbiji su dosta mirnija, jednostavan i običan način življenja, ne gleda se status, novac... Možeš da budeš sasvim svoj, a ja to cenim. Švedska sela su totalno drugačija. Oni koji žive u seoskoj sredini imaju velike kuće, automobile, dosta novca - objašnjava Simon.

Ali, zašto je još lepo vratiti se na selo, šta sve to čuva Lazar... pogledajte u videu na početku teksta.

(Nikolija Košak/nikolija.kosak@telegraf.rs, Ivana Nedić/ivana.nedic@telegraf.rs)