Priča srpskog preduzetnika u Johanezburgu, u čijoj firmi on jedini ide na posao, ostali rade od kuće

Kao i svuda, u Južnoafričkoj Republici prva propadaju mala preduzeća, ali su i veći biznisi kao što su odeća, proizvodnja automobila i brodova, hotelijerstvo i turizam - takođe ugroženi

Kako je ovih dana širom sveta? Kako se svet oporavlja posle korone? Kakve su posledice po rad i poslovanje? Ova pitanja smo otvarali sa mnogim našim ljudima koji žive i rade u inostranstvu, a sada to isto pitamo Dragomira Krdžalića iz Johanezburga.

Teme za vas

• Živite i radite u najnaseljenijem gradu Južnoafričke Republike. Koliko dugo ste tamo i čime se bavite?

- Došao sam ovde u oktobru 1991. godine. Prethodno sam boravio u Frankfurtu i Pragu. Radio sam sve moguće poslove do 1998, kada sam izgubio posao u jednoj velikoj medicinskoj firmi, zbog likvidacije. Tada sam osnovao svoju firmu koja se svodila na popravke medicinske opreme, a kasnije sam se preorijentisao na uvoz i prodaju aparata za fizioterapiju.

• Vi ste od početka odlučili da jedini, kao vlasnik firme, odlazite na posao, a da vaši zaposleni rade od kuće. Moramo da priznamo da to nije čest slučaj.

- Da, u pitanju su starije osobe koje imaju mnogo veći rizik da obole, tako da sam preuzeo sve na sebe: od narudžbina do pakovanja, a slanje paketa je dato kuririma, jer vozač koji radi kod mene u firmi ima 61 godinu. Radi za mene već dve decenije, rekao sam mu da ostane kod kuće, a sve vreme dobija platu.

• Koliko je pandemija promenila ekonomsku klimu u Južnoafričkoj Republici? Od čega ljudi strepe, da li su masovna otpuštanja?

- Pandemija ima razarajući efekat, mnogo malih biznisa se zatvara, neki veliki lanci prodavnica su takođe u likvidaciji. "South Africa Airways" je na ivici bankrota. Nezaposlenost se povećava strahovitim tempom. Ljudi ne plaćaju škole, zakupe, račune, kredite... Što se tiče moje kompanije, uplate za poslatu robu mi ne stižu.

• Da li su radnje snabdevene?

- Radnje imaju sve, ali cene idu gore. Naša valuta, rand, izgubila je 30 odsto vrednosti preme dolaru i evru od početka krize.

• A kakav je zdravstveni sistem?

- Državne bolnice su besplatne, ali su u užasnom stanju. Privatne su vrlo dobro opremljene, ali preskupe. Manjina stanovništva (viša i srednja klasa) ima osiguranje koje pokriva troškove privatne bolnice. Za tročlanu porodicu, ono košta od 250 do 500 evra mesečno, u zavisnosti od godina starosti članova porodice i odabrane šeme lečenja.

• Na koji način država pomaže onima koji ostanu bez posla, odnosno firmama u krizi?

- Država pomaže sa UIF (unemployment insurance fund) fondom koji je obavezan, i sve firme plaćaju za svoje radnike. Takođe, Južnoafrička Republika plaća mali doprinos siromašnoj klasi koja ima decu, a nema posao. Otprilike, 20 do 30 dolara po detetu, mesečno. Za belce ovde nema mnogo pomoći. Smatramo se kolonizatorima, onima koji drže sve pare Južnoafričke Republike.

• Posle pandemije, koji sektori tu imaju najviše šanse da propadnu, a koji sada cvetaju?

- Mali biznisi propadaju prvi, ali su i veći biznisi kao što su odeća, proizvodnja automobila i brodova, hotelijerstvo i turizam - takođe ugroženi. Ono što je jedino sigurno sada su hrana, medicinska oprema i automehaničarske radnje. U usponu je crno tržište cigareta i alkohola. Ministar zdravlja ne pije i ne puši, pa tako nema milosti prema pušačima, koji sada za paklu daju tri puta više novca, i to ako je nađu.

(Telegraf Biznis)