Njihov je hleb sa sedam kora: Kako izgleda posao rabadžija i drvoseča?

Vekovima je rabadžiluk hranio planinska sela u jugozapadnoj Srbiji, u manjoj meri tako je i sada, a među mlađim generacijama vlada interesovanje za rad sa šumskom mehanizacijom, jednoglasno kažu da je posao težak i da na svakom koraku vreba opasnost.

Rad u šumi za mnoge deluje kao veoma grub posao, pun izazova, tereta, glavobolje, a mnogi ga kažu i vole, i ne bi ga menjali za fotelju i kancelariju, pa tako danas, kao što je oduvek bilo, šuma prehranjuje porodice i porodice u planinskim krajevima širom Srbije, naročito u novovaroškom kraju, gde se još uvek sačuvao rad sa volovima.

Teme za vas

Posao pod vedrim nebom, u zabranima i šumskim odeljenjima, kažu drvoseče i rabadžije, prvo zahteva spretnost kretanja po nepristupačnim vrletima, pa rad sa motornom testerom i "baratanje" sa šumskim traktorima, zglobarima, ili pak sa volovima.

Mora se, kažu, biti otporno na hladnoću i na bilo koje vremenske neprilike, a pre svega gajiti ljubav prema ovom težačkom radu.

Foto: B.I.

Sela na obroncima Zlatara, Murtenice i Zlatibora, čuvena su po dobrim rabadžijama, a i geogravski predeo na kome se nalaze vezuje ih za šumu i planinu, pa se i ljubav prema njima rađa od malena.

Pričali smo i sa drvosečama, i rabadžijama, a na naše pitanje kakav je njihov posao, jednoglasno su rekli da je njihov hleb sa sedam kora, te da ga je teško zaraditi, ali je pošten i rezultat je sopstvenog rada.

U šumama Zlatara svakodnevno se ori zvuk traktora dok izvlači građu do kamionskog puta, ali se čuje i zvuk medenica sa volovima, onde gde ne može ni traktor "zađe", koje vraćaju u prošlost kada nije bilo nikakve mehanizacije.

Milan Žunić, jedan je od mlađih rabadžija u ovom kraju, živi u selu Bela Reka pod Murtenicom, živi od rabadžijanja, i to sa volovima, prema kojim je nasledio ljubav od oca i dede.

- U štali smo uvek najmanje imali po jedan par volova, a ljubav prema njima gajim od malena. Kao dečak sam jedva čekao da ih stari upregnu u jaram i krenemo u šumu, a danas mi je to svakodnevnica. Volovi se posebnim komandama uče od malena, jer kad prerastu njihova snaga se ne može lako obuzdati - kaže nam Žunić.

Foto: B.I.

Posebnu spretnost zahteva i rad sa mehanizacijom. Izazovna je vožnja traktora po srtmim liticama, stenovitim predelima, a mora se, kažu, jer jedino tako može da se građa dovuče od panja do puta, gde se vrši njen dalji utovar.

- Sve zavisi od terena, od građe, nekad zavrzemo i po nekoliko kubika, nekad ni po jedan ceo, ali ne može ovaj posao da se radi bez odgovarajuće opreme i sposobnih traktora, na sve mora da se bude spremno - priča nam traktorista u jednom zabranu na Zlataru.

A najvažnije je, ističu, kako oboriti stablo, to naročito treba znati i poštovati sve mere zaštite. Mnogi ih se i ne pridržavaju, pa u posao kreću bez šlemova i zaštitne opreme, pa i nije čudno, i sami kažu, što se neretko priče iz šume završavaju sa tragičnim krajem.

Foto: B.I.

- Najvažnije je stablo usmeriti na koju stranu da se obori, sve treba uzeti u obzir, pa i odakle vetar duva, zaseći prvi rez na strani na koju se obara, izvaditi klin, i polako nastaviti dalje obaranje. Kad se obori, na deblu moraju da se "ogrešu" grane i oguli panj zbog potkornjaka - objasnio je drvoseča Radosav Milojević.

Kroz rad u šumi često se i zapeva, podloži vatra na vlaci, a u torbi se ponese malo hleba za užinu, sira, slanine i luka, to je kraj vatre, kažu, najslađe.

Pa iako je težak, pun opasnosti, i zahteva puno snage, rad u šumi ipak ima i onih koji ga vole, i odlučni su da ga se ne bi odrekli ni za bilo kakav drugi posao u kancelariji neke firme.

(Telegraf Biznis)