Spavanje - prva žrtva uspeha

Odmoran i naspavan radnik vredi mnogo više kompaniji od neispavanih zombija koji na taj način dokazuju svoju požrtvovanost i ljubav prema poslu

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Privatna arhiva

Koliko često ste čuli ili sami izgovorili – spavaću kad umrem? Spavanje je precenjeno. Niko ne pamti noći kada se dobro naspavao.

Koliko studenata kampanjski sprema ispite učeći cele noći? Koliko zaposlenih juri rezultate, karijeru, ciljeve i polažaj u kompaniji tako što žrtvuje san? Kad ne možeš sve da stigneš, prvo što strada su sati sna.

Dobri radnici ne spavaju zbog posla

Često sam čula – ako zaista voliš svoj posao ti nećeš spavati dok sve ne završiš. Dok se ne reši problem, neodgovorno je spavati. Ustani ranije, legni kasnije pa će biti rezultata. Savremena tehnologija nam je omogućila da budemo uvek na poslu i pratimo šta se dešava 24/7. A njoj pomaže i kolektivno uverenje da ako želimo da budemo uspešni moramo da mnogo radimo i žrtvujemo šta god je potrebno. San je tu prva meta.

Vrlo je logično da ako radiš 80 sati nedeljno imaćeš duplo bolje rezultate od onih koji rade „samo“ 40. Prekovremeni rad i nespavanje se zapravo godinama promovišu. Ljudi se čak i takmiče u tome. Ako ste neispavani i umorni, vi ste dobar radnik. Znači da vam je stalo.

Slušam sve to godinama i nešto mi tu oduvek nije bilo kako treba. Kad god sam neispavana, vrlo sam razdražljiva, nervozna, manje sam tolerantna, sve mi smeta i češće sam gladna. Fokus mi je slabiji, nekad i pričam otežano. Ne mogu da se setim svih reči, pravim pauze u govoru jer ne mogu da lepo razmišljam. Bilo je trenutaka kada te adrenalin gura ali ti se posle nekog vremena istroše i te dodatne baterije. Ja bih da se prvo naspavam, a onda da rešavam šta god treba da se rešava. Međutim, šta će pomisliti drugi ako ja stavim svoj san kao prioritet? Često sam se pitala da li je problem u meni? Da nisam ja možda nedovoljno motivisana? Nisam dovoljno dobar i požrtvovani radnik? Sebična sam?

Tema spavanja postaje sve važnija i glasnija u svetu. Bil Gejts piše u tekstu „Knjiga koja me je naučila da spavam“ o svom stavu prema spavanju: „U ranim danima Majkrosofta, ja sam rutinski radio noćima da bismo proizveli softver. Jednom ili dva puta sam ostao na poslu i nisam spavao dve noći za redom. Znao sam da nisam jednako bistar dok radim samo na kafeinu i adrenalinu, ali bio sam opsednut poslom i smatrao sam da je spavanje za lenje ljude. Nakon što sam pročitao knjigu Zašto spavamo Metju Vokera shvatam da je nespavanje prevelika cena koju sam platio.“

Ariana Hafington je pre par godina, kada je sama doživela slom od previše posla a premalo sna i odmora započela startup, novu platformu Thrive Global. Ovaj sajt za cilj ima promovisanje zdravih navika i suzbijanje „burnout-a“ tj izgaranja na poslu. Cilj je da tekstovima koji se baziraju na nauci promene trenutnu paradigmu da su za uspeh neophodne nezdrave radne navike.

Možda ste čitali da su neke zemlje zapadne evrope uvele zabranu da se zaposlenima šalju mejlovi tokom vikenda. Mnoge firme ne podržavaju prekovremeni rad i imaju internu zabranu slanja mejlova i rada van radnog vremena. Privatno vreme i zdravlje se poštuju i podržavaju. Bila sam iznenađena i oduševljena kada mi je prijatelj koji radi u Holandiji rekao da nema službeni mejl instaliran na telefonu. Meni je to bilo nezamislivo.

Ariana Hafington je napisala knjigu The Sleep Revolution, koju trenutno čitam. Nekoliko naučno dokazanih činjenica koje ću vam predstaviti u nastavku su iz te knjige.

Kada ste neispavani isto je kao da ste pijani

Naučno je dokazano da nespavanje ima identičan uticaj na čoveka kao i konzumacija alkohola. Ako je zakonom zabranjeno da na radnom mestu pijemo ili vozimo pod dejstvom alkohola, kako se onda promoviše hronično nespavanje? Neispavani ljudi mogu imati zamagljen vid i značajno sporije razmišljanje i delanje – što se dešava i kada popijete.

Nedostatak sna se vidi na vašem licu

Izreka da nam je potreban „beauty sleep“ je zapravo vrlo tačna. „U istraživanju koje je rađeno u Švedskoj, pitali su učesnike koji nisu dobili nikakve prethodne instrukcije da pogledaju i procene fotografije ljudi koji su odmorni i one koji su neispavani. Učesnici su ocenili neispavane kao „manje zdrave, umorne i manje atraktivne“. Eksperiment u Velikoj Britaniji testirao je efekte nedostatka sna na grupi od 30 žena. Analizirana im je koža i fotografisane su nakom što su spavale 8 sati i nakon što su spavale 6 sati pet noći za redom. Rezultat nakon nedelju dana spavanja po 6 sati dnevno: imale su 45% više vidljivih bora, nepravilnosti (mrlje) na licu su se povećale za 13% i crvenilo za 8%. Drugim rečima, mi nosimo našu neispavanost na našem licu.“

Nedostatak sna utiče negativno na našu koncentraciju i sposobnost donošenja odluka

Foto-ilustracija: Pixabay

Ako hoćemo da budemo produktivniji, da donosimo bolje odluke i da imamo bolje rezultate, treba da spavamo 7 do 8 sati svake noći. Pogrešno je uverenje da ćemo uraditi više ako manje spavamo. Nedostatak sna utiče na našu razboritost, razmišljanje, brzinu delovanja.

„Mi žrtvujemo san zbog produktivnosti, ali ironično, naš nedostatak sna, uprkos dodatnim satima koje posvetimo poslu, godišnje dovede do više od 11 neproduktivnih dana na poslu po radniku.“

„Za samo dve nedelje spavanja manje od 6 sati dnevno, radni učinak osobe postane identičan kao radni učinak osobe koja nije spavala 24 sata. Za one koji spavaju samo 4 sata dnevno, radni učinak je ekvivalentan onima koji nisu spavali 48 sati.“

Izreka „jutro je pametnije od večeri“ se osim na strpljenje odnosi i na – spavanje.

Nedostatak sna dovodi do razvoja mnogih bolesti

Mogućnost da umremo iz bilo kog razloga se povećava za 15% ako spavamo pet ili manje sati dnevno. CNN je 2015. objavio članak pod nazivom „spavaj ili umri“ u kojoj govori o istraživanjima Američke akademije za medicinu sna. U tom članku se govori o tome kako nedostatak sna povećava rizik za srčani napad, šlog i gojaznost.

Dokazano je da nedostatak sna ima veliku povezanost sa skoro svim mentalnim bolestima za koje znamo, a posebno sa depresijom i anksioznošću. Britansko istraživanje spavanja kaže da neispavani ljudi imaju 7 puta veće šanse da se osećaju bespomoćno.

Nedostatak sna smanjuje imunitet

„Istraživači Karnegi Melon univerziteta pratili su ponašanje učesnika istraživanja tokom 14 dana. Testiranim subjektima su dali kapi za nos koje su sadržale rhinovirus koji izaziva klasičnu prehladu. Oni koji su u proseku spavali manje od 7 sati dnevno imali su tri puta veće šanse da se prehlade od onih koji su spavali 8 sati ili više.“

Kada nam nije dobro, kada smo bolesni ili prehlađeni, često se osećamo umorno i pospano. To je zato što nam spavanje pomaže da se oporavimo i da podignemo naš imuni sistem.

Nedostatak sna dovodi do gojaznosti

Možda ste i sami primetili da kada ne spavate dovoljno jedete više. Vašem organizmu je potrebna energija, a pošto je niste dobili tokom noći, organizam pokušava da je dobije kroz hranu. „U istraživanju koje je sprovela Mayo klinika, učesnici koji su nedovoljno spavali tokom nedelju dana jeli su prosečno 599 kalorija više od onih koji su dovoljno spavali. Ljudi koji spavaju 6 sati dnevno imaju 23% veće šanse da budu gojazni. Ako spavate manje od 4 sati dnevno, procenat verovatnoće da ćete biti gojazni dolazi do 73%. To je, između ostalog, zbog toga što ljudi koji spavaju više, proizvode manje hormon ghrelin, poznat kao „hormon gladi“ koji nam povećava apetit.“

Verujem da će proći još mnogo vremena dok počnemo da se odgovornije ponašamo prema sebi. Potrebno je i da poslodavci počnu da poštuju i podržavaju zdrave navike zaposlenih. Da bismo bili produktivniji potreban nam je odmor i potrebno je da se povremeno udaljimo od posla i problema. Biti „always on“ (što je danas kod nas imperativ) ne treba da bude standard. Odmoran i naspavan radnik vredi mnogo više kompaniji od neispavanih zombija koji na taj način dokazuju svoju požrtvovanost i ljubav prema poslu. 

Ako ne čuvamo sami sebe, neće nas niko čuvati. Čuli ste i za izreku – zdrav čovek ima mnogo želja a bolestan samo jednu. Čuvajte svoje zdravlje. Postavite san visoko na listi svojih prioriteta bez osećaja griže savesti kako biste mogli da ostvarite sve ostale ciljeve.

(Autor: Ana Brzaković, stručnjak za komunikacije, i autor bloga anabrzakovic.com)